Запаљено
Ноћно небо
Слушам
Кашљуцање звезда

Чујем тишину
Која зна да воли
На мом броду
Од снова.

Када осетим
Велику драж
Живот радостима
Украшава лаж

Душа сањари
Испод облака од свиле
Дан у бескрају
Вреди хиљаде живота

Голубови полећу
Са невидљивих кровова
Упијам жељно
Шапат ветра

Из голе гранчице
Вири мали зелени лист
Отварам срце
Анђелу судбине.

Сине зрак успомена
Које срце чека
Позовимо љубав
И она ће доћи

Црквена звона
Док звоне
Кликчем да
Љубави постоје.

Фото: Црквена звона В Википедија

ПраВладану, ВрдСрбу из ПраТијаније
.

Све полази из ПраСунца,
из Језгра звезданог јата.
Тамо је све почело,
тамо је ПраИскон.
Тамо где је све почело –
то је Пупак ПраВасељене.

.
Језгро ПраЖивота.
Све је настало, постало и рођено
из Језгра ПраЖивота,
из Језгра ПраСуштаства.
Наш живот се одвија по Закону
ПраЖивота, по Закону ПраСунца.

.
Наш живот –
то је Кружно Путовање кроз
Вечност, кроз ПросторВреме.
Живети значи: кружно путовати!
Ми смо вечити путујући путници
на КолоПуту.

.
КолоПут јесте Сварогов Пут – кроз
ПросторВреме, кроз Вечност.

.
Све што је негда и негде било, то
ће негда и негде снова бити; а све
што је већ било и што ће изнова и
снова бити – то јесте и бива у
Садањем Трену Вечности.

.
Ми смо пошли из Будућности и,
кроз Прошлост и преко
Прошлости, путујемо ка Новој
Будућности која је с ону страну
Присуства, Бивствовања и
Постојања.

.
Ми смо потомци ПраИскона,
потомци ПраСунца, потомци
Језгра ПраЖивота.

.
Све што је створено – створено је
да буде живо, душевно, духовно и
вечно.

.
А све што је живо, душевно,
духовно и вечно јесте од
ПраСветлости, од ПраСунца.

.
Оно што ПраСветлошћу зовемо –
то је Првобитна Светлост која
нити постаје нити нестаје, нити
јача нити слаби, већ одувек и
заувек јесте таква каква јесте.

.
То је ПраСунце с ону страну Сунца;
то је ПраСветлост с ону
страну Светлости.

.
Наш је животни дах усаглашен и
усаображен са Животним Дахом
ПраВасељене, са животним дахом
Мајке Земље, са животним дахом
сазвежђа, сунаца и звезданих јата.

.
Све има једну те исту учесталост,
устрепталост, титравост и
треперавост у свим појавним и
непојавним световима.

.
Сва силна дисања у ПраВасељени
јесу само једно усаглашено и
усаображено дисање Свега
Бивајућег у ПраЖивоту.

.
Ми смо, уистини, вечити путујући
путници на КолоПуту, на
СварогПуту – кроз ПросторВреме,
кроз Вечност.

.
У свим минулим временима
– били смо; у свим будућим
временима – бићемо!

