Дан пре смрти, Слободан Милошевић је упутио писмо руском министарству иностраних послова и молио да му омогуће лечење у Русији јер га у Хагу трују лековима против лепре и туберкулозе.

01. 09. 2012.  Б. Симоновић – Вести, фељтон

ОД ГАРАНТА МИРА ДО ХАШКЕ ЖРТВЕ: Милошевић на потписивању Дејтонског споразума у Паризу

За страдање и сатанизацију Србије, за покушаје да се Србима и њему као председнику и у најновије време припишу сва зла на Балкану, Слободан Милошевић је најдиректније оптужио Немачку у којој дуго тиња мржња и жеља за осветом том прскосном и непокорном балканском народу, држави која је вазда стајала као кост у грлу и сметња немачким империјалистичким плановима и циљевима.

Поткрепљивање те своје тврдње почео је од Фридриха Наумана, старог немачког теоретичара који је у својој књизи „Средња Европа“ осликао велику Немачку окружену, како је он то квалификовао, „трабантским државицама“ које би биле у потпуној зависности од велике и моћне немачке државе: „Србију Науман не помиње као ‘трабантску државу’- каже Милошевић – јер је Србија по њему ‘тврђава која смета на овом простору и мора бити избрисана са њега’.“

Великонемачке тежње

„Напомињем да се овај креатор пројекта велике Немачке, који подразумева брисање Срба са политичке карте Европе – у складу са антисрпском пропагандом која је тада вођена и познатим слоганом из тог времена „Србија мора да умре“ сматра идеологом Либералне партије Немачке, странке која је, као дугогодишњи балансер на немачкој политичкој сцени, током више од две деценије држала у рукама немачку спољну политику. За време Геншера и Кинкела – оног истог Кинкела који је 1993. осетио потребу да објави, обелодани концепт већ започете немачке ревизије дотадашњих историјских токова и резултата. Да према споља треба нешто остварити у чему је раније два пута претрпљен неуспех.

Колики значај немачки либерали, посебно поменута два шефа немачке дипломатије, придају делима Фридриха Наумана, на симболичном плану се најбоље види по томе што се Фондација везана за Либералну партију зове „Фондација Фридриха Наумана“. А верно и прецизно следбеништво на суштинском плану се најбоље осликава у махнито деструктивном Геншеровом и Кинкеловом напору према Југославији и Србији. И у тежњи да се доминација Немачке у Европи утврди и потврди кроз уситњавање средњоевропског и источноевропског простора, што се и догађало. Имате пример Чехословачке, а да и не говорим о примеру разбијања СССР, водеће силе победнице у Другом светском рату.

Када је Србија, осуђена на смрт извитопереним прилазом носилаца великонемачких и хегемонистичких тежњи, своју државност утопила у новостворену државу Јужних Словена, демантујући тим чином на најречитији могући начин пропагандну флоскулу о великосрпским тежњама и стремљењима, било је природно да та смртна пресуда пређе и на новостворену државу Југославију – рекао је даље Милошевић.

– А познато је да су у Србији, због става владе да склопи савез са Хитлером и потпише Тројни пакт, избиле велике демонстрације, да је 1941. била оборена влада. Тада је Винстон Черчил рекао да је Југославија пронашла своју душу. То је речено на једној страни, савезничкој, а на другој страни, Хитлер је на дан напада на Југославију истакао да је тај војни удар усмерен против „исте оне злочиначке клике, истих креатура које су путем атентата у Сарајеву гурнуле свет у неизрециву несрећу“.

Колико само ова тврдња подсећа на тврдњу коју је један нови „фирер“ изрекао 58 година касније, пред ново бомбардовање Србије и Југославије. Наиме, Клинтон, тадашњи председник САД, у ноћи 24. марта 1999, образлажући америчкој ТВ публици одлуку о почетку, како је он рекао, ваздушне кампање против Југославије, истакао је да Срби не само да су изазвали Први светски рат, већ да без њих не би било ни „холокауста“. Толико о познавању и признавању историје ова два злочинца“ – иронично закључује Милошевић, додајући тврдњу да „Југославија није смела да наџиви Варшавски пакт јер би источноевропским земљама пружала незгодан пример независног развоја и алтернативу беспоговорном прихватању вредности Запада, чиме би остала препрека на путу новог светског поретка као света уређеног од стране САД као једине преостале суперсиле.“

