Category: Вести

Корисници, опрез! Вирус вреба на Скајпу!


Скајп је упозорио кориснике на најновији вирус који се шири путем њиховог сервиса. Корисницима се препоручује да не отварају линк којем претходи текст „lol is this your profile pic?“, или како стиже на српском језику – „хеј да ли је ово ваша нова профил слика?“.

10. 10. 2012. Вести

Ако вам стигне оваква порука никако не отварајте линк

Антивирус компанија Софос саопштила је да је вирус вероватно верзија Доркбота који се недавно проширио путем Фејсбука и Твитера. Клик на горе споменути линк ће даунлоудовати зип фајл на компјутер корисника, који садржи малвер за „отимање“ података.

Злоћудни програм не дозвољава кориснику приступ компјутеру, омогућавајући хакерима апсолутну контролу над вашим рачунаром.

„Свесни смо проблема и чинимо све да га решимо,“ објавио је Скајп.

НАТО и Немачка планирају слање додатних трупа, трајну окупацију севера КиМ, и кршење сваког српског отпора?


НАТО И НЕМАЧКА ПЛАНИРАЈУ СЛАЊЕ ДОДАТНИХ ТРУПА, ТРАЈНУ ОКУПАЦИЈУ СЕВЕРА КиМ, И КРШЕЊЕ СВАКОГ СРПСКОГ ОТПОРА?

10 октобар 2012, СРБски ФБРепортер

ФБР НАПОМЕНА: У НАСТАВКУ ЈЕ ЛОШ КВАЛИТЕТ ГУГЛ ПРЕВОДА ОРИГИНАЛНОГ НЕМАЧКОГ ТЕКСТА- АЛИ И ИЗ ТАКВОГ ПРЕВОДА СЕ ЈАСНО ВИДИ ДА НЕМАЧКА ВЛАДА ПЛАНИРА ВОЈНЕ АКЦИЈЕ- ОДНОСНО „ТРАЈНУ ОКУПАЦИЈУ“ СЕВЕРА КОСМЕТА, ДА СУ У ТУ СВРХУ ДОБИЛИ САГЛАСНОСТ НАТО КОМАНДЕ И ДА СУ СПРЕМНИ ДА ПОШАЉУ ДОДАТНЕ ТРУПЕ НА КиМ. ТАКОЂЕ ИЗ ОВОГ ТЕКСТА ПРОИЗИЛАЗИ ДА ЈЕ АКЦИЈА НЕМАЧКОГ „ВЕРМАХТА“ УСМЕРЕНА НА „СМИРИВАЊЕ“ СРПСКОГ СТАНОВНИШТВА НА СЕВЕРУ КиМ. 

НАШ САРАДНИК К.М. НАМ ЈЕ ПОСЛАО ОВУ ВЕСТ УЗ ПРОПРАТНИ КОМЕНТАР КОЈИ ОВДЕ ОБЈАВЉУЈЕМО У ЦЕЛИНИ:

За ФБР пише К.М., Објављено 2012/10/11 у 03:50

„Немачка спрема напад на север Космета!

Ево, ко уме да чита швапски, овде у чланку стоји да немачка спрема да распореди снаге окупатора на север Космета! У нато-у су то баш швабе захтјевали и биће им тај захтјев удовољен! Још шта је лицемјерно у том тексту, о Србима на Космету кажу да су то „Косовари” српског поријекла! Антисрпска швапска кампања се наставља, а уствари никад није ни престајала! Зато, браћо Срби, поготово на Космету, опрез, будите будни и опрезни и будите спремни, да се не дамо нацистима тек тако лако! А та влада у београду да се опиједели већ једном, или ће поштовати устав Србије и бранити свој територијални интегритет и оканити се више те фашистичке еу, и окренути Русији и БРИК-у, или ће бити горе издајице од претходних квизлинга!

Ево линка:

http://www.tagesschau.de/ausland/nato-verteidigungsminister102.html

„Zudem wurde der Bitte Deutschlands entsprochen, die Truppenverteilung im Kosovo zu überdenken und mehr Kräfte im Norden zu stationieren. Der deutsche Verteidigungsminister Thomas de Maizière war mit einer klaren Ansage in das Treffen mit seinen NATO-Kollegen gegangen: Bei der KFOR-Mission im Kosovo muss sich etwas ändern.”

„Der Minister sprach zwei Auswege an: Entweder müssen zusätzliche Soldaten her, dauerhaft stationiert – oder die Aufgaben der KFOR im Kosovo werden anders verteilt. ”Die könnte darin bestehen, dass wir so umgruppieren, dass wir mit den bestehenden Kräften ohne Reserven auch die Aufträge im Norden erfüllen.„ Also in der Region, in der viele serbischstämmige Kosovaren leben und die noch immer nicht befriedet werden konnte.