О како ћу те загрлити слатко и јако
Под небом сунчевим руменим
И под небом месечевим плавим
.
Загрлићу те онако, без разлога,
Тек да се уз тебе приљубим
Тек да ти близу усана уснама будем.
Тек да те косом мало гушим
И на уво ти реч шапнем!
.
О како ћу те загрлити јако!
Не мисли да те волим
Да сам те се ужелела,
Да сам мислећи о теби
Много ноћи преседела
Не – нисам!
.
Ма није ми стало ништа,
Није ми до пољуба
Није ми до погледа твога
Није, веруј!
Ја то, онако,
Онако, тек тако ето.
.
А баш бих те загрлила јако, јако!
Нећу сад, у ове летње дане, да те гушим
Вруће је превише.
.
Ја ћу тамо у јесен, кад Михољ засја
Тада ћу да те сретнем,
Море да те пресретнем.
И тада да те загрлим јако,
Да те узмем у руке,
Да те понесем,
На небо однесем,
И горе да те питам, шта ћеш,
Где ћеш, како ћеш
Без мене сићи!!!
.
А можда се и сажалим
Па те на земљу вратим,
Да седнеш покрај пута
Дођеш себи, узмеш ваздуха!
.
А ја – ја ћу ту одмах преко пута,
Да скочим, полетим
Ако ти штогод затреба!
.
И није то што ја тебе много волим,
Што ми стало да са тобом живим, не!
.
Ја то онако, ето тако,
Чисто да те изненадим,
Да гледам кад се насмејеш,
Толико да ти срце заигра,
Да се поигра јер –
Све, па и љубав је
Без победника
То је вечна игра!

Фото: Светски дан плеса; Википедија

Које је то место
Где се путеви споје
Где је лутању престо
Одакле се судбине кроје

Жал уметнута неком другом
Истина преточена кроз огледало
Рањен путник самотним лугом
Себе гледао је премало

Да ли сам довољан
Да ли сам упоран

Шта је на дну таласа
Што умор ми преклапа
Кад ишчили околна маса
Шта ми лед у оку отапа

Да ли сам вољен
Да ли сам упоран
Да ли сам шарен
Срцу налик мојем

Које је то мило место
Где гласници весело певају
И невоље измагле вешто
Чак и док муње севају

Да ли сам упоран
Да ли сморен
Ко је тај ко корача морем
Што све сам му даровао снове
Док немо и суморно тонем
Музика у даљини иронично зове

Ко је то што му присуство фали
И све поклоне дана осваја
Види ли колико сам постао мали
И чује ли ми глас док зовем
јер излази само елегија

Да ли сам довољан
Да ли сам упоран
Да ли сам упоран
Срцу налик мојем

Фото: Ум не зна, срце зна; Википедија

Иде господин кроз вашар
Носи тицу у кавезу
.
Жуту тицу
.
Стоји Папиша на вашару
Продаје краву млекуљу
.
Дебелу шарену
.
Стаде господин с кавезом
Поче тица да пева
.
Небески јао небески
.
Даде Папиша добру краву
Даде млекуљу за тицу
.
Даде озбиљно
.
Насмејаше се сви Цигани чергари
Луд си Папиша као луди коњ
.
А до јуче си био карактер
.
Ћутите Цигани ћутите не знате
Ћерка ми мала воли тичиће
.
А сутра ће да умре.

Фото: Жута птица у кавезу; Википедија

Све љубави у Иђошу живе,
и након твоје смрти, бесмртно воле.
Све патње у моме врту гостују,
без длаке на крацима, звезде их госте.
.
Све љубави у мојим рукама станују,
прашина, чежња и бол,
ма какво покајање.
Кроз њих само још
немаштина није промакла,
уморне су руке од немања.
.
Све љубави ка ледини воде,
скинеш ли маску, и снажно се узбијеш,
оживечу, проходачу и опет ћу волети,
у селу, у селу који само љубав воли.
.
Све љубави носе капуте,
душе су им чисте, образи румени.
Само наша љубав беше гола,
гола, као на дан рођења.
.
Све љубави у Иђошу живе,
прстење среће ка бескрају носе.
Само наша љубав боли и моли,
моли, опет да је родиш.