„Свестан сам, господо – вели Милошевић у својој завршној беседи – оптужби у Хагу – да је илузорно тражити логику у једном монтираном процесу. Било је у историји сличних случајева, на пример Драјфусов или онај Димитрова око паљења Рајхстага, али их овај процес по дубини трагичних последица надмашује. Не желим да кажем уопште било шта што би вукло на личну ноту, али хоћу о дубини трагичних последица по свет у целини, јер је разорен универзални правни поредак. До нивоа који представља цивилизацијски колапс.
Срећом, у прошлости су се налазили часни писци који су истину уклесали у историју, како би се поколења постидела и не би поновила грешке. Уверен сам да ће се то исто опет догодити. У истинитој историји овог времена, ваша ад хок правда биће стављена као илустрација наказних појава на прелому два века. И ви, господо, не можете да замислите колика је привилегија, макар и у овим условима које сте ми наметнули, имати истину и правду за савезника.“

Реагујући на вести из Београда о кампањи против своје супруге Мире и њихове деце, Милошевић је из хашке тамнице, у посебној изјави достављеној медијима, у једном тренутку написао и ово: „Моја привилегија је што имам најмоћније противнике на свету. Поносим се чињеницом да сам их стекао бранећи свој народ, слободу и национално достојанство. А домаћи чанколизи мојих моћних политичких противника, нових светских колонизатора, управо доказују то да су само чанколизи – одмаздом над мојој породицом. Кажем чанколизи, а додајем и – хуље, зато што ниједан велики противник који држи до свог достојанства, не би себи допустио срамоту одмазде над женом и децом свог противника.“

Последње писмо

Три дана пре смрти, Милошевић је у тамници руком написао писмо Руском министарству иностраних послова с молбом да се заложе за његово лечење у Русији. При том је изразио сумњу да је упорно одбијање у Хагу да му се то омогући мотивисано страхом да би тамошњом пажљивом стручном анализом били откривени „активни, намерни поступци нарушавања“ његовог здравља. Он уз то наглашава и нуди доказе да је дан раније сазнао како је два месеца пре тога у његовој крви пронађен изузетно јак лек који се користи за лечење лепре и туберкулозе, иако за све време боравка Хагу, сем грипа, није имао никакво друго инфективно оболење. Два дана касније, 10 марта, он то писмо, уз пропратну поруку, упућује руској амбасади у Хагу. Наредног дана у зору, 11. марта 2006, Слободан Милошевић је нађен мртав у својој ћелији.
Уједините се
 
„Све поруке које добијам (а оне долазе са левице, центра, деснице), из Југославије и света – изражавају, без изузетка, подршку борби за Србију. А сви који су искрени у својим порукама – послушаће ме: уједините се! Сви који воле своју земљу и свој народ имају дужност да се уједине. Да превазиђу све међусобне суревњивости и сукобе“ – рекао је Милошевић у одговору на небројене поруке које су му стизале у Хаг.

Ни мува ни комарац

Милошевића су у Хагу у једном тренутку „посетили“ и истражни судија и тужилац из Београда. Поред осталог, питали су га и шта зна о покушају атентата на Вука Драшковића у Будви. У изјави, коју ће касније доставити медијима пошто суд није пристао да је објави, он, између осталог, каже: „Никад нисам поверовао да је то што се у Будви догодило био стварни покушај убиства, јер је невероватно да неко у малој соби испуца све метке и да све промаши, пошто чак ни Вук Драшковић, са свим својим смислом за глуму није могао да одглуми ни муву ни комарца. Веровао сам да је то учињено да би га неко заплашио или да је са својим смислом за улогу жртве режима, то сам измислио.“ 

Пожар који је јуче касно поподне избио у селима Ћирковићи и Бановићи у општини Лепосавић, на северу Косова и Метохије, још није угашен, иако се мештани, ватрогасци и радници Одељења за ванредне ситуације без престанка боре са ватреном стихијом.

01. 09. 2012. Бета, фото: Фонет

Пожар се шири ка Рашкој, а српски ватрогасци и војска не могу да помогну

Члан Општинског већа Лепосавића Зоран Милојевић, који је јутрос обишао подручје захваћено пожаром, рекао је да куће нису угрожене али да се пожар шири према територији Рашка и да су ватрогасне екипе из те суседне општине спремне да интервенишу.