NATO-Diplomaten zufolge stieß de Maizière mit seinem Vorstoß auf einhellige Zustimmung. NATO-Generalsekretär Anders Fogh Rasmussen blieb bei diesem Thema allerdings eher vage und sagte, das sei Sache der Militärs vor Ort. Man werde in den kommenden Monaten erleben, dass das Augenmerk verstärkt auf den Norden des Kosovo gelegt wird.”

Ови одломци текста се односе на нас и на Космет, и ето, сви се у нато-у сложили са планом немачке, значи сви они су нама отворени непријатељи, а ми ко фол оћемо неке преговоре са њима, па о чему више????? Докле још уцјене?????

Сад треба рећи фашистима јасно и гласно НЕ, НИКАД се нећемо одрећи привремено окупиране српске територије Косова и Метохије!!!!!

За слободу српског народа, за СРБИЈУ, КОСОВО и МЕТОХИЈУ, РЕПУБЛИКУ СРПСКУ, РЕПУБЛИКУ СРПСКУ КРАЈИНУ!!!!!

Сад је вријеме да се види ко је ко!“ (К.М.)

ОРИГИНАЛНИ ТЕКСТ НА НЕМАЧКОМ: 
http://www.tagesschau.de/ausland/nato-verteidigungsminister102.html
(10.10.2012 18:49 Uhr)

——————————————————————————————————-

НАТО дискусије о Авганистану и Косову

Нови приступи старим мисијама

НАТО жели да преиспита своје трупе дистрибуције на Косову – и одговор на кључним захтевима одбране де Маизиере. Друга тема НАТО министарском је нови Авганистан мисија од 2015, у којој обуку авганистанских војника у центру.

До Биргит Сцхмеитзнер, БР Радио Студио Бриселу

Косово и Авганистан – били су њих двојица војних операција центар на последњег дана НАТО министара одбране састанка. Министар одобрио Војне званичан мандат да изради планове за обуку мисији у Авганистану након 2014.

Поред тога, захтев је срео у Немачкој да промислимо дистрибуцију трупа на Косову, а да се распореди више снаге на северу. Немачки министар одбране Томас де Маизиере отишао са јасним захтевом на састанку са својим колегама НАТО: У мисије КФОР-а на Косову, нешто мора да се промени.

Аудио: мисија НАТО на Косову и Авганистану

ЗвучниБиргит Сцхмеитзнер, БР Радио Студио Брисел 10.10.2012 17:49 | 2’57

  • Довнлоад Преузмите аудио фајл:

Према де Маизиере се претварамо као да број војника је довољно или чак елиминисани. У ствари, могло би се обављају задатке само ако се активирају додатни резерви батаљона. „Посебно Немци су оптерећени, али само као Аустријанци и Италијани. Ово је нетачно и не одговара ситуацији“, рекао је он.

Два курсеви у косовском питању

Министар је говорио о два начина: или додатне трупе су стациониране од трајно – или улога Кфора на Косову бити другачије распоређена. „Могло би бити да смо толико прегруписавање да радимо у складу са постојећим особљем, без резерве, посао на северу“. Дакле, у овом региону, где многи становници Косова серби  живи и још увек не може да се смири.

НАТО дипломате рекао је де Маизиере састао са својим потисак са једногласан пристанак. Генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен је на овом питању, међутим, прилично је нејасна и рекао да је то питање за војску на сајту. Видећете у наредним месецима да ће фокус бити више на северу Косова.

Налог за Авганистан мисију издата

Расмусен је било много јасније на тему Авганистана. Званични наређење војсци да развију планове за учешће у НАТО после завршетка борбених мисија, био је одобрен.

Томас де Маизиере у Бриселу (Фото: АП)Позиви да се преиспита трупе размештање на Косову Министар де Маизиере. Реч „наследник мисија“ је избегавати ликед ит придаје велики значај за утврђивање да би требало да буде од 2015 па надаље нема трупе боре више, али само обука, консалтинг, Суппорт. Који је ипак јасно: Чак чинећи потребне стручњаке да се испоручује и заштићени. За то су земље НАТО-а ће морати да додатно особље на располагању.

Магнитуда процењује одбране де Маизиере овако: „Треба да знате: Ако консултант, тренер и, подршка, има, онда треба периферију пет до шест војника који обезбеђују заштиту, телекомуникације везе, превоз, медицинске услуге. И то мора да буде добро координиран „.

Сенци припреме за нову мисију увек нових смртоносних напада на НАТО трупе стране авганистанских снага безбедности и талибанских који су камуфлирани са униформама војника или полицајца. Нови Авганистански министар одбране Бисмиллах Кан приписује то чињеницом да су авганистанске снаге безбедности изградила пребрзо и ви у регрутовању није био опрезан довољно. Серија инцидената довео је до страха да радикални исламски Талибани су се инфилтрирали у војску и полицију.