Фото: Мали Иђош; Википедија

Живот већине људи планете Мидгард Земља
Говорим о свакодневном распећу од Правила
Наличи на дечју игру коју смо весело играли
У Тијанији златом новозлатног доба опточеној
.
Кажем у духу јелечкиње – узвраћа стрижено!
Свакодневница сива чека ко војник на стражи
Каже гласно барјачкиње – одговарам кошено!
А дани иду слични као једнојајчани близанци
.
Тражим у грлу ситне нежне речи да јој угодим
Трагај и нађи! вечну љубав Творца! Нађи је!!!
И када је нађеш живи! И не пуштај је из срца!
И она – разапета тражи речи да мене подигне
.
Ујутро вадимо дечицу школску из будилника
Трчимо у пекару и на посао као полуаутомати
Враћамо се предвече уморни од посла и газде
Бауљамо по стану играмо тутумише у кухињи
***
Једног дана ходали смо кроз врло густу шуму
Шкртунац згрчене крви и незараслих осмеха
И када нам је трећа гуја вијугаво прешла пут
Почео се лепо кроз грање назирати пропланак
.
У нашим душама нешто је препукло излетело
Покуља сав вишак снаге преко гомиле пањева
Спремно крећемо на другу страну воде и ватре
Да будимо генетско сећање и проучавамо себе

Фото: Јелечкиње – барјакчиње; Википедија

…

Како замишљате освјешћење?

Имате ли истинско знање о томе или на бази замишљања стварате слике, концепте о томе шта то јесте?

Једно је сигурно, уколико вам је фокус вашег истраживачког духа у било којој сфери, у истини или у тражењу и замишљању, ви сте испуњени и инспирисани истином или бар неким њеним дијелом. Да нисте, никада вам на памет не би пало да се бавите овим питањем.

Али на путу ка потпуном освјешћењу још увијек нисте освијешћени и у вама се могу створити сумње и појавити непознанице, концепти који собом имају моћ да преузму вођство вашег духа за толико. Кажем за толико, јер чим сте крочили у том смијеру нико и ништа не може зауставити ваш истраживачки дух да дође до циља.

Шта је то освјешћење илити о-свијест-ћење?

Шта је циљ освјешћења?

Освјешћење је оплемењивање духа садржајем Свијести.

Као што о-стварити значи затворити круг стварања, постићи циљ стварања, о-моћати значи постати моћнији, о-свијетлити значи унијети више свјетла, о-зрачити значи испунити зрацима итд., тако и о-свијестити значи испунити дух човјеков садржајем Свијести-Истином која оплемењује и о-моћава његов дух.

Свијест и Свјесност су садржаји духа.

Свијест је садржај духа Једноте, док је Свјесност садржај духа дуалности.

Једнота је непромјењиво постојање-Апсолут. Она је непресушиви и непромјењиви извор дуалности, стога се у њеном духу, у духу Апсолута-у самом себи (јер и дух је Апсолут унутар апсолутне Једноте) увијек уздиже исто знање о себи=Свијест или ИСТИНА.

Свијест је опет основа дуалности, али чим се Свијест еманира у дуалност она трансмутира и од знања-о-себи-Апсолуту постаје сировина стваралачког процеса: информација коју исти Апсолут користи да од ње ствара … Стварност, Универзум.

Оно пак што се трансенденцијом Једноте у дуалност не мијења јесте сам Апсолут, наше Биће. Његов непромјењиви дух остаје исти али се садржај у њему мијења.

Дух је огледало чији одраз представља оно што се постави у пажњу Апсолута. Тај одраз јесте његово истинско Знање, било да је то Знање-о-себи-Апсолуту или пак знање-о-стању-еманиране Свијести илити пројекцији.

То знање о стању пројекције јесте Свјесност.

Свако стање је последица дуалности у којој се врши индивидуализација јаства Свијести. Зато, као последицу остварења било које спознаје било којег односа јаства (душе), Апсолут уздиже Свјесност о том односу, али истину може знати једино кад ту Свјесност оплемени садржајем Свијести, ИСТИНОМ, која је у Богу=Апсолут+Свијест.

Дакле, не можеш се О-Свијестити док се не повежеш са Богом, са његовом Свијешћу. То се неће десити док не спознаш довољно искуствених знања, те ти постане досадно понављати исте радње, иста искуства, не знајући одакле долазе и како се стварају.