„Очкујем да ће пожар, који је захватио око 50 хектара, у току дана бити локализован али нисам сигуран да ће тако и бити, рекао је Милојевић.

Он је додао да и поред обавештења да им је готово свакодневно потребна помоћ припадника Кфора у гашењу пожара на подручју општине Лепосавић, официри те војне мисије не желе да пошаљу своје хеликоптере.

„Тражили смо преко представника Унмика да нам Кфор помогне у гашењу пожара, али они једноставно неће да помогну. Циљ им је да нас натерају да ми помоћ тражимо преко косовских институција у Приштини које ми не признајемо и не прихватамо“, рекао је Милојевић.
 
„Кфор је још једном изашао из свог мандата и уместо да се бави стварањем услова за безбедан живот припадника свих националних заједница на Косову и Метохији, ова војна мисија је сервис косовске владе и све се чешће бави политичким а не безбедносним питањима“, рекао је Милојевић.

У општини Лепосавић у последње две седмице ватрена стихија је прогутала око 300 хектара шума, ниског растиња и ливада, а пожари је било и у селима око Звечана.

Део србске јавности који није успаван и који познаје ситуацију на Косову и Метохији поново је (по ко зна који пут) СКАНДАЛИЗОВАН извештавањем „србских“ медија о дешавањимау јужној србској покрајини. Нормалан човек не престаје да се пита – Заиста, чији су „наши“ медији?

01.09.2012. ФБР Редакција

Најновија „вест“ коју је јуче, 31.08.2012. пренео РТС јесте да су – (пазите добро!) „СРПСКЕ ПЛАТЕ БЛОКИРАНЕ У ПРИШТИНИ“…(!)

Необавештен читалац би помислио да смо се вратили у време пре 99 године, да је Приштина центар АПКиМ одакле се дистрибуирају „српске плате“ а од кога би друго, него од Министарства Просвете Републике Србије… АЛИ НЕ! РАДИ СЕ О САСВИМ ДРУГИМ „ПЛАТАМА“!

Да кренемо редом…

Радња се одвија на територији целог КиМ, али је нарочито битно нагласити да су ова немила дешавања и данас, после свега, веома присутна баш на (српском ?) северу Косова и Метохије!!!

После 1999. просветарима, здравственим радницима и службеницима државне управе понуђена је „помоћ“ од стране УНМИК-а коју су запослени и прихватили по прећутној сагласности српске Владе. За ту намену, сваки радник је имао отворен рачун на који је месечно уплаћиван новчани износ приближне  висине 100 евра.

Међутим ствари се мењају 2006. када је држава увидела опасност од те УНМИК-ове „добродушности“. Наиме, како је УНМИК све више овлашћења преносио на тзв. косовске институције,  Министарства Србије, после неколико усмених обавештења која нису уродила плодом, почетком 2008. захтевају од радника (тј. од свих који су запослени на буџету Р.Србије) а који живе и раде на подручју Косова и Метохије – да затворе своје рачуне и „под пуном моралном и материјалном одговорношћу“ потпишу изјаву да осим при институцијама државе Србије немају заснован радни однос у било којој другој институцији која функционише изван система државе Србије.

У истој изјави (коју су сви радници те године и потписали (што је врло битно!)) радник изјављује да не прима плату или другу новчану надокнаду од било ког другог послодавца осим од надлежног Министарства Републике Србије. У изјави се наводи да ће, уколико се утврди супротно, раднику бити раскинут радни однос и да ће бити у обавези да врати сва новчана средства која је наиме зараде примао из буџета Р.Србије, почевши од 01.04.2006. и то са одговарајућом затезном каматом.

Иако су сви радници, (који су иначе на буџетским примањима а која су због живота на простору високог ризика, увећана у односу на примања радника у остатку Србије (!)) и потписали наведене изјаве које су прослеђене Министарствима Р. Србије – јавна је тајна да је један број њих (пазите, реч је о СРБИМА), ако не и већина, различитим каналима успела да поново успостави контакт сада са квазинституцијама „државе Косово“ (тзв. МОНТ од кога су оберучке прихватани), како би наставили да примају ту „помоћ“ (која им се у међувремену усладила).

ОБРАЗ ЗА НОВАЦ!

Ради се о томе да је шиптарска држава, новцем купила мир, и скршила отпор запослених у државним институцијама Србије –  који зарад тог новца сагињу главе и ћутке прихватају све што им се понуди!

