Дeмoкрaтскa стрaнкa Србиje oцeнилa je дa je дaнaшњи сaстaнaк у Брисeлу прeмиjeрa Србиje и Кoсoвa, Ивицe Дaчићa и Хaшимa Taчиja, пoтпунo нeприхвaтљив и дa прeдстaвљa „нaрушaвaњe српских држaвних и нaциoнaлних интeрeсa“.

19.10.2012.

Пoртпaрoл ДСС-a Пeтaр Пeткoвић  рeкao je дa je прoтив Taчиja 2008. пoднeтa кривичнa приjaвa збoг „нajтeжeг кривичнoг дeлa пoдривaњa устaвнoг пoрeткa Србиje“ и дa пoстoje „oснoвaнe сумњe“ дa je oдгoвoрaн зa злoчин oтмицe Србa рaди тргoвинe људским oргaнимa.

„Скупштинa Србиje joш ниje усвojилa плaтфoрму зa прeгoвoрe o Кoсoву, нити je дoнeлa oдлуку и oвлaстилa билo кoгa дa мoжe дa сe сусрeтнe с Хaшимoм Taчиjeм или билo кojим другим aлбaнским сeпaрaтистoм“, рeкao je Пeткoвић.

„Пoгрeшнo je и штeтнo рaзгoвaрaти с Taчиjeм, jeр тo прeдстaвљa нaрушaвaњe српских држaвних и нaциoнaлних интeрeсa“, рeкao je звaничник ДСС.

„Печат“ у Косовској Митровици:

Инсајдер – лаж уживо

Пише НАТАША ЈОВАНОВИЋ
19.10.2012.

Кућа у очима деце са Космета: цртеж малишана из вртића „Даница Јарамаз”

Да ли је „Инсајдер“ требало да спроведе истрагу за наводним криминалним траговима на северу Космета и шта о томе мисле људи чије су се фотографије нашле у овом намештеном серијалу? Истина, и РТВ Б92 је у међувремену израсла у озбиљну полицијску станицу на Новом Београду, којом управља чудовишна мешавина страних и домаћих служби. Но, већа је истина да је север последња српска одбрана Космета; виђена, од стране дежурног полицајца, као неопростива.

Такозвани документарни серијал РТВ Б92 под називом „Инсајдер“, дохватио се поново једне, очигледно наручене и у одабраном тренутку емитоване теме.

Овом приликом у питању је истраживање „патриотске пљачке“ на Косову, са идејом компромитације политичке струје која се залаже за останак државних институција Србије на Косову. И опстанак самих Срба у Старој Србији. Тим поводом „Печат“ је обишао север Косова. Стешњен на простору четири општине, север је српскији од било којег града у централној Србији, а људи са којима смо причали, последња барикада на путу Хашима Тачија, одлучни су у идеји да тако и остане. Упркос, како кажу, притисцима.

Од самог почетка емитовања, људима упућеним у збивања у општинама на северу Косова било је јасно да се РТВ Б92 бави једном аматерском, дакле, непрофесионалном истрагом пљачки и шверца на простору који је, судећи по односу који су према њему имали демократски лидери и лидерчићи, коалиције и тријумвирати, мало био у Србији, а мало није, који је мало имао царину, а мало не. Опште је позната ствар да много државних функционера које је Србија свих ових година плаћала, никада није истински ни живело на Косову.

Никаква сензација није ни откриће да су Албанци редовни купци шверцоване српске робе. Уместо тога, Б92 је, по свом обичају, стрпала у исти кош истинске криминалце и профитере и бројне невине људе који немају никакве везе. Врхунац бруталности Б92 је дотакла снимајући њихове куће, одрасле чланове породица, али и децу, инсистирајући на кривици без доказа.

А ћуте о патњама Срба

Митровачки новинар Зоран Влашковић, чије је текстове објављивао и „Печат“, један је од најпоузданијих сведока небројених злочина према Србима на Космету. Влашковић је уздуж и попреко прошао целу покрајину у протеклих 13 година, залазио је и тамо где српска нога пре њега није крочила још од бомбардовања (Кошаре), о Космету и његов мали прст зна више него цела Бранкица Станковић; зато га текући серијал „Инсајдера“ изразито погађа:

„То је чист пример гебелсовске пропаганде лажи, са циљем уклањања и Срба и Косова из граница Србије. ‚Инсајдер῾ тера Србе да плаћају Тачију царину, што је непојмљиво. Срби овде добијају мање новца него што су заслужили и мање него што им је потребно, с обзиром на околности у којима живе. Незапосленост у српским енклавама јужно од Ибра износи 93 одсто! Још ниједан Србин повратник није запослен ни у једној албанској институцији, фирми или компанији. У Обилићу где је радило скоро 5.000 Срба, више ниједан није у евиденцији запослених, иако су многа села око Обилића на рубу егзистенције. Што колеге са Б92 не испитају колико у Приштини живи Срба, Горанаца или Бошњака? Или у Урошевцу, Призрену и другим градовима где је било етничког чишћења?“

Осрамотише нам и децу и јубилеј! 