Чим се то деси, твој истраживачки дух се фокусом премијешта из спољашњости у унутрашњост, окреће се из пуког свједочења стварности у анализу механизма, његових законитости и принципа. Упоређујући једно са другим искуством у стварности, проналазиш различитости али и сличности које ти постају јасније и јасније док ти у глави не кликне оно „Хеј, па ово се остварује по истој законитости али и по истом ПРИНЦИПУ.

У тренутку када схватиш принцип по којему се нешто ствара и дешава, у твоју Свјесност уграђујеш и једну апсолутну истину. Та апсолутна истина ти није дошла ниоткуд; она је већ постојећа у Свијести Бога. На рачун ње уистину и јесте био могућ процес стварања и твоје искуство, без обзира што ти у том искуству, у својој Свјесности до тад уопште ниси имао знање о њеном постојању.

Циљ О-Свјешћења је сазнање ИСТИНЕ.

Сазнање Истине собом поставља свјетлост на све неосвијетљене дијелове Таме. У Свјетлости све постаје видљиво, те Тама губи своју моћ над тобом.

Када се потпуно освијестиш, твој Раз-Ум бива транспарентан, избор чиниш у Свјетлу те се не може десити да ти се нешто наметне из Таме.

У Свјетлу не само да видиш шта ти се нуди, већ видиш и последице која ће твој избор собом донијети. Унапријед тад одлучујеш шта бираш и чему допушташ да се манифестује. Свјетлост ИСТИНЕ ти омогућава да прије избора већ преузмеш ОДГОВОРНОСТ за избор који ћеш тек начинити. Освјешћење собом активира Савјест. Савјесно Биће ствара савјестан свијет. То је циљ освјешћења.

Ајде пренесимо то из апстракције у домен стварности. С чим би се освјешћење могло упоредити?

*Са буђењем из сна.

Рецимо да спавамо и у сну сањамо кошмаре. У ма који сан да се премјестимо кошмари нас прате. Ужас, страва, страдање, патња, туга… СТРАХ. У тим сновима нам то постане нормално стање; борбе, бијегови, сукоби, живот на ивици опстајања. И другачије не знамо и не видимо излаз из кошмара… а онда се тргнемо из сна.

На јави смо још увијек задихани, и срце нам лупа јаче и брже, јер долазимо из кошмара… али веома брзо наша Свјесност се мијења и бива оплемењена Свјесношћу јаве: „Ух, добро је… то је био само сан!“

На јави ни један сан више није стваран.

Слобода се уздиже у нама иако смо трен раније били покорени страхом и кошмаром.

Сазнање да је то био сан даје нам олакшање и даје нам моћ да се покренемо ка ономе што на јави желимо остварити: СЛОБОДУ.

Исто тако је и на јави; јава је такође сан- сан који се наставља у континуитету. Као што наши снови могу постати луцидни, те у њима бивамо свјесни да сањамо, стога можемо бирати шта да сањамо док сањамо, тако на јави можемо О-Свијестити нашу Свјесност и стварати-управљати стварношћу из саме стварности, знајући ИСТИНУ о механизму стварања и принципима по којима тај механизам ствара.

Освјешћењем анулирамо манипулацију споља, јер нам постаје јасно да је стварност д‌јело Творца, а другог Творца нема. Творац је Апсолут-исто Биће у свакоме од нас. Апсолут бива Свјестан или пак несвјестан Истине.

Апсолут стога бива О-Свјешћен или Не-Освијешћен у сопственој стварности.

АПСОЛУТ… Ја ЈЕСАМ СВЕ.