Поводом тога више пута су се оглашавали* представници Српског Националног Већа и Председници Општина са севера КиМ позивајући запослене на буџету Србије да прекину сва примања од „Владе Косова“. Није вредело! Примаоци „плата“ оглушили су се на све позиве… Није неоснована сумња да су многи од њих, како би наставили са својим „примањима“, испунили и највећи шиптарски услов  – примили „држављанство републике Косово“!!!

Свима је очигледно да  држава Србија не жели (или намерно неће) да покрене механизме којима би се овом злу стало на пут! Последња дешавања и сви уступци које Србија чини како би ушла у Европску унију, просто намећу закључак да ДРЖАВА СРБИЈА ЗАПРАВО ГУРА СВОЈ НАРОД У ЗАГРЉАЈ ШИПТАРСКИХ ИНСТИТУЦИЈА!

Доказ тога је и овакво СРАМНО извештавање „српског“  јавног сервиса кога преносимо у целини (светло плавом бојом су обележени редакцијски коментари).

________
* РИСТИЋ: “КОСОВСКА ЛИЧНА КАРТА ЈЕ МНОГО ОПАСНИЈА ОД ВАТРЕНОГ ОРУЖЈА!”
* Милан Ивановић – позвао надлежне у Министарству за Косово и Метохију да објави спискове оних који примају плате из косовског буџета

+++++++

петак, 31. авг 2012, 12:02 -> 16:03
Извор: РТС

Српске плате блокиране у Приштини

Блокиране плате за преко 700 српских радника са севера Косова који добијају плате из косовског буџета. Исплата блокирана, јер су њихова примања прешла са УНМИК-а на Администативну канцеларију косовске владе.

(Нелегална примања су за РТС – ПЛАТЕ!! Да ли да помињемо да држва Србија НИЈЕ признала независност Косова (или можда јесте?) па свуда треба да стоји –  „косовски“ буџета… „косовска влада“… итд.)

Шефица Административне канцеларије косовске владе на северу Митровице Адриана Хоџић изјавила је да преко 700 српских радника са севера добија плату из косовског буџета, али да су њихове плате за јул месец блокиране.

Она је, како преносе приштински медији, навела да треба решити проблем који се односи на број људи на платном списку, а који уопште не живе у северном делу Митровице нити на Косову.
(ОПА, РТС Хоџићеву назива „Шефица Административне канцеларије косовске владе на северу Митровице“!! и третира је као „НАДЛЕЖНУ“ за решавање „проблема српских радника“… Ако је и од РТСа, много је!)

Хоџићева је прецизирала да су од 724 српска радника са севера који добијају плату из косовског буџета 402 радници у образовању, од којих 41 ради у предшколским установама, 174 у основним и 175 је запослено у средњим школама.

(Занимљиво, Хоџићева има тачан списак запослених на буџету „своје државе“ а држава Србија не може (?) против њих ништа да предузме… Ако Србија „не зна“ о којим радницима је реч, ево Борко би могао да набави тај списак од Хоџићеве… Они бар лепо сарађују!)

Према њеним речима, на платном списку косовске владе су и 322 здравствена радника, Срба са севера Косова, 30 у примарном здравству, а остали у секундарном.

(То су Срби који су свој образ продали за шиптарске евре… нису то никакви „радници“)

„Свима њима су блокиране плате за јул када је исплата њихових примања прешла са УНМИК-а на Администативну канцеларију косовске владе која је прошлог месеца почела да ради“, рекла је Хоџићева.

Она је рекла и да је одређеним секторима у Министарствима упућен захтев да та средства буду деблокирана и да сва средства која су била блокирана буду ретроактивно исплаћена.

( … рече великодушно Хоџићева! Каква брига за Србе са севера Косова! Заиста, ко их не зна могао би да тако нешто да помисли  – а ко их зна, зна да је овде реч о КУПОВИНИ ЉУДИ. Заиста, да ли се може очекивати од оних који тргују људским органима, да исти тај новац неће употребити за трговину српским душама!)

_______________
Повезани текстови: Због чега држава Србија толерише узимање “косовског држављанства”?! Део Срба се продао за 45 евра месечно!