Гордана Савић, директор обданишта ,,Даница Јарамаз“ у Косовској Митровици, не скрива огорченост због тога што је у „Инсајдеру“ на недоличан начин приказана фотографија малишана из ове установе, и то у оквиру сегмента који се бавио Звонком Веселиновићем, кога сама назива пријатељем:„Приказана је фотографија са прославе великог јубилеја, 50. годишњице постојања и рада обданишта, у којем тренутно борави 659 малишана. Нису је приказали да би нас похвалили и честитали јубилеј, јер знам да им је то последња намера. Јасно је шта су хтели: фотографију добијену од нама познате особе, приказали су да би омаловажили јубилеј, установу, па чак и нас и нашу децу. Док су износили неистину о Звонку Веселиновићу, ниједног тренутка, ни у једној реченици, нису споменули да је Звонко Веселиновић хуманиста и да је био генерални донатор прославе!

‚Славни῾ новинари са Б92 очигледно нису плаћени новцем грађана Србије, већ прљавим новцем самопроглашене државе Косово. То се увелико прича међу Србима на Космету, али ја бих да се вратим на фотографију, која је фрапирала све нас запослене у установи, родитеље, пријатеље вртића, све оне који су знали да је мој пријатељ и наш суграђанин, Србин Звонко Веселиновић, за свог сина који борави у нашем вртићу, као и за све његове мале другаре, за тај дан и за ту прилику купио и одштампао мајице са натписом ‚Косово и Метохија у срцу῾, на чијим рукавима су биле утиснуте српска и руска застава.“ „Ово је најсвежији пример докле су ТВ плаћеници спремни да иду, не би ли призвали још већу несрећу преосталом српском народу на Косову и Метохији“, наставља Гордана Савић. „По њиховим саопштењима, испада да на Космету живе само криминалци. Јако ми је жао што нису дошли првог септембра, да лично усликају све ове цртеже које су деца заједно са својим васпитачима урадила, и послала поруку свим злим људима који су се наднели над њима да их оставе да одрастају у миру, као и сва друга деца на планети. Али, њих то не занима, а још мање их дотиче садашњост и будућност наше деце, која јако брзо одрастају, имајући у виду где су се родила и у каквом окружењу проводе своје детињство. Стварност наше деце зове се окупација. Као да немају право да одрастају у миру, да им свакодневно не лете хеликоптери изнад глава, да се не чују сирене, да не падају бомбе, да им не хапсе родитеље… Али, на нашу срећу, боље што их нема да дођу, плашим се и ту би пронашли неку криминалну групу.“

ПРИЧА О ДВЕ УСТАШКЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ – Игор Војиновић

Игор Војиновић, професор историје у митровачкој гимназији, дао је један од најживописнијих осврта на свеукупно деловање телевизије Б92, онакво каквим га доживљавају у преосталим српским срединама на Космету:

„Има једна истинита анегдота која може све ово да објасни. У Далмацији, бившој Српској Крајини дошло је до покушаја повратка српских породица. Једна породица се преко међународних организација вратила у своју обновљену кућу. Процедура је подразумевала да код школског психолога и педагога деца повратника иду на разговор који се кретао од тога где су живели, до тога које су новине читали њихови укућани. На питање која се телевизија најчешће гледала у њиховој кући у Суботици, девојчица је одговорила: „Углавном две хрватске и две усташке. Објаснила је да су хрватске ХРТ1 и ХРТ2, а усташке Б92 и РТС“.

Игор Војиновић

ОТАЏБИНА

Ђура Јакшић

И овај камен земље Србије,
Што претећ сунцу дере кроз облак,
Суморног чела мрачним борама,
О вековечности прича далекој,
Показујући немом мимиком
Образа свога бразде дубоке.