Убиство Че Геваре наредила ЦИА


ОТКРИЋЕ ЧУВЕНОГ СОВЈЕТСКОГ ОБАВЕШТАЈЦА НИКОЛАЈА СЕРГЕЈЕВИЧА ЛЕОНОВА

10.10.2012. факти.орг

  • Формалну наредбу је дао председник Боливије генерал Рене Барјентес, али му је такав савет – инсистирајући да то уради – дао главни предсставник ЦИА у Боливији који је водио читаву операцију

  • Да су Че Гевару оставили живог, не би га могли осудити на смртну казну, зато што би то подсећало на голготу Исуса Христа. То би била казна за оне који би га осудили – наглашава генерал КГБ

НАРЕДБУ за ликвидацију Ернеста Че Геваре — близког сарадника лидера кубанске револуције Фидела Кастра – фактички је дао представник ЦИА за Боливију, тврди генерал-потпуковник КГБ у пензији, доктор историје Николај Леонов.

Деветог октобра навршава се 45 година од погибије Че Геваре у планинама Боливије.

„Формалну наредбу је дао председник Боливије генерал Рене Барјентес, али му је такав савет – инсистирајући да то уради – дао главни представник ЦИА у Боливији који је водио читаву операцију. Он је рекао: „Хитно то завршите и не одуговлачите”. Зато је `прича` са хватањем и стрељањем трајала само неколико сати” – тврди Леонов који је познавао Че Гевару много пре победе Кубанске револуције.

Он сматра да су се америчке специјалне службе веома плашиле да би се суђење Че Гевари, у случају заробљавања, могло окренути против САД.

„Да су га оставили живог, не би га могли осудити на смртну казну, зато што би то подсећало на голготу Исуса Христа. То би била казна за оне који би га осудили” – истакао је генерал КГБ.

Леонов је подсетио да су се Американци сећали како се понашао Фидел Кастро на процесу после јуриша на касарну Монкада.

„Он је тада одржао говор који је, у суштини, постао програмски говор за кубанску револуцију. Сам Че Гевара није био ништа слабији говорник. Био је убедљив као милион судија. Њему се није могло судити” – рекао је Леонов.

Према подацима ветерана совјетске обавештајне службе, попмоћ ЦИА у хватању Че Геваре боливијским властима, била је, пре свега, саветничка.

„То сви признају, укључујући министра унутрашњих послова Боливије Хосе Аргедаса из тог времена који је отворио дневник Че Геваре, фотокопирао га и предао Кубанцима” – истиче Леонов.

Леонов додаје да је Аргедас чак могао и да добије одсечене шаке Че Геваре које су му дали његове присталице и показали место где је сахрањен.

„Тада је Аргедас признао да су Американци били консултанти током читавог преиода операције хватања Че Геваре” – закључио је ветеран КГБ.

 

Ко је Николај Сергејевич Леонов?

         Рођен је 22. августа 1928. године у селу Алмазово у Рјазанској област.

По завршетку факултета, послат је да ради на неадекватну дужност у издавачкој делатности за страну литературу.

У мају `53. г., шаљу га на стажирање у Мексико. Путујући бродом „Андреа Грити” из луке Ђенова где се упознао са Раулом Кастром. Након доласка Леонов је почео да студира на универзитету Национални аутономни универзитет Мексика на факултету за филологију и филозофију, поставши чиновник у амбасади СССР.

У лето 1956. године упознао се са Че Геваром. Након неколико дана, ту групу кубанских револуционара су ухапсили и при претресу нашли визит карту Леонова што је био разлог да се врати у земљу. У ону исту издавачку делатност.

Године 1958. примају да у 101. школу КГБ ради припреме за обавештајну службу.

Био је у саставу делегације која је дошла у Мексико а затим на Кубу, а предводио ју је А. Микојан, где се срео са својим каснијим другом Фиделом Кастром.

У КГБ СССР био је, поред осталог, шеф аналитике и заменик начелика обавештајне службе.

После пензионисања и богате каријере у КГБ, био је депутат Државне Думе из редова партије Родина Дмитрија Рогозина.

По националности је Рус.

УСКС: СРБском ФБРепортеру и члановима редакције додељена вредна признања на "разбијању медијског мрака"…


САВЕЗ СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ И УДРУЖЕЊЕ СРПСКИХ КЊИЖЕВНИКА ИЗ СЛОВЕНИЈЕ ДОДЕЛИЛИ ВРЕДНА ПРИЗНАЊА ЗА „АЛТЕРНАТИВНИ МЕДИЈСКИ РАД“ ФБР РЕДАКЦИЈИ-  НАШИМ ЗАСЛУЖНИМ УРЕДНИЦИМА, АУТОРИМА И ПРЕВОДИОЦИМА…

12 септембар 2012, СРБски ФБРепортер

РЕДАКЦИЈА

На слици: Главне уреднице ФБР блога Мира Радосављевић и Биљана Диковић (с лева на десно) са признањима Златно перо и редакцијском Златном плакетом…

Наставите читање →

КиМ, СРБИ НА ОКУП: ДА ЛИ СМО ДОСТОЈНИ ПОТОМЦИ СВОЈИХ СЛАВНИХ ПРЕДАКА?