Времена за одлагање неће бити: нити ће га Србији дати велике силе нити га она, овако пропала, опљачкана и очерупана има

01.09.2012. ФБР аутор Жељко Цвијановић, Нови Стандард

У Србији – све сам ближи томе – кува. У њој истиче време чак и великим силама, и шта уопште да у тако деликатним приликама за себе каже и чему да се нада слаба српска влада. Биће то јесен и зима о којима ће причати они који преживе.

Поруке које долазе из Вашингтона кажу да се Косово мора решити сада и одмах. Охрабрен тиме, чак и Хашим Тачи – кога Вашингтон држи на кратком ужету – прети насиљем Србима на северу покрајине, тврдећи, исто као и његови ментори, да је време истекло. Са друге стране, као човек коме су страст и мржња победили интелигенцију (о његовом патриотизму безнадежно је говорити), Борко Стефановић, слутећи тајфун који се спушта на наше крајеве, бедно сеири подсећајући нову власт да ће морати на Косову да даје и више него што је давао он. У таквим околностима за српску владу не постоји добро решење, можда чак ни решење уопште.
Ако би хтела да брани Косово у тренутку када грчевито покушава да спречи колапс државних финансија, она за то нема ресурсе, ни полиитчке, ни дипломатске, ни финанијске, о војним да се и не говори. Ако би хтела да дигне руке од Косова и услиши америчку вољу, тешко да би и то могла, а да се барем не поцепа ако не и нешто горе, понајмање би то могла за тако кратко време.
Буде ли пак хтела да, као претходници, комбинује попустљивост и одбрану, биће то вероватно најгоре решење јер ће јој сви мерити оно што им је ускратила, а не оно што им је дала, тако да ће против себе имати баш све.

РАЗЛОГ АМЕРИЧКЕ И РУСКЕ ЖУРБЕ

А, анализирајући поруке из Вашингтона, све је извесније да они не само да немају намеру да чекају већ ће, једнако се чини, још мање бирати средства него раније да дођу до оног што им треба. Малима попут Србије – избушеним безнађем, бедом и петом колоном – нити је лако нити корисно да схвате разлоге америчке журбе. Али, ако се сагласимо да инсистирање америчких чиновника на Косову јесте клин забијен у стопало сарадње православних народа европског Истока и Југоистока, који онемогућава њихово ближе повезивање, и ако се сагласимо да од избијања светске економске кризе та сарадња све више постаје императив, чак и за верне америчке партнере попут Румуније и Бугарске – тада су амерички притисак и цајтнот разумљивији.

Јер, осим Србије, озбиљно кува и Македонија, док је грчка европска експлозија све извеснија. Амерички намесник на том делу Балкана – Турска – колико год земља снажне експанзије, сувише је заузета унутрашњим проблемима, Сиријом и земљама „арапског пролећа“, где настоји да наметне свој модел „проамеричког исламизма“. Она има снаге да, подижући своје клијенте у овом делу света, изазове дестабилизацију у региону, али за неку креативнију акцију, дубљи улазак и контролу региона – не. Коначан разлог америчке журбе јесте њихово разумевање да са Сиријом недопустиво касне због неочекиваног Асадовог отпора и да Русија такође показује једнаке знакове журбе на Балкану, као и знакове иницијативе – пре свега реч је о планираном почетку изградње стратешког пројекта Јужни ток.

Русија обнавља своју стару финансијску понуду Србији, али овај пут, за разлику од времена када је адреса за ту понуду био Борис Тадић, са много више доживљаја себе као империје и много мање поверења, дајући својим вероломним српским саговорницима и много мање времена. Наиме, претходне руске понуде пре свега биле су базиране на економској сарадњи, из које је временом требало да се развије и војна а из тога и озбиљно стратешко партнерство. Овај пут, међутим, на столу је војна сарадња, о којој ће Србија морати да се изјасни веома брзо, после чега ће ићи споразум о стратешком парнерству, да би се после свега тога економска сарадња подразумевала. На тај начин не само да је скраћен рок за српско изјашњавање већ и сам процес развоја планиране сарадње од почетних облика до тачке из које се не може назад.

На тај начин Русија, која је на неодређено време изгубила Бугарску из зоне свог политичког утицаја, показује колико јој је до Србије ипак стало. Ту, наравно, никад не треба губити из вида то да Русија неће ратовати са Западом за Србију, посебно не на Косову, као и да је праг руске спремности за сукобљавање са Западом око Србије много мањи од вашингтонског. Та чињеница је веома важна због тога што нико не треба да мисли како је српској политичкој класи могуће да стави српску судбину у руке Русије и лиши се сваке одговорности за њу.

