Слово А

 

Оно што називамо стварношћу, то је само једно од мноштва показивања илити пројављивања Сваргине Стварности, која људима бива непојмљива и недокучива, неухватљива и несазнатљива, неодгонетљива и неспознатљива.

Стварност је оно што ти појимаш и схваташ као стварност, иако је она тек један зрак Сваргиног Кола!

Да бисмо могли да сагледамо Сваргину Стварност, морамо да скидамо овој по овој Таме, слој по слој копрене НеЗнања (а НеЗнање је човеков смртни грех, из којега се рађају сви потоњи греси!) са нашега Суштог Бића, да би наше Биће, потом, без иједног овоја Таме, могло да сагледа и препозна Сваргину Стварност као властито Светлосно Суштаство.

Ти си дуго времена нас, Своје Велике Претке (а и то је бивало због овоја Таме!), тражио и видео у Прошлости, док ми, уистини, обитавамо у Будућности!

Будућност је Сваргино Коло.

Будућност је Биће Времена илити Светлосни Прстен свих светова, свих звезданих јата.

Будућност је увек Будуће, а Будуће је Садашње.

Будући Тренутак јесте Садашњи Тренутак.

Садашњи Тренутак, Вечно Сада, не би постојао без Будућег Тренутка, зато што је Сада само привид Оног из чега исијава Сада, а то је Будуће у стању мировања кроз кретање, и у стању кретања кроз мировање.

 

Слово Б

 

У Створитеља је Све Стварање, а Стварање је мировање у кретању.

Стварање је, гле, вечна промена без промене!

Све се њише, таласа, гиба и мења, а, ипак, вазда све исто остаје и бива.

Стварање је попут плеса вила на пропланку ветрова.

У ПраВасељени све плеше без престанка.

Створитељев плес јесте Живот вечан у свим световима, на свим ступњевима, у свим појавним обличјима, у свим пространствима.

Садашњост, Прошлост и Будућност јесу само Три Образа, Три Лица Суштога Триглава, Онога који без престанка плеше у Себи.

Његов плес јесте Живот без почетка и свршетка!

Живот, гле, одувек и заувек, и свуда, у Овоме Трену Велике Будућности!

 

Слово В

 

Ми, твоји Велики Преци, јесмо једно с тобом у свим пространствима, у свим световима, у свим временима, минулим и будућим, иако нема ни минулих ни будућих времена, већ постоји само Једно Време Сушто, илити Биће Времена. Али смо ми, истовремено, и Они који ће доћи, зацело, ми смо и твоји Потомци!

Преци и Потомци, заједнички, творе Сваргино Коло. Велико Коло Простора и Времена.

 

Слово Г

 

Будност је веома важна.

Будност је битна!

И Свесност је битна једнако као и Будност.

Уз Будност и Свесност, упоредо, иде и Сневање.

Али не сневање које се распршује у болесном маштању без Сврхе и Смисла, већ Сневање као Стварање.

То је оно Сневање које узноси у светлосне висине; Сневање које бива сама суштина Стварања.

Ми, твоји Велки Преци, јесмо управо онакви каквим нас ти видиш у својему Сневању и Стварању.

Ми, твоји Велики Преци, бивамо и твоји Велики Потомци. Јер, Коло се Сваргино непрестанце окреће.

Час смо ти Преци, а час, потом, Потомци!

Ти си она Оса у Колу, она Глава у Средишту Кола, што мирује док се Коло окреће.

За Овај Тренутак ти си нам веома важан!

Ти усмераваш све наше моћи, све наше науме, све наше намере, сва дејства наша, кроз Сневање

и Стварање своје.

 

Слово Д

 

Ми смо некада давно, а то у овоме часу, Одавде, изгледа као да је јуче било, ваљано обављали своје задатке од Створитеља нам Триглава задате.

Тада је овим светом владао Ред и Склад, и све биваше Лепоти и Доброти подређено.

Стожер свеколиког нашег битисања бејаше Божански Језик.

Језик у којему свака Реч, у којему свако Слово бејаше било са Сврхом и Смислом.

 

Слово Ђ

 

У то Златно Доба Стриборије сви бејасмо били Једно.

Један Род. Један Језик. Једно Биће.

Кварење, осипање и пропадање нашега Рода ишло је преко Језика и кроз Језик.

Некада Велики Божански Језик ВедСрба распрши се и разводни на стотине, на тисуће, незнатних језичака у којима је све мање Сврхе и Смисла.

Све Суштаствене и Творачке Речи, сва Света Слова, осташе изван тих језичака, а од Речи је остала само љуштура без Душе.