Векова тавних то су трагови,
Те црне боре, мрачне пећине;
А камен овај, ко пирамида
Што се из праха диже у небо,
Костију кршних то је гомила
Што су у борби протиб душмана
Дедови твоји вољно слагали,
Лепећи крвљу срца рођеног
Мишица својих кости сломљене, –
Да унуцима спреме бусију,
Оклен ће некад смело презирућ
Душмана чекат чете грабљиве.

И само дотле, до тог камена,
До тог бедема –
Ногом ћеш ступит можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? … Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином страшном кидају;
Разумећеш их срцем страшљивим
Шта ти са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борбе страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!“

(Фото – ИванКос)

Бранко Станић

ПЕТИ ОКТОБАР… (4)

Дан када је поново ослобађана Србија

Опет смо гледали историју из првих редова. Разумели је нисмо, али осетили јесмо. Био је то дан када су једни морали да оду, а други одређени да дођу…

И ЗВАНИЧНО ПРИЗНАЊЕ

Србија, субота, 7. октобар 2000. године

Отишао је. И званично. Нема га више.

– О дал’ ће доћи дан… – певали су некада Смаковци.

Ето, дође и прође, и тај дан.

Јуче Слободан Милошевић и званично призна и честита изборну победу Војислава Коштунице.

Сада остаје да видимо колико је Запад искрен и да ли је један човек био препрека свему.

А у задњих 10 година унутрашња политика Слободана Милошевића била је рвање са опозицијом. Десет година смењивали су се исти противници мењајући тактику док је он остајао сам. Први пораз означио је и крај његове владавине.

У суботу, 23. септембра, дан пре избора, узех такси да бих стигао на време на аутобуску станицу. И почех причу са таксистом. Он рече:

– Ја сам се одлучио.

– Гадна је ситуација.

– Идем често у Босну и видео сам како је тамо.

– Како је?

– Како је!? Никако! Стоји испречен СФОР-ов војник с пушком у рукама преко груди. Да не причам остало шта све тамо раде.

– Нешто се мора мењати. Овако више не иде.

– Ја ћу гласати за Милошевића.

Ништа не додах, само рекох:

– Хвала на вожњи. Довиђења!

Коштуница се није изјаснио шта даље с Милошевићем, само је рекао да не признаје Хашки суд. Па нека бивши председник прво напише мемоаре, али да не лаже, као што је лагао прошле јесени у Лесковцу кад се окомио на фармацеуте.

– Домаће фабрике лекова су ненормално повећале цене својих производа, па смо ми били приморани да увеземо извесну количину лекова не би ли приморали домаће произвођаче да снизе цене – говорио је тадашњи председник.

Ја сам дан раније био у једној апотеци и тражио неки лек.

– Који хоћете, домаћи или страни? – упита ме апотекарка.

– У чему је разлика?

– Па, овај домаћи кошта 15 динара, а страни 85.

Ондашњи председник ил’ се правио луд, ил’ заиста није имао појма шта се дешава ван његовог кабинета. А није ни чудо, кад је неко дуго на власти онда се потпуно одвоји од свега и не зна ни дал’ напољу пада киша ил’ сија сунце док му неко не каже. Милошевић сигурно десет година није ушао ни у једну апотеку, па није ни знао какве су цене лекова, а морао би добро да зна да су цене биле под директном контролом државе. У том тренутку домаће цене се нису мењале три године, а цене страних лекова су се слободно формирале, нарочито у приватним апотекама.

Истине ради мора се рећи да су фармацеутске куће после хипер инфлације биле у повлашћеном статусу пар година. Изгледа да је био дошао моменат да се и та привредна грана развали, а зашто, то само они знају. После овога не знам шта би им још остало.

Нисам веровао, али сам мислио да ће Милошевић нешто смислити да и даље остане. И смислио је, вероватно у неком договору са Вуком и Шешељом, да на изборима практично и нема противника, осим Коштунице. И СПО и СРС су истакли своје маргиналне кандидате како би, претпостављам, већина њихових присталица дала своје гласове Милошевићу, а не Коштуници. Сигурно је Вук због тога и био у завади с ДОС-ом, а Шешељ је у завади и са самим собом, а камоли са другима.

Милошевићу су ови избори били потребни да добије легитимитет свега до сада што је радио и да кроз још један циклус коначно среди нацију. Понашао се, као што рече један припадник његове странке, као коцкар који стално губи и тражи још једно дељење не би ли се ишчупао.