Пропагандни написи у српским медијима, чији циљ је да да компромитује сарадња Београда са Москвом, у мањем делу чак и у немачким, показују да се из европских престоница не гледа благонаклоно на ту сарадњу. Истина, без обзира на повремена заклињања у европски пут и изигравање кулиса за расистичке водвиље Јелка Кацина, евроентузијазам у српској власти је у радикалном опадању, таман онолико колико међу њима расту страх од Америке и нада у Русију.

ДВЕ ОДЛУКЕ

Зато ће прва половина септембра донети неке битне одговоре, пре свега онај хоће ли Србија смети да пређе линију сарадње са Русијом, и то, наравно, уз озбиљне руске политичке услове, који се у прозападној штампи описују као империјални, док ми се чини да је све што је у њима империјално тек то да империја себи не сме да дозволи то да буде искориштена и одбачена, што ће рећи да се руски услови највише тичу политичког обезбеђења њихове помоћи Србији.

Друго питање на које ћемо добити одговор гласи: хоће ли Србија и колико бранити Косово. Наравно, у ова два питања садржана су сва остала – од економије, преко безбедности, све до културе и избора доминантног друштвеног модела.

Наравно, питање сарадње са Русјом, које ће бити закључено до 14. дептембра, када ће се Томислав Николић и Владимир Путин видети у Сочију, можда и није најважније, али ће одредити сва друга, па и питање одбране Косова. Ако Србија закључи са Русијим споразум о војној сарадњи (наоружавање и заједнички послови у наменској индустрији), као и о руској финансијској помоћи, па макар упоредо и направила нови аранжман са ММФ, тада би њена снага за одбрану Косова била већа, тада би имала много већу слободу да промени свој погубни економски модел и да крене путем своје државне обнове и дисконитинуитета са својим претходницима.

Отуда тај руски новац нема само своју финансијску вредност, па неће баш бити врхунац памети мерити га тиме шта се све за њега може купити и колике ће бити камате на тај државни кредит. Политичка вредност тог новца из наведених разлога биће много већа, и могла би се измерити на следећи начин. Уколико уђе у тај аранжман, Србија стиче шансу да се извуче, али и отвара нове ризике од западне одмазде. Речју, Србија са Русијом има шансу да се извуче, али и да пропадне; без ње све постаје извесно – њена влада биће влада континуитета, Косово неће моћи да бране чак и кад би то хтели, комадање ће се наставити, пропадање продубити а свака следећа шанса за чупање ће нас наћи много слабије и још разваљеније.

Своје велике одлуке петооктобарска Србија редовно је настојала је да одложи, све док се у временској изнудици и под притиском није опредељивала за оно најгоре. Овај пут, међутим, времена неће бити: нити ће га Србији дати они који очекују њено изјашњавање, нити га она, овако пропала, опљачкана и очерупана има.

Наравно, те догађаје Србија ће дочекати неспремна: њен јавни простор још увек контролишу противници дисконтинуитета, у њеној власти сударају се они који су за заокрет и они који су за наставак утабаног евроатлантског пута, утицај жутих у држави још увек је већи него иједне странке после изгубљених избора икада. Мада, треба бити поштен па рећи – и да је влада била бржа и ажурнија у успостављању свог ауторитета, тешко да би Србија била много спремнија за притиске који је чекају.

На крају, после свега тога можда ће Србија остати иста – нажалост, треба ли рећи – али њена влада сигурно неће. Макар утолико што ћемо сви јасно знати за који пут се определила.

*** ПАР ИНТЕРЕСАНТНИХ КОМЕНТАРА СА СТРАНИЦЕ СТАНДАРДА:

ТАДИЋ СИГУРНО НЕЋЕ ПОВЕРОВАТИ У ОВАКВО ПОИМАЊЕ НАЦИОНАЛНОГ ДОСТОЈАНСТВА И ДРЖАВНИХ ИНТЕРЕСА

01.09.2012. ФАКТИ.ОРГ

Серж Саргсјан
(At today’s press conference Serzh Sargsyan summed up his activity over the first year of his tenure in office and responded to more than 60 journalists.)

ЈЕРМЕНИЈА је прекинула дипломатске односе са Мађарском!

