°по мотиву Бране Петровића
.
Када те остави она коју волиш
није баш да прво осетиш једно ништа.
.
Осетиш неку мучнину која грчи
стомак и узалудна је шетња по киши.
.
Киснеш, киснеш, киснеш у круг.
Није ти боље и неће бити боље.
Никада.
Када те остави она коју волиш,
душа изветри и остане празна.
Заувек.
.
Не знам да ли сам постао песник
кад си отишла или си отишла кад
сам постао песник, Барбара.

Фото:Девојка одлази; Википедија

Водене виле лелујаво плешу
плес са вилиним коњицима.
Међ’ јатом прозирних криоца
нимфе обиру трску, лопоч и шаш,
расипају каскаде одбљесака,
смех им је жубор воде.
Тамо где точим прозирност
у кристалне врчеве свог срца,
оне увиру у концентричне таласе,
смарагдне тишине претачу.
С оне стране водене површи
причају чудесне приче;
тако им се ломе гласови,
у ромору бујица гргоље,
преплићући се међусобно.
Њихове косе око мојих глежњева:
-водопад
Нуде ми крупне беле облутке
уместо бисерја, за моју огрлицу.
Њихове флуидне мекоте
у воденим преливима нијанси,
у јатима разнобојних риба…
А ја, водолија, са извора који шикља,
и у врелу клобуча своје тајне,
уливам нове животворне неопходности:
увиру у мој ћуп у млазевима,
да ми шапућу, кап по кап, водене бајке,
чисте, благе, течне, глатке,
из амфора од вртлога да потеку…
И по којима ћу, нежно, који сат касније,
у сливу свих мисаоних токова
разлити кистом њихове истине,
и насликаћу – аквареле…

Фото: Водене виле – русаљке; Википедија

Моје биће је незгажени снег
Додир је тај који буди
Уснулу лепотицу
У којој је сачуван нектар
Предаје
Буди се учаурено сопство
Вековима је чекало
Да оставиш траг
Да прошараш своје боје
И нетакнуто савршенство
Оживиш
Твоје задовољство је сврха
Њене лепоте
Твоја креација израз
Њеног сјаја
Твоје постојање
Извор њеног стварања

Фото: Негажени снег; Википедија

Само тихи цвркут
птичица у лету
тихо појање
зрикаваца у трави
.
Тихи ход маце
која вреба
јарко црвени цвет булке
трепери обасјан сунцем
.
Успавано дрвеће стапа
своју јарко зелену боју
са тамно плавим
јутарњим небом
.
Капи росе се пресијавају
на зеленим травкама
два малена штенета
се протежу зевајући
.
Свуда око мене
бруји Тишина
Јутро је
И све се буди
.
Лет два бела лептира и откуцаји срца,
Соколина, Тара. 04.08.2023.

Фото: Зрикавац; Википедија

Набубрим као брдо у сну
Костур у мени зине
И привиђење из тмине
Сву ноћ не мине
.
Страх осјаји ме
.
Вапају из груди
Зеницо закрвављена
Беоњаче моје
Ноћна мора
.
У зору пропланак родни
И бајати талог горчине
.
Птица се вине
У висине
.
Пуцају ми жиле
Падам
.
Камен
Јако стежем
Камен.

Фото: Пропланак; Википедија

(Визија са духовне планете чије су реке
плави растопљени бисери и сафири,
а вечно променљиви пејзажи плешу.
Назвах је Созерцанија Светла)

Многооко гледам твоју слику
Сунце се лепо сместило у среди чела
Колико уздржаног и жестоког давања!
.
Колико богатства и лепоте!
Колико сласти у зрелим воћкама –
Две јабуке љуто загрижене
Послужене у сребрном пехару!
.
Пуштам да нам се душе прожимају
Милооко и неочекивано ми узвраћаш
И не скидаш поглед који ме убада
.
Ох понуда је изненађујуће богата!
Толико стихова неисписаних
Толико ноћних грчева и дрхтаја
Толико крикова чежње и среће!
.
Слика ми немушто пева и прича
О сновима силним који чекају свој ред
И о драгуљима из себе – рудника богатог
.
Колико путева и цветова ка врху планине!
Колико лета и котрљајуће морске пене
И суза-бисера војнички постројених!
И толико зракова топле љубави из срца!
.
Зурим у Јединога: Бога – Ти си ми Око напио!..

Фото: Планета слична Земљи; Википедија

Излазак из куће ка сванућу води,
место рођења је увек непознато.
Где ли су путање којим душа ходи
пре но усели се у њој тело дато?
.
Улазак у храм је освештан у плачу,
безвремена свест се уклапа у сате,
тражи мелодије које горе начу;
оне лепе, живе.. светлу умиљате.
.
У човеку гори себе неспознаја.
Мач што дели биће и јасно одваја
таму од светлости до сржи и бити,
.
јесте Божји мач у телоумној гори!
Мудро слово гласом у човеку збори
„Да л ће и Бог себе у нама тражити?“

Фото: Фб страница – Flowers and Nature

Сумња ме није победила
Умешао си прсте
Знала сам да ћу те срести
Кад-тад

Нисам знала како и где
Како ћеш изгледати
Ни шта ћу те питати

Само ми ти можеш рећи
Када и где
Престаје лутање…

Фото: Фб страница – Flowers and Nature

Памтим те руке небу пружене
И капу до пола чела,
Свирку ветра и птице распеване
У храстовој долини пчела.
.
И памтим речи изговорене,
Светлом у кору дрвета уписане,
И поља житна у даљини прострта,
.
И трајао је тај дан дуго, дуго,
Све док нису све звезде засјале,
И шарене птице заспале!
.
Ја, љубављу очарана,
Непомично сам под храстом стајала!

Фото: Храст Исцелитељ у Тијању; Википедија

Принцип је увек исти
душа или се прља или се чисти
ал како год окренем не ваља
душа се у греху каља ваља
све је даља и даља од здравља
почиње и истину да заборавља
кад се основно правило запоставља
љубав увек љубав љубав човека опоравља
и никад га тужним не оставља

.
Принцип је увек исти
душа или се прља или се чисти
у сваком видети ЖИВОГ БОГА
какав је то осећај ма каква дрога
тада се бориш лично против злога
против сваког духа палога
хапсиш их уз помоћ ХРИСТОСОВОГ налога
јер си војник ДУХА БЕСМРТНОГА
у борбу стога и никад неће да ти посрне нога
Принцип је увек исти
душа или се прља или се чисти

Фото: Фб страница – Flowers and Nature