Вечерас ми млађан мјесец
Пресјекао пут
Чинило се да га помиловат могу
Застала је и ноћ тамна
Да га пусти да ми шапне
Због чега је љут
Китили га звјездицама
Умивали светим водицама
И даље је љут
Тражи један САН
Давно изгубљен
Чека
Чезне
Да буде још досањан
Свилен јастук везе
Дјевојче са златном косом
Умивено цвјетном росом
Тражио је по шумама
Пећинама
На дну мора
На врх неба
И у гнијезду љутог змаја
Уморан је одебљао
Току злата изњедрио
Рекли су му наћи ће је
Тамо гдје ће нестати и сам
На том мјесту гдје се мјесец
Са сунцем састаје
Су очи од неба плавије
Косе од класја златније
Срце од руже мирисније
Вечерас ми млађан мјесец
Пресјекао пут
Кренуо је он пут Сунца
Више није љут

Фото: Плавоока, златокоса; Википедија