10.10.2012. СРБИ НА ОКУП

Зубин Поток, Косово и Метохија. Данас постављен билборд поводом 100 година ослобођења Старе Србије. Билборд је поставило Удружење Срби на окуп!

Bosnian police detain 5 terrorism suspects


11.10.2012 Branko Ilic , Serbian FBReporter

 

 

 

 

Sarajevo: Police say they have detained five people as they sought evidence they were instigating and planning terrorist attacks.

 

Authorities raided eight homes, including at least one in the village Gornja Maoca, known as a stronghold of the ultraconservative Wahhabi Muslim sect.

Police have raided the village several times in the past two years.Two Gornja Maoca residents are now standing trial for helping a gunman also a member of the sect who fired an automatic weapon at the U.S. Embassy in Sarajevo last year, injuring a policeman.

Police announced the raid in a statement today.

 

http://zeenews.india.com/news/world/bosnian-police-detain-5-terrorism-suspects_804918.html

 

Another fine mess NATO has got us into


Can anyone still make a good argument in favour of NATO? Even ardent interventionists, chomping at the bit to assert Western military dominance over the globe, must be beginning to doubt the worth of this perennially panicking mob of confused military powers.

At its members’ emergency meeting in Brussels last week, following the accidental shelling of a Turkish border town by one of the government-supporting factions in Syria, NATO was shown to be in complete stasis. It condemned the incident in the strongest terms and clumsily cited it as another example of the Syrian authorities’ disregard ‘for international norms, peace and security, and human life’, despite there being no evidence that the rocket was fired by Syrian government troops.

Turkish-Syrian relations have been frosty since the outbreak of the uprising. Turkey has continued to harbour Syrian refugees and has developed good relations with the rebels, who have seized most of the territory close to the Turkish border. Some observers believe that the Turkish government is even providing the rebels with arms. Turkey has already convened NATO under article four in June this year, when Syrian government forces shot down a Turkish plane which had strayed into Syrian air space over the coastal province of Lataika. Following the emergency meeting in June, the Dutch foreign minister indicated that NATO considered military intervention in the Syrian conflict, to defend Turkey or otherwise, to be ‘out of the question’. Many analysts agree that there is little chance of NATO undertaking a full-scale military intervention in Syria, at least for the time being.

So why not? NATO claimed to have proven the effectiveness of its interventions following the fall of Gaddafi in Libya. Writing in Foreign Affairs magazine earlier this year, the US permanent representative on the council of NATO, Ivo Daalder, wrote of how Libya had been ‘rightly described as a “model intervention”’. With NATO apparently riding high on its ‘victory’ in Libya, many have been asking why it has prevaricated over supporting the rebels in Syria.

Part of the answer is that no national leader wants to take responsibility for what will unfold in Syria if Assad falls. Although NATO officials describe the intervention in Libya as a ‘victory’, that intervention has left Libya in a state bordering on civil war. The unresolved political tensions which permeated the rebellion in Libya, drawing in fighters from all classes, regions and religions, have manifested themselves violently since the fall of Gaddafi. In the run-up to the first national elections earlier this year, the National Transition Council, the unelected transition government installed by the West after Gaddafi’s killing, banned political parties based on tribal or regional allegiances, many of which were calling for the nation to disband.

Indeed, Libya is still beset by regional violence from separatist movements who feel that the process of transition has left them worse off than they were under Gaddafi. The fractious and chaotic state in which Libya now finds itself is attributable to the intervention of NATO in the conflict. NATO lent artificial cohesion to a rebellion movement which lacked any democratic mandate to lead, or any clear direction for how to lead, once the old regime had fallen.

The fate of post-Assad Syria would be even more chaotic. Firstly, the ethnic make-up of the conflict is more complex. Syrian Christians tend to be either neutral or support the regime. The rebels are largely composed of Sunni Muslims who see the regime mainly constituted of Alawites, as heretical. The uprising in Aleppo is distinctly Islamist, whereas the uprising in Homs is led by rebel groups that cut across ethnic and religious divides. Like Libya, the uprising lacks any central leadership to cohere these groups. While NATO was quick to claim Libya as a ‘victory’, the shadow of the ongoing sectarian violence is undoubtedly serving as a warning against intervention in the already fractious rebellion in Syria.

Analysts have further pointed out that the scale of any intervention in Syria would have to be far greater than in Libya in order to be effective. Even establishing a no-fly zone would require destroying 22 early-warning radar sites and command-and-control facilities, 150 surface-to-air missile batteries, 27 surface-to-surface missile batteries, 12 anti-ship missile batteries, 32 airfield targets, and more than 200 hardened aircraft shelters. This would dwarf the military effort required to defend the air space over Libya. Of course, there are also realpolitik concerns standing in the way of intervention, with an American election in November and economic crisis in Europe.

