Category: All
Верица Стојиљковић: Зараван безкраја

На заравни безкраја
На подијуму од месечевог сјаја
плеше жена дугом обучена!
.
Ту мирно тече и река плава,
Израњајућа звезда је обасјала
.
Коло велико, ту праве виле и вилани,
јер то земља мати, срцем је запевала!
.
И плес је непрекидни,
у стварности нестваран!
Сваки покрет стаза је нечија,
на небу светлом исцртана!
Фото: Фототека Србског Журнала
Бранислава Чоловић: Млађан мјесец

Вечерас ми млађан мјесец
Пресјекао пут
Чинило се да га помиловат могу
Застала је и ноћ тамна
Да га пусти да ми шапне
Због чега је љут
Китили га звјездицама
Умивали светим водицама
И даље је љут
Тражи један САН
Давно изгубљен
Чека
Чезне
Да буде још досањан
Свилен јастук везе
Дјевојче са златном косом
Умивено цвјетном росом
Тражио је по шумама
Пећинама
На дну мора
На врх неба
И у гнијезду љутог змаја
Уморан је одебљао
Току злата изњедрио
Рекли су му наћи ће је
Тамо гдје ће нестати и сам
На том мјесту гдје се мјесец
Са сунцем састаје
Су очи од неба плавије
Косе од класја златније
Срце од руже мирисније
Вечерас ми млађан мјесец
Пресјекао пут
Кренуо је он пут Сунца
Више није љут
Фото: Плавоока, златокоса; Википедија
Аница Илић: Молитва за пријатеља

Нека снага Божје Љубави
пронађе пут до твога срца,
нека из њега избрише
све немире и све страхове,
нека Светлост Божјих очију
осветли стазе по којима корачаш
па када се ускоро
поново сретнемо
нека то буде сусрет два бића
која су, лутајући светом од молитве,
пронашла Љубав.
Фото: Молитва; Википедија
Милосава Гаћиновић Сташевић: Животно платно

Дај ми, Боже, да препознам знак
Од којег поче одлучујући корак.
Да се до тог места могу вратити,
Остатак пута красиле би златне нити.
.
Желим да ми сваки проживљени дан
Буде радошћу вешто изаткан,
Па када се сатка животно платно,
Биће живописно и проткано златом.
.
Моје дете ће моћи све да прочита,
Нема потребу никога да пита,
Видљивост на платну је као на длану
Када прави и јасни отисци остану.
.
Дланове исписује судбина и време,
А животно платно нашег ума семе.
Све што тамо узмемо да засадимо,
То ће успети, како га обрадимо.
.
Знам да не треба чекати много
Да би се изградњи овог пута помогло.
Трајним нитима ткајмо животно платно
Које ће и унуцима можда бити златно.
Фото: Златно платно; Википедија
Горан Хаџи Боричић: Бонтон

Баш је фин он – јер зна бонтон:
.
-Кад кашље или кија
он руку на уста стави
и свакоме од комшија
уредно се увек јави
.
такав је он – јер зна бонтон!
.
С дечацима се не туче
девојчице нити штипа
нити их за кике вуче
-мирољубив из принципа
.
такав је он – јер зна бонтон!
Ружне речи избегава
добро учи лепо пише
све се нешто извињава
тихо гази тихо дише
.
Баш је фин он зна бонтон
ли је – пардон – мало монотон…
Фото: Дечак бонтон; Википедија
Алекса Шантић: Остајте овдје