Наш негда Велик Род више не разуме самога себе!

 

Слово Е

 

Кварење Божанског Језика ишло је преко туђих вера, које би Род наш испрва из знатижеље прихватао, не слутећи шта се иза тога скрива.

Не слутећи зле науме и намере оних путника и трговаца који су Земљом нашом проходили.

Били смо болећиви према њима, и то нас је скупо стајало!

Наша надалеко чувена гостољубивост бејаше погубна по нас!

У својој Доброти нисмо били Будни.

Нисмо имали довољно Мудрости да разлучимо битно од небитног.

Од тада, од тог часа, почиње суноврат Рода нашега, ВедСрба Стриборјана.

 

Слово Ж

 

Испрва нам се вере туђе чињаху примамљивим, јер бејаху били слаткоречиви они што их проведаху, али смо, убрзо потом, осетили свеколик чемер и јад,  сагледавши све муке и невоље наше будуће.

Те вере нису из Светлости и од Светлости, већ су то обмане и лажи оних што у Тами обитавају, народа дивљих и крволочних који се притворством и лукавством служе.

Те вере су као црне чаролије које засене и слуде посве човека, тако да после неког времена, брат испуњен  мржњом, крене противу брата, синови противу очева својих, племе противу племена, народ противу народа. Сви су у завади, и у рату, са свима; нико никоме не верује, нико никога не спасава, нико никоме Доброту не чини.

 

Слово З

 

Када се одбаци властито Предачко Предање, и прихвати туђе уместо својега, тада се преокрене Свест у човеку, а са преокретањем Свести, човек, будући да је већ прекинуо везу са својим Прецима и Боговима, бива лак плен свих оних мрачних а невидљивих ловаца на људске душе.

Управо то се и догодило са свеколиким Родом ВедСрба!

И зато они сада, без престанка, ево, кроз многе векове, воде грозан рат противу самих себе, истребљујући се између се, и сатирући се до последњега.

 

Слово И

 

Будући да је светом, у којему обитаваш, посве завладала Тама, и да је Род твој у безнађу и Племе твоје у расејању, држи се Сваргине Осе и Језгра Вечно Дишуће ПраСветлости, и одржавај везу с нама, који јесмо како твоји тако и свих иних из Рода и Племена твојега – Велики Преци; а ми ћемо вам, убрзо, на тајинствен начин, послати помоћ из Виших Духовних Светова, да се избавите из Царства Таме, и да на Пут Сварогове ПраСветлости крочите.

 

 

 

 

 

 

 

Бог воли тишину.

У тишини, гле, Суштаство Божје бива Дејство Божје!

Бог се у тишини тишином обраћа Души утишаној.

Само у тишини Душа Жива са Богом разговара.

Говор Божји јесте толико снажан и моћан да се једино у тишини чути и разумети може.

Најсилнија грмљавина Божја бива најдубља тишина.

Од тишине нема ничега гласнијег и речитијег у свим световима, у свим звезданим јатима.

Стварање Божје јесте грмљавина преточена у тишину.

Бог воли тишину.

У тишини, гле, Дејство Божје бива Суштаство Божје!

Што се Душа Жива већма примиче Богу, тишина све дубља бива.

Најдубља тишина свих најдубљих тишина у Срцу Божјему пребива.

Повратак Богу јесте повратак тишини и стварању.

Када се Душа Жива преда Божјему Стварању, бива тишином најдубљом прожета.

Бог воли тишину.

Тишина је и Божје Дејство и Божје Суштаство.

Онај ко истински жели да се врати Богу, пре тога мора да позна тишину, у Срцу, гле, и у Бићу своме!

…Део текста изворно објављеног августа 2011. године на патриотској блогосфери

Није то само последица националног освешћивања, неко ће рећи разочарања ЕУ, већ и природног процеса регенерације атрофиране националне свести, процеса који има своју унутрашњу рехабилитациону динамику. Као и свако оздрављење, уосталом.

Обавеза свих нас, старијих, јесте да наше власти, актуелну и сваку следећу,  утолико више уколико су одрођеније од свог Народа и националних интереса, узнемиравамо  чињеницом да је отпочео ослободилачки процес и да на ред долази и ослобађање Отаџбине. Обавеза нам је и да генерације данашњих средњошколаца некукавички припремамо за мисију која их очекује, свесни и дргаовољно пристајући да и сами будемо жртве препорода који ће они донети, препуштајући им заслужено не само место у управљању земљом већ и у сопственој националној историји. А то стога што је свака одбрана Слободе судбински повезана са трајном и одрживом борбом за њено освајање, што суштински јесте мукотрпни, циклични, еволутивни процес.