Ђинђић и друштво су се сакрили иза леђа Коштунице, и то им је био најбољи потез, иначе никада не би добили изборе. Коштуница је увек био доследан у свом наступу и ставовима. Мало је лутао по странкама па је на крају формирао сопствену, ДСС, баш због неслагања с другима. За њега су одавно говорили, штета што је лидер тако мале странке, иначе би га гласали за председника.

Да вам право кажем мало сам се зачудио кад сам чуо да Милошевић расписује изборе и да се кандидује за председника Југославије. Чак је и Устав због тога променио. Тестирати на тај начин јавно мњење, а није морао, то је велика храброст и рескир. Или је то била ствар лоше процене његовог штаба и њега лично. Али било како било можда је то и добро. Коначно је сишао са сцене и време је да престанемо да се бавимо Милошевићем и његовом политиком и бескрајним причама о њему и његовој породици. Давно су нам се смучиле партије из једног кревета, или из једне собе, или из, не знам како су већ спавали.

Окренимо се коначно себи.

Иначе да је Милошевић прошао на овим изборима вероватно да за његовог живота више и не би било избора, већ би био проглашен за доживотног председника за “учињене заслуге на очувању државе и нације“.

А Стратфор је 13. септембра 2000. године писао:

“ … It seems Milosevic is in real trouble. He lags in the polls behind the joint opposition candidate, Vojislav Kostunica. If independence-minded Montenegro, the other member of the Yugoslav Federation, decides to participate in the vote, Milosevic could face electoral defeat.

But Milosevic has shown no compunction in manipulating legal structures, whether they be elections or constitutional amendments. This election will prove no different. Milosevic’s grip on the Yugoslav government, including the electoral system, is as firm as ever. There may be protests. There may be outrage. But if Milosevic wants to „win“ the election, he certainly can.

It is very possible that Milosevic will win without cheating. …“

“… Изгледа да је Милошевић у стварној невољи… Веома је могуће да ће Милошевић победити и без варања…”

Стратфор је био у праву кад је рекао да је Милошевић у истинској невољи, али су погрешили у вези избора. А можда су и ту били у праву. Шта ако је Милошевић све ово “изрежирао” да би изгубио. Одрадио је посао и сад треба да се склони.

Поред самог Милошевића, СПС-а и ЈУЛ-а, ни Ђукановићу долазак Коштунице никако не иде на руку. Ово му из основа мења концепт. Јер целу своју политику, унутрашњу и спољашњу, он је изградио на Милошевићу, на београдском и србијанском режиму. У праву је. Са Милошевићем се тешко може разговарати. Али ни он није ништа бољи од Милошевића.

Скупштина у диму

Оно јуче ујутро ипак би Лаза. Сретох га поподне кад пођох у село. Обојица смо возили бицикле.

– Јеси ме ти јуче ујутро звао?

– Јесам! Претпостављао сам да не спаваш, већ да гледаш телевизију.

– Па рекао бих по гласу да си ти, али си ми нешто промукао.

– Од сузавца и бојног отрова. Ево још кашљем. Ал’ смо их помлатили. Ми смо први пробили кордон и ушли у скупштину.

– Како ви, зар нису Чачани?

– Ма какви Чачани, ми, Шапчани, смо први провалили у скупштину. Нас двадесетак. Остали, њих око 3.000, је стајало позади и гледало. Чачани су развалили РТС. Дошли су с булдожером.

– Па ко је први ушао у скупштину? Јеси ли ти?

– Нисам. Ја сам се доле маро са пандурима? У оној гужви нисам видео ко је ушао први.

– А ко је запалио скупштину?

– Ми. Запалили смо завесе да истерамо пандуре напоље. Било их је око триста. У подруму смо нашли гласачке листиће, сви су били заокружени за Милошевића. Направили смо мало штете, полупали смо кампањоле, али то није ништа шта су они све нама урадили и покрали. Све ћемо то поправити.

– Важно је да је отишао.

– То је важно, да их нема више. Да ми неко сад да милион долара за јучерашњи дан не бих пристао. Урадио сам то због себе и за моју децу.

Личи на Лазу, а није Лаза

Скупштина је проваљена…

… а Марков Скандал разваљен

ПЕТАК ТРИНАЕСТИ

Боцвана, петак, 13. октобар 2000. године

Драго ми је што сте живнули и што сад сви имамо наде да ће се и тамо (у Србији) почети живети нормалнијим животом. Веома сам срећна што се коначно нешто десило у Србији и већ сам почела да маштам о нашем повратку за стално следеће зиме.