When NATO’s approach to interventions appears so arbitrary, it raises the question: what is NATO for? The organisation was formed in 1949 under the North Atlantic Treaty to unify the military powers of America and Europe following the Second World War, and to stave off the threat of a Soviet invasion of Europe. The first NATO secretary general, Lord Ismay, indicated the singular purpose of the organisation when he stated in 1949 that its goal was ‘to keep the Russians out, the Americans in, and the Germans down’. To this end, article five of the treaty allows for an ‘armed attack against one or more of (member countries) in Europe or North America (to) be considered an attack against (all member countries)’.

Of course, that Russian invasion never came. Article five has only ever been invoked once – by the Americans following 9/11. NATO interventions have never relied on the provisions of the North Atlantic Treaty, but they have been dependent on UN resolutions. NATO is now effectively the armed wing of the UN. As the example of Syria suggests, the archaic North Atlantic Treaty seems ill-equipped to deal with the complex process of intervening in foreign civil wars.

In and of itself, NATO is a rudderless, incoherent institution whose ongoing existence serves to further destabilise and unsettle the countries in which it intervenes. The current stasis over Syria shows that NATO is (thankfully) blighted by a dearth of leadership and is lacking in any coherent idea of its own purpose. Whereas it was convened at a time when European governments saw themselves as facing a palpable military threat, it exists today solely as a medium for the West to cast itself as the arbitrator of global conflicts – a role which history suggests the West is ill-suited to play.

Even those who believe, in spite of its uniformly disastrous history, that NATO can bring good to the world through its military interventions must be scratching their heads after last week. What happened to the glorious saviours of Bosnia? Or the ‘victorious’ liberators of Libya? They were reduced to confused inaction by a stray rocket into Turkey. It is time to disband this archaic, flailing institution of Western intervention. After all, a confused babble of Western military powers, who act arbitrarily and without any democratic mandate, is likely to prove far more destabilising for the Middle East than a misfired rocket.

Luke Gittos is a paralegal working in criminal law and convenor of the London Legal Salon.

http://www.spiked-online.com/site/article/12953/

Баш симпатично звучи надимак СВИЊЕ (ПИИГИС) којим вредни ”центар” Европе тепа лењој ”периферији”


Ко год да је смислио ову свињску етикету за чланице ЕУ које су ”у сталном економском проблему”, том називу је дошао крај. Вероватно су то исти они који су смислили и пласирали информацију да су Грци који раде 2.032 радна сата годишње ЛЕЊИ, а Немци који раде 1.413 сати, ВРЕДНИ?! То су дакле исти они који су из европског центра држећи касицу прасицу, распоређивали и паре и послове. Тако су Грчкој наметнули ”повољне” кредите својих банака по моделу централно диригованог улагања у пројекте који су први пропали кад је почела криза?! За дуг није одговоран само онај ко не може да га врати већ, још више, онај ко је новац неодговорно дао на зајам и направио лоше пројекте или процене (европске банке из похлепе). Да ли ће Немачка, Аустрија, али и Француска коначно признати да их је чиста похлепа за профитом довела до сулудог засипања ПИИГС-а  новцем без покрића и кредитима који не могу да врате?

Зар није највећа замерка нашој Југославији била та да има дириговану привреду којом се управља од центра ка периферији. Југославија се и распала јер су сукоби провоцирани управо на питању централно управљачког система који је, врло вероватно био много бољи од овог који данас има ЕУ.

Анализа: ”јадних” ПИИГС -а, (Португал, Ирска, Италија, Грчка, Шпанија) и пример краха европског ”КОР” бизниса – ауто индустрије.

Већ неко време слушамо како су „периферне“ чланице ЕУ насељене „лењим“ народима. Лажни мит о лењим Грцима је већ добро познат упркос статистикама које показују да Грци раде много више од Немаца. Често се таква прича чује и у Србији ваљда од оних који воле да се ките туђим мишљењима. Зато ћемо прво да погледамо неке податке из табеле за 2011. годину:

ИМЕ ДРЖАВЕ      БРОЈ РАДНИХ САТИ (по раднику, годишње)
Јужна Кореја          2090
Грчка                          2032
УСА                              1787
Италија                     1774
Јапан                          1728
Португал                 1711
Шпанија                    1690
Финска                      1684
Шведска                   1644
УК                                1625
Аустрија                  1600
Ирска                        1543
Данска                     1522
Француска             1476
Немачка                  1413
Холандија              1379

Са изузетком Ирске, ПИИГС земље (Португал, Ирска, Италија, Грчка, Шпанија) су при врху, а Немачка и Француска при дну ове скале.