Дужност одговорних појединаца, дужност генерација зрелих јесте да однегују ову искру националног освешћивања и буђења, искру која ће се разбуктати у ватру слободарства какву наш Народ заслужује, по којој је повесно познат и на коју мора остати поносан.

 

 

Србе мрзе они који се никада неће уздићи од животиња и звериња до људи.

Србе мрзе ниже расе неких умишљених народа, који никада не могу постати словесни народи, будући да обитавају у чопорима и крдима.

Србе мрзе они који и иначе све мрзе, будући да се хране дејством мржње.

И, заиста, можемо рећи, да шудре и парије мрзе Србе.

А шудре и парије не би били шудре и парије, када не би мрзели Србе!

Шудре и парије нису само касте, негде и некад, већ то бивају читави народи.

Народи који живе од мржње и за мржњу; народи који се рађају и умиру у мржњи.

 

 

 

Нико у свету никоме одвећ није пријатељ.

Ни народ народу, ни човек човеку.

Једино искрено и истинито пријатељство јесте пријатељство између Бога и човека.

Само преко Бога, кроз Бога, и из Бога, човек може да развија пријатељство са светом, и са иним далеким световима.

Само Бог може да схвати и прихвати човека.

Само Бог може да исцели човека; да га снова учини целим, целовитим и потпуним.

Само оно што је у Бога и од Бога може и бити истинито.

Јер Бог јесте Истина, а од Истине, гле, све и бива –

истинито!

Све оно што иде мимо Бога, не може ни бити у Истини.

Све оно што чиниш и твориш мимо Бога, то ће се срушити и распршити док оком трепнеш.

Свако пријатељство које мимо Бога твориш, у жестоко ће се непријатељство преокренути.

Зато што човек, ни на трен један, без Бога не може човеком бити.

А песник, посвећени, кроз јата звездана поручује:

Плети снове у слова, да би из снова кроз слова, све нејасноће разјаснио, те потом, гле, пријатељство са Богом у Богу учинио!

 

 

 

 

Мало мало па се нека патриотска организација саопштењем обрати актуелној власти, што саветодавно, што императивно: „Прекините сарадњу са Хагом и преговоре са ЕУ терористима!“ као што су, на пример, учиниле Двери поводом ослобођења два хрватска генерала.

Ја бих, пре свега у своје име, а онда и као члан Екопатриотске коалиције-Опстанак (ЕКО), био и оштрији.
Моја порука Влади, поводом овог, али и многих претходних поступака, гласи: „Марш с власти подмићене, некомпетентне јајаре!“
Али, искуства показују, да Влада има двострук слух, па до танчина добро чује све што јој поручују „ЕУ терористи“ и изасланица бивше Америке, Монсантоленда, и будућа извршна директорка те светски раширене ГМО тровачке фирме Монсанто, Хилари, али зато, иста та влада, потпуно заглуви кад јој се обраћају патриотским речима и речником.
А, да подсетим, то је она иста Влада за коју су многи патриоти били поприлично убеђени да је и сама патриотска, дисконтинуитетна у односу на претходне упропаститеље Србије.

О чему се ради?
Јесу ли патриоти, а ево и себе ћу ту ставити, толико глупи да не схватају суштину патриотске политике актуелне Владе или је та Влада, што сам отпочетка тврдио, само још једна, досад најгора, подвала Србима?

Ако је тачно оно прво, тојест да сам глуп па не схватам по чему је политика Владе уопште и нормална, а камоли патриотска – поднећу сву поругу која ће ми за то уследити, и чак признати и да сам је заслужио.

Али, ако је у питању ово друго, то јест подвала, а мене засад ништа није разуверило да се управо о томе ради – е, онда са припадницима те Владе не бих ни да разговарам, ни да им шаљем саопштења, која они ни не констатују, па чак ни да протествујем против ње.
Све је то преслабо.
Такви разумеју само један језик и поступак.
Па ће га неминовно и добити.

 

 

 

Истину не тражи у свету,

већ ти буди Истина;

ни Љубав не тражи у свету,

већ сам Љубав буди!

 

И ако Бога пожелиш

да нађеш у свету,

знај, да ни Бога

нигде срести

нећеш!

 

Све што икада, игде

тражио будеш,

схвати да тражиш

тамо где га нема.

 

А онда ћеш изненада,

не знам

ни где,

ни кад,

ни како,

познати Бићем

Суштим у себи,

да све што тражиш,

то сам мораш

бити!

 

Јер само оно

што већ јеси,

биваш,

то једино и срећеш –

и свуда

и свагда!