Фото: Фб страница – Flowers and Nature

Била си лепа
као месечина
у плавој хаљини
са јатом звезда у коси
које обасјавају
пут до мојих загрљаја
које ћу вечно чувати
за позне године
када ове протутње.
.
Наша љубав
већ одавно
на пепео мирише
и згариште старих жеља
које једна јесен
заувек угаси
…али драга
не можеш ми забранити
да моје мисли
иду теби
и умру сећања
на један град
и две реке
чији ће валови
вечно грлити
друге љубавнике
…а ми смо били заробљени
заспалим чежњама
негде у неким
напуштеним вагонима
који нису имали
своју мирну станицу.
.
…не можеш ми забранити
да волим Млади месец
уместо тебе
и звезде
у твојој плавој коси
које нису никад тражиле
наше изгубљене трагове.
.
Драга моја…
сад више и не знам
да ли смо били пријатељи
или љубавници из великих романа
можда…ту негде
…или нигде
или ништа нисмо били
до два слепа путника
која су тражила
своју срећну звезду
које на небу нема.
.
Небо је нестало
само још месец лута
са јатом звезда
ивицама бескраја ноћи
тражи једну звезду
која се откачила
од Великог медведа
или можда…
моју одбеглу строфу
из песме о теби
која се крије у омагљеним сновима
заклоњена месечевим српом
и не жели бити у песми
која шапуће тугом
коју не волиш
а која ти можда и не стоји
не умеш да је болиш
…није свако за тугу.
.
Ноћ се успавала
и дрхти као уплашена срна
па је ни озебла јутра
ни недељна звона
не могу пробудити
још сања …
једно лето и једно море
и пешчани сат без песка
који се отопио
испод наших врелих стопала
…а море се удавило
у капима суза
које оквасише
наша распукла срца
на пустој обали
коју мијују мириси агава.
.
Ноћ спава међу звездама
у загрљају строфе
која чека другу песму
а ми нисмо знали
да има још светова.

Већ дуго времена сањам потпуно глупе снове. Уствари, у сновима сам ја потпуно глупа и сасвим неспособна за било шта. Неки од тих снова се безброј пута понављају и увек сам у њима без имало памети. Например, у нашу стару кућу у Љубишу навали неки непознат народ, а ја никад нисам устању да им скувам кафу. Или, знам да сам у пензији, али одлазим у своју бившу школу и радим мада не примам плату. На крају школске године, некадашњи директор (са којим сам често била у сукобу) каже ми да му не пада напамет да ми плати рад. У следећим сновима увећавам бесплатан стаж на две, па потом на три године. У сну сам глупа јер не знам зашто одлазим на посао кад сам у пензији.

Неки давнашњи снови нису били глупи, већ су се обистинили. На пример, сањала сам 29.6.1965. г. рано изјутра да је погинуо мој брат Видоје управо у време кад је и имао саобраћајни удес и истог јутра преминуо. Само Теслина сазнања могу ми објаснити то чудо. Ни Фројд, ни Јунг нису ми помогли.

Пре десетак дана усних упечатљив и бајковит сан. Стојим у некој ливади коју обасјава светлост сличнија месечевој него сунчевој. Са источне страна израња људска прилика у чудној, светлобелој одећи и полако ми прилази. Кад приђе, видех му лице, светлорумено са плавозеленим очима, без браде или избријано.
– Немој да бринеш – каже ми, – Србе ће спасити Небо.Нећете нестати. Биће вас много више него сад.
– Ништа нам и не остаје него да се уздамо у Бога!
– Рекао сам: Србе ће спасити Небо.
– Шта је Небо?
– Небо је Небо. Свемир.
– Али имамо душмане који нас мрзе и сатиру.
– Они који вас мрзе биће само прах.
Окрену се и пође у ону светлост. Узвикнух: -Смем ли ово коме рећи?
-Разгласи слободно- довикну ми и полако зађе у ону светлост и нестаде.

Пробудих се силно узбуђена. Сан ми не силази са ума. Како да разгласим кад је то само добар сан. Смејаће ми се и сматрати ме будалом и они најближи. А у овом сну нимало нисам била глупа, што ми се одавно није десило. Постављала сам разумна питања. Само се чудим сну. Протумачити га не знам. Сан ме изгледа лаже.
После недоумица одлучих да сан објавим на овом дружевнику. Па куд пукло.

Фото: Анђео, Арханђел; Википедија