Многи ће рећи да је то зато јер ове земље нису продуктивне као Немачка, скандинавске земље, Холандија… Зашто онда једна изузетно развијена земља, Јужна Кореја, има просечан број од 2.090 радних сати ако се зна колико је у тој земљи производња продуктивна? Радна навика? Можда, али Јапан је познат по радној навици (можда највише уз Немце) а има много мањи број радних сати од Кореје – 1.728.

Вратимо се у Европу. Неки су у Немачкој, Холандији, Аустрији и њима економски сличним земљама подругљиво посматрали ситуацију у Грчкој, Италији, Ирској, Португалу… Стално се говорило и говори о бескрајним састанцима о спасавању евра, састанцима тзв. Меркози, на ТВ-у се приказују борбе са полицијом у „периферним“ чланицама уз мање изузетке и у „непериферним“ земљама итд.

У таквој ситуацији Француска и Немачка су узеле себи за право да буду вође Европе представљајући своје државе као имуне или много имуније на све што се дешава у остатку ЕУ, у тзв. „периферним“ државама које су (надам се ненамерно назване ПИИГС (Португал, Ирска, Италија, Грчка, Шпанија)). Они који познају енглески знају да пигс значи свиње.

Поставља се питање зашто се те земље не зову СИГИП или ПИГИС, ИПСИГ и слично. У самом овом називу се можда јако добро види шта „фискално одговорне и вредне државе“ мисле о својим колегама из Европе. Нажалост, овај термин се почео ширити у целом свету. Стога човек може лако помислити да су грађани ових земаља ЛЕЊИ, да не користим много грубљу реч.

Да  није стварно тако и да нису „спасиоци и вође“ Уније који стално „паметују“ ПИИГС државама, имуни на све догађаје у ЕУ и стога не могу себи задржати то право да фискално заповедају?

Једна од најважнијих индустрија у ЕУ је аутомобилска индустрија. Одмах се истичу најјаче земље попут Немачке (Mercedes, BMW, Volkswagen…) и Француске (Peugeot, Renault, Citroen). Али ту је и једна ПИИГС држава, Италија, која има Фиат (Fiat, Alfa Romeo, Lancia, Jeep) и веома развијену производњу луксузних аутомобила (Ferrari).

Најновије информације говоре да је аутомобилска индустрија у веома тешкој ситуацији и да су радна места десетина хиљада радника у опасности. Последично, у опасности су и радна места свих оних који у великој мери директно сарађују са произвођачима аутомобила. Тренутно се у Паризу одвија Сајам аутомобила (29/09-14/10) и многе новинске куће обавјештавају да су припреме за сајам протекле у „голом страху за егзистенцију“. Тврди се да је криза у Европи за аутопроизвођаче тек почела, а ни сигнали из других делова света нису пуно бољи.

Ferdinand Dudenhoffer, којег зову Сива еминенција немачке ауто индустрије, је рекао уочи отварања Сајма аутомобила у Паризу: „Европска ауто индустрија бори се за преживљавање. Иза гламура изложби аутомобила заправо се крије страх“. Он сматра да је разлог томе да због привредне кризе Европљани купују све мање аутомобиле. Многи стручњаци сматрају да ће идућа година бити, што се тиче продаје, најгора у последњих двадесет година.

Произвођачи немају велика очекивања од модела које ће приказати у Паризу. Ту ће бити нови Golf, Renault има новог Clio-a, Ford се представља са новим Mondeo-м, Opel са малим аутом Adam. Број нових возила је прилично мали, али стручњаци сматрају да је то сасвим довољан број нових модела када нема кризе. Dudenhoffer тврди: „Тржишта аутомобилске индустрије у јужној Европи у незаустављивом су паду“.

У Европи ауто индустрија има огромне губитке, стога су произвођачи спремни на ствари на које пре 10 година нису могли ни у сну замислити:

FORD – у последњих седам месеци продаја је пала за 7%. У првом кварталу су губици већи од 400.000.000 евра. То ће неминовно довести до смањења радних места.

OPEL – Нова маркетиншка кампања. Opel гарантује повраћај новца ако се купцу не свиди аутомобил након 30 дана пробе. Услов је да купац не пређе више од 3.000 километара.

VOLKSWAGEN – Нови Golf се рекламира са попустом и до 20%. Dudenhoffer каже: „Аутомобил још није ни стигао у продавнице, али попусти су већ ту. То се није никад пре догодило.“

DAIMLER & PORSCHE – Тврде да се криза почела осјећати и на тржишту луксузних аутомобила и да се шири са земаља јужне Европе на Немачку. Даимлер је саопштио да ће оперативни профит Mercedes-Benz-a пасти, а Porsche планира произвести мање од предвиђених 155.000 аутомобила и спортских возила за наредну годину.

Немачки произвођачи су се доста дуго добро држали јер имају јако домаће тржиште те имају много купаца у Кини. Са кризом у Италији Фиат је брзо упао у невоље, а нешто касније и три Француска произвођача, али у нешто мањој мери.