Нино каже да би можда било боље одрадити још један уговор, ако би се добио, али ја то не могу ни да замислим, јер ми је много жао да нам деца овако живе. Њима пролази детињство у овој забити, а и нама живот. Помало ме је већ и страх како ће се укључити у наше школе. Да сам ја са њима код куће, не би био проблем да по нашим књигама све прелазимо, али овако нема се времена. Ми стижемо кући око 5 поподне. Игора купам и храним до 6, затим ручамо, одмах потом Урош и Тања већ су зрели за туширање и спавање. Овде ми веома смета што се скоро цео дан проведе на послу, па тако само субота и недеља остају за неко дружење са децом.

Веома ме интересује шта сад мама и тата кажу. Да ли су се бар малчице почели трезнити? Плашећи се да се не разочарам још их нисам звала да их приупитам и о томе. Маму сам једном, пре него што је дошло до промене, упитала шта се то дешава и ко ће да буде председник, а она је рекла да се не зна и да мало више гласова има Коштуница. Кад сам јој ја рекла да он има више од 50% и да нема говора о другом кругу она ми је рекла, онако ожалошћено: “ЛАЖУ, СИНЕ… ЛАЖУ”. Мука ми је било после тога, па сам одмах завршила разговор без покушаја да је разуверим. Убеђена сам да они, чак упркос и признању њиховог љубимца да је изгубио, верују да је ДОС лагао и све лажирао. Ипак нисам могла да издржим да им не напишем нешто о томе пре неки дан. Ни од Наде нисам после сличног писања више добила ни реч. Ваљда се није наљутила.

Једва чекам да се у Србији почне живети бар мало боље, па да видим шта ће онда мама и тата рећи. Да ли ће жалити што им Слоба и Слободанка (како је мама звала ону вештицу) и даље нису вође, иако њихова сопствена деца почну да живе боље. Најбоље је да ти на ту тему ништа не започињеш, јер обе знамо како они размишљају.

Пиши ми о свим променама које ћете запажати у обичном животу.

Русија: С- 400 ракетни одбрамбени систем ка турској граници

19.октобар 2012.
Немачке геополитичке интернет новине „Gegenfrage“

Русија је најавила планове за инсталирање модерног система противракетне одбране типа С-400 на граници са Турском. Наводно је то реакција на НАТО ракетне системе у Турској, због којих се Русија осећа угроженим. Да ли је ово почетак великих тензија између Русије и Турске?

Пуковник Игор Горбул, портпарол Јужне војне области Русије, рекао је да ће руска војска до краја ове године завршити инсталацију својих С-400 система противваздушне одбране на граници са Турском. Ову вест је објавила PressTV, позивајући се на турске новинске извештаје у среду. Горбул је објаснио да је С – 400 систем у стању да продре до стратосфере и обори балистичке ракете, као и све врсте авиона.

Из кругова руске војске инсталација система је одговор на стационирање НАТО ракетног система у источној Анадолији. Пре неколико дана руски авион је био принуђен на принудно спуштање у Анкари на путу за Дамаск. Иако је након инцидента руски министар спољних послова Сергеј Лавров смирио узвреле страсти изјавом „да верује у солидан темељ руско-турских односа“, у дипломатском језику оваква изјава може да значи управо супротно.

Превод: Милан Старчевић
_____________

http://www.gegenfrage.com/russland-s-400-raketenabwehr-an-grenze-zur-tuerkei/

„Нису судије божански изасланици који могу по свом нахођењу, без материјалних доказа или супротно материјалним доказима, да пресуђују и одлучују о судбинама обичних људи. То време је давно прошло, а ако неко помисли да се вратило, разуверићемо га. Народ је највећи и последњи судија“, наводи се у Саопштењу које је из Информативне службе Еколошког покрета Новог Сада стигло на адресу ФБР.

19.10.2012. ФБР

Информативна служба Еколошког покрета

ЕКОЛОШКИ ПОКРЕТ НОВОГ САДА

САОПШТЕЊЕ

Данас је у Основном суду у Новом Саду по приватној кривичној тужби МК Групе,  на основу монтиране изјаве, без доказа о намери нарушавања пословног угледа приватног тужитеља, без иједног доказа о претрпљеним штетним последицама по приватног тужитеља, на основу доказаних чињеница да приватни тужитељ незаконито увози семена пољопривредних култура која нису испитана, одобрена нити уписана у Регистар семена пољопривредног биља, Никола Алексић, директор Еколошког покрета Новог Сада, кажњен од стране  судије Пап Боривоја на три месеца затвора, условно на годину дана.

