замени све што имаш кошуљу државу трон
адреса ти је шума и лист и кап на листу
реч ти је Бог и живот природни небосклон
ево птице са поштом већ слеће ти на бисту

чист као дан и образ зар примичеш се крају
рецимо да је тако не прикривајмо стање
исчезла земна моћ је речи и даље трају
стрпљиво испредене нити слова не тање

артерија је пукла и команде не важе
реч је забога жива чим може да се каже
ништа забране сече ломаче не постоје

и кад се закопрца у језику и грлу
цена се занемари страх сатера у трлу
армија речи креће већ долази по своје

Фото: Фототека Србског Журнала

Орловина
Бурад челика
Надниво
Сурогат сестра
Барутни замкови
Тетростеримон
Сваки дан
Медвед и орах
Грмље и листопад
.
Ко високо лети мучно гине
Широм раширених руку,
бездан громи, улажем сав напор
.
Где да јурим, одлажем свој налог
.
Бездан пуца тихо гори
Родни застор, вечно чека
Склепан слогом,
зид је окно, несаломив

– Колико картонских кутија кока коле купујем? –
– Купи количину која кошта као карбуратор,
крени ка касарни камионом,
кочи код косих кривина,
капирам како кости клатиш,
касниш константно,
крепи какишком,
кркај кокице.

Кад крецес? –
– Кренуо километар,
кад кврц, карбураторски квар.
Касним.
Кренуцу краћим колосеком.-
.
Кукам, кривим кума,
крканлуком квар кривотворио,
Који курац клатно,
константно кочио
како каним кренути.
Кад кренем каже:
Кркај куме,кренућес касније
крме кретенско,
кукавна клошарчина.
.
Крупне капљице кише
кров камиона клате,
карбуратор клопара,
кибицујем крајолик,
кочим кратко.
.
Крстим карбуратор,
кажем: крени!
Кокодачу кокошке,
керови кевћу.
Киван киснем,
кобајаги кулирам ,
крпим килави карбуратор, којешта.
Као коксиран кијам,
кад којекаква курта корача ка камиону,
косе koврџаве,kракак& кршан
као камиондџија,
кочи капке, кези кљове,
кундаком кости кида,
кркнуо карлицу,кук,
костоломац,
кинту краде,
киднаповао кусавог кера,
киднуо којекуда,
кабадахија.
Кости коловозом криче,
крв кривуда,
кратер куља,
катаклизма куца.
Купљене картонске кутије кока коле
кулирају као компензација краха
Крсте кришћани, католици,комунисти, кривоверници:
Која клетва!
.
Кладионица клатна
казне користи као кантар:
Коме, када, како
крај кројити?!
Кога кужног касапити!?

24.10.21 ноћ после Музеја свеЧовека Филипа Гајића:
Јесењи су ти
дани дефицитарног
нагона тела.

07.06.22 ХАИКУ ФЛЕКА
Ходао је само
да ходајући, ходом
стигне тамо!

07.06.22 Х.у стиху 7-8-6
Не иде ми се на чашу
Хејта просутог у лице
Пред збуњеном мајком!

15.05.22 Крашићких 5-7-5
Велелепота
Последњег праскозорја
Пред одлазак

04.08.22 ноћ
Светлим речима

Ободри душе ближњих
У летње јутро

15.02.2023 Сретењски сунчан дан на Ади (Режисер)
Самоћу ми дај!
Зов је, из поднебесја.
Радост, па сета.

21.10.24 ноћ над зеленим радним столом у 5-7-5 моду
Ловећи дане
Невештошћу одишем.
Кораком болним!

Фото: Фб страница – Flowers and Nature

Нек твојим стазама цвеће процвета,
лепше од свих цветова света.
И сунце сјајно – светлост бескрајна,
нек сија лепше, вечна и трајна.
Ако постојиш негде тамо
судбином писан, ти моја рано.
Нек радост вечно те јутрима буди
и љубав топла згреје ти груди.
Нек лишће јесење у ружу се претвори,
а твоје срце љубављу нек говори.
Нек мириси ружа допру до тебе,
незнанче мој, срце ми зебе.
Иако не знам где те с’крио живот,
да те не сретнем. Не, није ми криво!
…Јер у свим даљинама од мене даље,
небо ти и мог анђела чувара шаље.
Да те занавек чувају и штите,
сва бела крила земаљске орбите.
Тамо где не знам ни име твоје,
а с’ мислима полети и срце моје.
И осети ланац невидљиве везе,
за тебе незнанче чврсто се веже.
Док пишем песме и ређам слова,
као да ме води рука твоја.
Као да пише са мном по папиру,
далеки, незнанче… немиру и миру.
Бог нек те чува и осмехом краси,
ко год био, срећан нека си.
Знам, живот има чудне путеве
и свака стаза односи жеље.
А моје стазе су посуте осећајем,
да ти живиш негде, под месечевим сјајем.
Незнаном теби песму ову пишем,
извини, што исти ваздух удишем.
Јер знам… Постојиш негде тамо!
Знам мој леку, судбино, рано…