Остајте овдје!…Сунце туђег неба,
Неће вас гријат кô што ово грије;
Грки су тамо залогаји хљеба
Гдје свога нема и гдје брата није.
Од своје мајке ко ће наћи бољу?!
А мајка ваша земља вам је ова;
Баците поглед по кршу и пољу,
Свуда су гробља ваших прађедова.
За ову земљу они бјеху диви,
Узори свијетли, што је бранит знаше,
У овој земљи останите и ви,
И за њу дајте врело крви ваше.
Кô пуста грана, кад јесења крила
Тргну јој лисје и покосе ледом,
Без вас би мајка домовина била;
А мајка плаче за својијем чедом.
Не дајте сузи да јој с ока лети,
Врат’те се њојзи у наручју света;
Живите зато да можете мријети
На њеном пољу гдје вас слава срета!
Овдје вас свако познаје и воли,
А тамо нико познати вас неће;
Бољи су своји и кршеви голи
Но цвијетна поља куд се туђин креће.
Овдје вам свако братску руку стеже –
У туђем свијету за вас пелен цвјета;
За ове крше све вас, све вас веже:
Име и језик, братство, и крв света,
Остајте овдје!… Сунце туђег неба
Неће вас гријат кô што ово грије –
Грки су тамо залогаји хљеба
Гдје свога нема и гдје брата није…
Фото: Народна ношња; Википедија
Срећна Нова Година у Срба! Василица! Мали Божић!

14. јануар / 1. јануар по старом календару/ је празнични дан – слави се Мали Божић –Васиљевдан- Србска Нова Година. Мали Божић прате посебни обичаји.
Већина обичаја и обреда, који су се радили за Божић, завршницу имају управо на Мали Божић.
У Војводини је, на пр. обичај, да се на овај дан, на раскршћима пале ватре, али и да се умеси ВАСИЛИЦА, у част Светог Василија, који се такође данас слави.
Када се умеси Василица,, украси се са три дренове гранчице, увезане црвеним концем.
Верује се и да Србску Нову годину треба дочекати будан. Девојке су ову ноћ користиле за гатање, да би виделе за кога ће се удати. Сваки крај има свој начин, а један занимљив потиче из Босне – пре сванућа би се девојке попеле на таван и потом бацале своју одећу напоље. Ако је ципела усмерена од куће, значи да ће се те године удати и то у правцу у коме је окренута ципела.
.
На Мали Божић, ујутро, обичај је био у неким селима, да домаћица узме снег и, утрчавши у собу, баци га на децу вичући: „Бежи врућа, гоните студена!“. Верује се, да се тиме штите деца од температуре или грознице. После овога деца би скидала са себе одела и пребацивала их преко грана шљива или јабука.
У неким крајевима данас се пажљиво гледа у небо и посматра време. Ако на 14. јануар, падне снег, или буде облачно, биће родна година.
Душан Стојковић: Револуција за Ану

Скочи, Ана, изван граница!
И полети! Ти си птица! Ана!
Твоје име је као муња, Ана!
.
Ти си огањ. Оружје и оруђе.
Реч. Нема света после тебе.
.
Револуција с тобом почиње!
Чујеш? Неко нас опомиње –
.
Не чекај! Не чекај! Не чекај!
.
Ана, кад ти полетиш ја ћу бити
слободан, небо ће се срушити
и више се нећемо прибојавати
ни крила, ни неба, ни граница.
Фото: Фототека Србског Журнала
Мира Видовић Ракановић: Сан

Посаплитао ми се свет
Док сам у погледу
Месец и звезде сакупљала
Да их њему дам
Отишао је мој сањар
Са погледом
Не зна шта хоће
Олуја чежње
Не пролази лако
Мрак је прогутао
Све моје жеље
Чекам да ми душа
Пролиста поново
Да протегнем небо
Облаком да се обучем
Хоћу да будем снажна
За нове осмехе
Нада да ме опија
Не пеку ме ране
Корачам храбра
Носећи завежљај
Година мојих
Смејем се животу.
Фото: Фототека Србског Журнала
Јован Цветковић: Ушуњали несрб

Како препознати крипто елементе
давно ушуњалог несрба што пије
крв народа овог, која само лије,
и тек обнови се мало на моменте??
.
Може ли јунаке што бранише народ
да понизи неко ко је нашег соја?
Да улици баци их да просе тако,
након Солуна и славног Церског боја?
.
Још од турског доба поставише жбире,
отворише школе и кварне и лажне..
Али светлост чека скривене вампире,
што пред свима јавно одплатиће казне!
.
Стиже ново доба! Истина је жедна!
Сунчана слобода Србе чека чедна!!
Фото: Фототека Србског Журнала