Шта мислите зашто? Зато што Будимпешта оспорава територијални интегритет Јерменије? Зато што је у јерменско-азербејџанском спору око Нагорног Карабаха стала на страну Бакуа?

Уопште не! Званични Јереван је саопштио да прекида дипломатске односе са Мађарском „само“ зато што је Будимпешта одлучила да Азербејџанца Рамила Сафарова, који је 2004. године убио јерменског официра а требало је да доживотну робију издржава у мађарском затвору, изручи – Азербејџану.

Рамил Сафаров

         Борис Тадић сигурно неће поверовати у овакво поимање националног достојанства и државних интереса.

Мислиће да председник Јерменије Серж Саргсјан није изговорио ове речи: „Официјелно саопштавам да Република Јерменија од данас прекида дипломатске односе са Мађарском“.

Јер, Тадић односе са Мађарском није ни охладио након што је Будимпешта признала Тачијево Косово. А вероватно их не би прекинуо ни да су Мађари објавили да претендују на Војводину…

Убеђивао би нас да је сваки прекид односа – на нашу штету…

Смањење броја Срба бележи се већ више од тридесет година, и у Србији, и у свим другим земљама у којима наш народ живи као аутохтон. Основни узрок је непостојање природног прираштаја за просту биолошку репродукцију.

АЛЕКСАНДАР ЧОТРИЋ ЗА „НАШУ РЕЧ“, ЛИСТ СРБА У РУМУНИЈИ

ИЗВОР: ФБ профил Aleksandar Cotric

Посебно је овај проблем изражен у земљама, као што је Румунија, у којима живи малобројна српска заједница и у којима прети реална опасност да за неколико деценија нестане српски народ, иако на тим просторима живи вековима. Да бисмо почели да решавамо овај највећи проблем српског народа, потребно је ангажовање, најпре у матичној земљи, Скупштине и Владе, на доношењу закона и мера којима ће се подстаћи рађање деце – новчани подстицаји за склапање бракова, новчана помоћ за рођење деце, веће накнаде за труднице, јефтинија опрема за бебе, ниже цене вртића…

Своју улогу у објашњавању значаја рађања деце морају што пре да преузму, и то много активније, Црква, медији, школе, локалне самоуправе…

У Србији су, на пример, овакве мере градских власти већ почеле да дају резултате у Јагодини, која је једна, од свега две-три општине са српским становништвом, у којима је забележено више рођених од умрлих за последњих десет година. А то могу да предузму тренутно и остале општине. Такав тренд у Србији сигурно би подстакао и вишу стопу рађања српске деце у дијаспори.

Више становника у Србији значи већу економску снагу матице и већу могућност за различите облике помоћи својој дијаспори. У том смислу поучан може да буде пример Русије у којој је прошле године, први пут после распада СССР-а, рођено више деце, него што је умрло становништва. Економски снажна Русија може да помогне и својој бројној дијаспори.

У Србији је током ноћи избило неколико нових пожара – на подручју Прокупља, Сурдулице и Лучана, док је изнад Оштреља на Tари пожар заустављен.

01.09.2012 09:20 ТАНЈУГ

Начелник Сектора за ванредне ситуације Предраг Марић изјавио је касно синоћ Танјугу да су ватрогасци зауставили пожар изнад Оштреља, тако да насеља нису угрожена и не планира се евакуација сеоског становништва.

Пожар који је синоћ избио у атару села Ргаје код Прокупља још увек није локализован а ватрогасно спасилачке јединице и припадници војске Србије настављају борбу са ватреном стихијом, изјавио је Танјугу начелник Сектора за ванредне ситуације на подручју Tопличког округа Срђан Митровић.

Пожар који се у току вечери разбуктао код Сурдулице ватрогасци су успели у току ноћи да локализују и да спрече његово ширење до кућа у насељу поред аутобуске станице у том граду, јавио је РTС.

У селу Вучковица код Лучана ноћас је избио велики пожар који је захватио најмање пет хектара шуме, казао је Танјугу начелник општинског Сектора за ванрендне ситуације Драгиша Броћић.

Руско Министарство за ванредне ситуације упутило је данас још један авион за Србију ради помоћи у гашењу шумских пожара, изјавио је агенцији РИА Новости представник управе за инФормисање у том министарству.

Авион би требало би да слети на нишки аеродром око 11.30 сати.

 

ПОВЕЗАНО, 31.08.2012. Заустављен пожар код Оштреља, гори код Лепосавића