Један човек је пред Судом доказао да се над становништвом Србије спроводи геноцид, један човек је доказао да је приватни тужитељ измонтирао његову изјаву, променио јој смисао и ставио је под знаке навода да би му послужила као основ за тужбу, један човек је доказао да приватни тужитељ незаконито увози семена пољопривредних култура, један човек је доказао да је приватни тужитељ корумпирао цео систем у одбрани свог назаконитог увоза семена неиспитаних, неодобрених и у Регистар семена пољопривредног биља неуписаних семена пољопривредних култура, један човек је доказао да је новосадски суд сервис организованог криминала и да је зато  био кажњен, јер становништво Србије не сме знати шта му се спрема и на који начин му је осмишљен нестанак са лица Земље.

Тај човек се зове Никола Алексић и Еколошки покрет се поноси њиме.

Еколошки покрет се не може заплашити, још мање ућуткати. Колико сутра, против судије Пап Боривоја биће поднета кривична пријава због злоупотребе службеног положаја, због кршења Закона о судијама и биће затражено његово разрешење као судије.

Нису судије божански изасланици који могу по свом нахођењу, без материјалних доказа или супротно материјалним доказима, да пресуђују и одлучују о судбинама обичних људи. То време је давно прошло, а ако неко помисли да се вратило, разуверићемо га.

Народ је највећи и последњи судија.

Информативна служба Еколошког покрета

ФБР ДОДАТАК:

SOURCE: BETA

BRUSSELS — Catalonia is planning to secede from Spain following the example of Kosovo, European media are reporting this week.

This comes after the province’s authorities said they would call a referendum on self-determination.

Catalan politicians want a new state of the European Union to be “Greater Catalonia” which would include the Balearic Islands, the Valencia region – and perhaps also some border regions toward France.

This policy will be put to the test in a referendum planned for 2014.

Italian newspaper La Stampa writes under the headline “Catalonia like Kosovo” that this Spanish province wants to unilaterally declare independence.

The authorities in Barcelona, especially after a demonstration held by half a million Catalans in favor of independence, and the football derby Barcelona-Real Madrid, during which Catalan fans waved flags and carried a large banner reading, “Independence,” also seeks five billion euros in aid from Madrid to cope with a huge debt of 42 billion euros and a growing budget deficit.

Barcelona is also demanding that in the future, Catalonia, Spain’s wealthiest region, should collect its own taxes, after they calculated that eight percent of Catalonia’s GDP is now being distributed to help other Spanish provinces.

Some commentators are now wondering whether many European and western countries would move to recognize Catalonia’s unilateral declaration of independence – something impermissible under Spain’s Constitution – just as they recognized “the right of Kosovo” to unilaterally declare independence from Serbia.

The conclusion was unanimous – that they will not – because those countries that have recognized Kosovo insist that it is “a unique case” – although some commentators have noted that this is in fact a policy of double standards and “boomerangs that come back”.

The Iberosphere internet portal, which carries political analysis of events in Spain and Portugal, writes that “It is again time to stop the radicals on both sides. In Kosovo it took a war, or two, to come to this conclusion. This time it would be better to learn from history and act early.”

A unilateral declaration of independence of Catalonia is contrary to the provisions of the European Union and the European Commission has made it clear that the secession of Catalonia wouldl mean that the new state would have to apply to be admitted to the EU, which requires a unanimous approval of all member states – and therefore the government in Madrid.

Spanish Prime Minister Mariano Rajoy has recently requested that in that case, the European Commission must enforce a fundamental article of the founding act of the EU, the Lisbon Treaty, which prohibits unilateral secessions of regions of full-fledged EU member-states.

The political leader and president of the Catalan government, Arthur Mas, however, said that the referendum question would be, “Do you wish for Catalonia to become a new state of the European Union?”. According to him, this means that Catalonia would not be leaving the EU, but only separating from Spain to became a new state in the organization.

Some commentators suggest that the examples of Catalonia, Scotland, and Flanders could further encourage the always powerful, party violent Basque separatism in Spain, but also similar tendencies in other regions in the EU, such as South Tyrol-Alto Adige in Italy, Corsica in France, and a part of Romania where ethnic Hungarians are a majority.

http://www.b92.net/eng/news/world-article.php?yyyy=2012&mm=10&dd=18&nav_id=82717