Фото: Цветни пут; Википедија

Гледа ме, подилазе ме жмарци..
Стоји иза ћошка, чека..
Само да га пустим, ускочио би!
Заскочио би и закачио се.
Доживотно би остао..
Не смем да га погледам,
да не попустим.
Можда нећу умети да одолим.
Прежи и мери сваки корак,
реч, титрај срца..
Прати ме…
Он би да буде мој подстанар, сенка..
Процењује сваки тренутак!
Не дам се, а идем му у сусрет.
Сваки дан иста игра!
Чека да се закачи..
Онда би да ради шта хоће!
Он би да ми мути мисли, разум..
Он би да буде једини у срцу!
Идем му у сусрет и правим се,
претварам, да га не примећујем..
Одважно корачам..
Мисли, загрлићу га, пустит..
Како је само превртљив!
Мења се..
Час овако, час онако!
Упоран је!
Упорна сам и ја, па ко превагне!
Данас ми клецнуше колена..
Замало!
Замало да ме превари!
Помислио је да сам његова!
На тренутак, помислих исто..
Идем му у сусрет, али да га отерам!
Име му је Страх!
Сваки дан се надмудрујемо..
Он упоран, ја се борим..
Не преза тај ни од кога!
Мисли нежна сам, лако ће..
Данас ме неће освојити!
Сутра?
Видећемо!

Фото: Страх; Википедија

Наставите читање →

Шапућемо, не говоримо, речи без

Само песма, басме, силнице из груди што пламте,

У сваком постојању дела да нам памте,

Када отвори се свет

Затрепере ветрови што покрећу мора

Лишће које игра у шумама вила

Сваку травку учини оном што је била

Обнови из корена дрво постојања

Затрепери све …

Прожима из груди струјање ка земљи

Дубоко у корен

Једнотом покренути да учине немир

Сањању у Јаву

и заједно се врате у бесмртност Праву!

Када душа песмом збори,

она теби сва ромори.

Сваку тајну несањану,

сваку жишку упаљену. 

.

Свако чело дигло веђе 

да би звезда жива посред њега 

утолила жеђ духом тајносаним 

који бићу јесте све. 

.

А ти песмо моја живодарна

сад не часи нити таји

него свако чедо Божје

посвети га нека сјаји. 

.

Јер шта има сред овога света бијела 

где сад бива мисао о узвишеном?

Дал’ је тама све што јесте?

Или пак је плам тај који одређује… 

.

У почетку беше Реч.

И њом се оваплоти све.

Постала је Човек сјајни

радо сав је обожио Свет. 

.

Мрачне помисли остављам тами.

Светле мисли дух мој мами.

Ка небу ми хрли душа,

музиком свера она мене куша… 

Да никада а можда ни тада,

са ума не сметнем,

ниско да поклекнем – 

Љубав је пламен величанства. 

.

Извор у коме се купа

свака суштина што од Бога дође.

Да каљуга залепљена набацана 

нестане и тихо прође… 

.

Само једна.

Вредна.

Права.

Искра која живот да… 

.

Посред Нава, 

усред Јава.

На сред Права. 

.

Чујни нечујни глас збори…

Чекам те, хајде. 

Вечност ромори.

.Извор – Звезда Род

Петковдан – празник је посвећен Преподобној мати Параскеви, великој хришћанској подвижници. СПЦ  је слави 14. октобра по старом, односно 27. по новом календару.

Свету Параскеву србски народ зове света Петка. У србским приморским крајевима зову је  „Петка Биоградска“, јер су јој мошти почивале у Београду, а име Трнова је добила јер су  мошти биле у Трнову.

Дакле, њене мошти су од 13. века, пропутовале све земље јужног Балкана: биле су најпре 200 година у Епивату (Грчка), потом 150 година у Трнову (Бугарска), па 100 година у Београду (Србија) док су данас у Јашију (Румунија).

Свети Сава, враћајући се из Свете земље, у Епивату се поклонио моштима светице а потом  отишао бугарском патријарху и цару у Трново, где је и умро. Сматра се, да је том приликом испричао о моштима јер  убрзо после његовог доласка у Трново, бугарски цар је Параскевине мошти је пренео у Трново. Кнегиња Милица, Лазарева жена, у време Турака, пренела их је из Трнова у Србију, а њен син Стефан деспот Лазаревић сместио их је у Београду, 1402. године, да би их након века, султан Сулејман, из Београда вратио у Цариград. Сада се њене мошти налазе у румунском граду Јашију.  Порекло Света Петке је словенско, највероватније србско.

Њено поклоничко путовање, у 21. години живота, у Свету земљу и Јерусалим,, прерасло у трајну жељу, да из Јерусалима настави даље, преко реке Јордан, на источну територију прекривену пустињама и оазама, али и настањену бедуинским становништвом, где се, уз њихову помоћ и сместила у  пећину или  колибу

Бедуини су је звали „ан хату“ – племенита дама, мајка верника (титула у Исламу дата још једино пророковој, тј. Мухамедовој жени). То је назив дат Параскеви од пустињског народа, као странкињи..

Посебно необичан феномен везан за Св. Петку јесте њено учестало јављање људима, особито женама у сну при чему је они описују као „жену у црној хаљини“ или „жену у црном“. Сматра се, да је одећу , црне хаљине, добила од жена поред којих је живела у пустињи , после поклоничког путовања у Палестину.

После много година, живота у пустињи, Петка – Параскева је, по налогу анђела, напустила  пустињу,  и вратила се у предграђе Цариграда, у свој родни Епиват.

Света Петка, заштитница, жена, деце и мушкараца има своје изворе лековитих вода,  често се јавља у сну,  а понекад и  сасвим јасно  на јави када треба некога заштитити, те је по  тим особинама жива светица.

Текст приредила Верица Стојиљковић

Извор: Словенско друштво