За француске и немачке произвођаче је све мање опција јер је све више земаља у Европи у којима људи купују знатно мање аутомобила. Већином се ради о државама које су Немачка и Француска својим инсистирањем на мерама штедње довеле на ивицу егзистенције. Наравно, слика је много комплекснија, али чињеница је да су Француска и Немачка те које предњаче у инсистирању на мерама штедње. Сада се то враћа као бумеранг, поготово у ауто индустрији. Како ће Немачка и Француска продавати аутомобиле у земљама попут Италије (у којој је аутомобил нешто попут краве у Индији, нешто свето)? Шпанији? Сада није проблем на малим тржиштима као што су Грчка или Португал него на знатно већим тржиштима.

Не само да не могу продати већи број аутомобила у тим земљама него имају велике проблеме и код куће. У целој Европи је продаја аутомобила пала у августу за 8,5%. То је највећи пад од фебруара. Прогноза за 2012. годину је да ће продаја бити најмања у последњих 17 година.

Током августа је у Немачкој број нових регистрација смањен за 4,7%. Peugeot продаје већински део свог одељења за камионе да би набавио потребна средства. Продавци аутомобила су у Немачкој прошлог месеца нудили попуст од 12% на куповину аутомобила, што је највиша стопа за последњих годину дана.

Многи који су тврдили да се криза може локализовати и да је проблем у „периферним“ државама би се ипак требали упитати да ли се ипак ради о структуралном проблему у ЕУ а не о лењости… Из датих података се види да Француска и Немачка уопште нису имуне на кризу, поготово у ауто сектору, и да се мере штедње у „периферним“ државама враћају као бумеранг. Наравно, продаја аутомобила драстично пада широм света, али нека тржишта као руско и кинеско за сада релативно добро стоје. Штавише, вероватно су посете Пекингу канцеларке Меркел биле већим делом везане за продају аутомобила, јер је Кина добрим делом „спасила“ немачке произвођаче од још већег пада продаје и отпуштања радника. Француски произвођачи су извукли нешто дебљи крај.

Шеф Fiat-a, Sergio Marchionne, тврди да је „европска аутомобилска индустрија катастрофа“. Француски концерн PSA којем припадају Citroen и Peugeot намерава да широм Француске отпусти 8.000 људи. Губитак износи 819.000.000 $ у првој половини ове године.
Dudenhoffer такође каже: „У Шпанији је стопа незапослености 25% и то стање се неће променити у следеће 2-3 године. Француска, Италија и Португал су пред рецесијом, а Грчка се дави у њој. Криза у Европи није прошла, она тек почиње.“

Шеф концерна Daimler, Dieter Zetsche, наводи како су у Европи све тежи услови за рад на тржишту. Чак је и кинеско тржиште, до сада успешно, постало веома проблематично.
Ситуација је изузетно тешка, а доказ за то је и чињеница да је Сајам у Паризу ове године отворен уз велике мере обезбеђења да би се спречили протести радника Peugeot-a и Citroen-a који су отпуштени из недавно затворене фабрике код Париза.

Удружење европских произвођача аутомобиле је објавило да је продаја нових аутомобила у ЕУ пала за 7,1% од почетка године.
У Немачкој је продаја пала за 5%, у Шпанији 17,2, а у Италији 21%. На разним страницама се могу наћи бројке које се и донекле разликују од ових наведених, али ово су ипак бројке које се најчешће помињу у извештајима. Такође је интересантно да извештаји показују како је једино руско тржиште стабилно, чак стабилније од кинеског.
Због овакве ситуације у ауто индустрији, стручњаци сматрају да европски произвођачи аутомобила могу опстати једино ако им помогне држава.
Што се тиче простора бивше Југославије, у неким извештајима стоји да се продаја аутомобила у Хрватској и Србији чак преполовила, а у неким се налазе подаци да је ситуација још тежа.

Ауто индустрија је, чини се, дуго била успавана, поготово у Немачкој и Француској, мислећи да је криза само у „периферним“ земљама. Без обзира што су подаци за Француску и Немачку још увек колико-толико прихватљиви, треба имати у виду страшне падове продаје у Италији и Шпанији, где се продавао велики број аутомобиле из Француске и Немачке. Радна места у те две земље су у великој опасности јер по узору на ГМ у САД (а знамо добро како је то завршило по америчке раднике) се почиње све више фабрика селити у Кину, Индију и Бразил. Тамо продаја расте, радна снага је јефтинија, али и уз ниже цене аутомобила, решења за продају у ЕУ још нема.

Очигледно да се бумеранг вратио онима који су инсистирали на тешким мерама штедње (Француска и Немачка) и да се ради о потпуно погрешној политици решавања кризе у ЕУ те огромним структуралним проблемима у ЕУ. Не само да су мере штедње довеле на ивицу „периферне“ земље него су отвориле очи онима који имају новац да га не троше тако лако као и пре, поготово кад се ради о куповини аутомобила.

