Лука Црвенковић: Човек који фали

Које је то место
Где се путеви споје
Где је лутању престо
Одакле се судбине кроје
Жал уметнута неком другом
Истина преточена кроз огледало
Рањен путник самотним лугом
Себе гледао је премало
Да ли сам довољан
Да ли сам упоран
Шта је на дну таласа
Што умор ми преклапа
Кад ишчили околна маса
Шта ми лед у оку отапа
Да ли сам вољен
Да ли сам упоран
Да ли сам шарен
Срцу налик мојем
Које је то мило место
Где гласници весело певају
И невоље измагле вешто
Чак и док муње севају
Да ли сам упоран
Да ли сморен
Ко је тај ко корача морем
Што све сам му даровао снове
Док немо и суморно тонем
Музика у даљини иронично зове
Ко је то што му присуство фали
И све поклоне дана осваја
Види ли колико сам постао мали
И чује ли ми глас док зовем
јер излази само елегија
Да ли сам довољан
Да ли сам упоран
Да ли сам упоран
Срцу налик мојем
Фото: Ум не зна, срце зна; Википедија
