Набубрим као брдо у сну
Костур у мени зине
И привиђење из тмине
Сву ноћ не мине
.
Страх осјаји ме
.
Вапају из груди
Зеницо закрвављена
Беоњаче моје
Ноћна мора
.
У зору пропланак родни
И бајати талог горчине
.
Птица се вине
У висине
.
Пуцају ми жиле
Падам
.
Камен
Јако стежем
Камен.

Фото: Пропланак; Википедија