Наравно, Немачка и Француска никад нису биле имуне на кризу и ускоро ће осетити њену пуну снагу. Само су биле у позицији да неко време предњаче (добрим делом и својим историјским рејтингом) у групи држава које не знају више шта да раде како би изашли из кризе. Велики терет политике „нама не може бити ништа“ сада можда највише погађа изузетно важну индустрију аутомобила.
Да ли је инсистирање на подели на „лење“ и „вредне“ направило ефекат бумеранга? Апсолутно. Прави ефекти кризе у Немачкој и Француској се почињу осећати и ускоро ће Грчка постати новинарима незанимљива поред „великих риба“.
Можда ће једино еколози славити у свему овоме јер ће свакако бити мање аутомобила на путевима.
(делови текста преузети од advance.hr)

Related articles

Рајица Марковић: КАД МАЈКА РОДИ БОГОЉУБА…


КАД МАЈКА РОДИ БОГОЉУБА

Удесише Србље за врбицу
Па му звоне звона на кривицу
Србско име по врбама каче

Потплаћене злобне нарикаче
Беше Сава сва од србских глава
И дебела од подбулих тела
Ал зла правда ту оста мутава
Не посу се ни шаком пепела

Нико Србље нит хвали нит жали
Јер су Србљи народ Божји мали

Звона звоне зову светог оца
Творца србске смрти Јасеновца
Звона звоне а мутавост мути
Све у бездан отичу минути
Сви глуваћи уши оборили
Нечувењем не бил уморили
Дан за даном притиска ко губа
Док не роди мајка Богољуба

Пролеће је кад се живот љуби
Кад пуцају сокови на врби
Пуца врба ал све мање Срба
Тек по који избијених зуба
Сад се Србље под мерицом гаси
Да Србију деле Арбанаси
Нико Србље нит хвали нит жали
Јер су Србљи народ Божји мали
Ал кад мајка роди Богољуба
Побегнуће са Србина губа.

Зашто је баба-јатак важнија од црних тансплантолога?


Главни тужилац Међународног трибунала за бившу Југославију Серж Брамерц завршио је посету Београду. И мада је, пошто је Србија изручила све персоне које је тражио трибунал, Хаг ублажио сав и више не разговара гвозденим тоном госпође Тужиоца Карле дел Понте, питања према политици суда свеједно остаје много. Серж Брамерц је изјавио да како би завршила сарадњу са Међународним трибуналом, Србија треба да осигура овој судској истанци доступ сведоцима, документима и архивима, и да одговори на питање како су оптужени тако дуго успевали да избегну правосуђе. Главна порука Брамерца је да у Србији неко штити јатаке.

10.10.2012. Глас Русије, пише: Тимур Блохин

© Фото: en.wikipedia.org/ICTY staff/cc-by-sa 3.0

Реферат о сарадњи Србије са Трибуналом главни тужилац ће предати СБ УН средином новембра, и постоје све основе да се сматра да ће он бити пре позитиван, у крајњој линији премијер Србије Ивица Дачић и Брамерц су одговорили да између Хага и Београда нема спорних питања. Али да ли је све глатко? Саво Штрбац, директор Документационо-информационог центра Веритас, који се бави проблемима хрватских Срба прогнаних из Српске Крајине у току операције Олуја, наводи пример човека који је управо командовао том операцијом.

Знате, овде се ради о јатацима генерала Младића у Србији, а са друге стране имали смо хрватског генерала Анта Готовину који се годинама наводно скривао, а заправо уживао на врло лепим дестинацијама широм света, све док није ухапшен на територији Шпаније.

Нисам чуо или не знам, а да се то десило ја бих морао знати да је вођен било какав поступак, пред било каквим судом- националним или међународним кривичним, против оних који су скривали и омогућавали веома леп живот на високој нози хрватском генералу. И управо у томе видим те двоструке стандарде који су иначе присутни све време и пред овим Међународним трибуналом у Хагу.

Такође у току Брамерцове посете Београду требало је да буде дотакнута тема црне трансплантологије. Одговор главног тужиоца није био превише оргиналан: Хаг нема овлашећња по том питању, али трибунал ће пружати пуну подршку истрази, која, да истакнемо, за сада се врло млако води под окриљем ЕУлекса. Чињеница је да би у одређеним околностима Међународни трибунал могао да буде колосална подршка. Јер он познаје проблем трговине органима још од почетка 2000-их, шта више управо у Трибуналу, из непознатих разлога, били су уништени многобројни докази о такозваној Жутој кући.

Како се то често дешава, боље од свих политичара и аналитичара заједно узетих, ситуацију је објаснио vox populi. Наводимо коментар са једног српског сајта: „Када је Србија у питању, онда нема надлежности за органе, а много је важнија баба која је крила Караџића или деда који је чувао Младића од оних који су наручивали, узимали и убијали људе ради илегалне трансплантације“. И да додамо у своје име – поприлично на томе зарадили.