Све љубави у Иђошу живе,
и након твоје смрти, бесмртно воле.
Све патње у моме врту гостују,
без длаке на крацима, звезде их госте.
.
Све љубави у мојим рукама станују,
прашина, чежња и бол,
ма какво покајање.
Кроз њих само још
немаштина није промакла,
уморне су руке од немања.
.
Све љубави ка ледини воде,
скинеш ли маску, и снажно се узбијеш,
оживечу, проходачу и опет ћу волети,
у селу, у селу који само љубав воли.
.
Све љубави носе капуте,
душе су им чисте, образи румени.
Само наша љубав беше гола,
гола, као на дан рођења.
.
Све љубави у Иђошу живе,
прстење среће ка бескрају носе.
Само наша љубав боли и моли,
моли, опет да је родиш.

Фото: Мали Иђош; Википедија