Када ми је лоше, идем у књижару

И пијем тамо све, што је исплакао овај свет.

Када је теби лоше, идеш у кафану

И пијеш тамо… не кафу. И пијеш тамо. И пијеш тамо.

.

Када ми је као и раније лоше, ја слушам музику,

Да би ми, ако је још могуће, постало још горе.

Када је теби лоше, ти слушаш друге људе –

При разним издацима резултат је исти.

.

Ако ми је још увек лоше, стискам у длановима шал.

Ако немам шал – нокти пробију кожу.

Када је теби лоше – ти стискаш нечију шију.

У загрљајима. И опет остајеш мрзовољан.

.

Када ми је лоше, трудим се да те видим,

И од свега тога дубља је мука у таласима.

Када је теби лоше, ти се трудиш да ме видиш.

Да ли си приметио, да ја увек скидам шал

И излажем врат?

Избор сачинио Алексеј Иванович Чарота

Са белоруског језика превела Дајана Лазаревић

Извор: Пројекат Растко

Расло дрво јаворово

на сред брега бреговита,

на крај села селовита,

крај потока валовита,

еј, расло дрво јаворово!

.

Расло дрво јаворово

крај дрвета млад ме чека,

у свиралу тијо свира,

а ја јадна нељубљена

еј, расло дрво јаворово!

.

Расло дрво јаворово

А ја сама овце чувам,

Овце чувам – везак везем,

А не смије да му одем,

еј, расло дрво јаворово!

.

Казивач: Милева Маринковић, Горачићи

“Драгачевске изворне народне песме“

Сакупио Ника – Никола Стојић, Гуча

-Олуја на језеру Ранко, на југу Чилеа-

Олуја у сумрак.

Коју поруку носе

Звуци и боје

.

Дошло је време

Прочишћења природе

И нас самих – пљусак.

.

Светлост и тама

На дан олује

-Жесток дијалог.

.

Олуја бесни

А као на клацкалици

У мени мир.

 

Ветар

Дува прилично јак али пријатан ветар.

Чује се жагор деце. У парку крај школе

поред које ходамо, меша се мирис рибе

са мирисом цвећа.

.

Девојчица носи

У надувеној кеси

Налет кошаве (А)

.

Латице ружа

И мирис пржене рибе

Разноси ветар (В)

*

Кесе

У “природне лепоте“ насеља спадају и

многе пластичне кесе, које се налазе

свуда; на тротоарима, на крошњама

дрвећа, а када дува ветар и на многим

другим неочекиваним местима.

.

У нашем крају

Пуно пластичних кеса

На земљи и небу (В)

.

Пластичну кесу

Надувао ветар

На бокуру руже (А)

У патњи сам горела

да бих истину спознала

па сада изнад тихих брзака

плове речи натопљене срећом,

трепери сенка у ноћи

над белином прозирне воде,

какви су само сутони

када се буди пламен чистоте?

Велики океани

поплочани срцем од љубави

дубоко тамна нит

води кроз просторе,

ужарене су ноћи пупољака

који се простиру дуж снежних падина.

Мирис кише је на помолу.

М.М: Збирка – “Пут ка светлости“

разум просут до последњег ретка

перо шкрипи избледела тинта

одавно већ грли те крлетка

никог ко би за тебе да ринта

.

мислити се за мислима руше

у глави ти тутње експлозије

исте песме исти ти певуше

дланом о длан неста илузије

.

закрпа на закрпи не лежи

нема сувог суда испод чесме

сунце пржи теби вазда снежи

.

не смеш ни ти оно што се не сме

цикну Исус изнад Назарета

амин Боже руко одузета

М.Ц.М: Збирка песама – “Лом“

Ову чашу вина

још увек занемела

Од туге и беса

Испијам за сећање

.

Када су

Српске мајке

Кандила

Испод икона палиле

.

Реком

Уплаканих снова

Синове дозивале

.

Када су

Пркосно певале

Мелем

На ране стављале
.

Безнадежни дани

Бесане ноћи

.

Питајући се

Зашто они

.

Обележени

Белезима силе

Вечно

Злочине чине

.

Над

Српским народом

.

Да ли све

Што имају

Само је мржња

Коју

Називају радост

.

Боже опростити

За сагрешенија

Господарима зла

.

Био би грех

Ранама које још пеку

Према онима

Којих нема

.

Ко да подиже децу

Међу рушевинама

.

Питам се

Србијо

Зашто те гласно

Прозивају лепом

Они што нас не воле

Фото: „Мати Србија и син Србин”, 

литографија из 19. века

Слово Н у Азбуци носи назив НАШЬ и то је још једна представа заједнице.

Слово НАШ се налази унутар Азбучног Кола Године на 12. пољу от почетка Кола относно от слова БУКИ у 1. пољу. Распон от 12 поља између почетка Кола Године относно зимске краткодневнице АЗ и јесење равнодневнице ОН (којој претходи слово НАШ) износи девет месеци. Девет месеци је као што знамо потребно да зачети живот у мајчином стомаку сазри да угледа светлост дана.

Зимска краткодневница је време најнижег положаја Сунца на небу као и поновног уздизања Сунца у Години – рођење нове Године – Божијег Сина – Божића – Сварожића. Ово поновно рођење Божијег Сина сваког новог кола Године такође се отражава на човека као поновни препород човечијег бића унутар Године. Човеков живот, како унутрашњи тако и спољашњи усклађен је дакле са колом Сунца. Ако Азбучно Коло Године сместимо на размеру животног века човека онда зимска краткодневница (АЗ) отговара његовом рођењу док је јесења равнодневница (ОН) период његовог целокупног сазревања – време жетве животне мудрости и искуства. Последња фаза пред време „животне жетве“ припада слову НАШ и оно се относи на подизање дома и потомства относно на остварење унутар заједнице друштва и/или породице.

Ако се поново вратимо на размеру Године, видећемо да слово НАШ припада последњем периоду лета, времену жетве и сабирању плодова како спољашњих, оних које Земља рађа, тако и унутрашњих, душевних сабраним искуством протеклог лета. Овај период (септембар) у астрологији припада знаку Девице који је архетип Велике Мајке. Девицом влада планета Меркур а када знамо да се по овој планети и истоименом римском божанству у енглеском језику назива метал по имену жива (mercury), као и да се астролошки симбол планете Меркур користио за елемент живе, можемо предпоставити да је време Девице относно богиње Мајке код Словена отговарало богињи Живи. Код Руса лик Велике Мајке (или Живе) носи богиња Мокош (код Срба трагови Мокоши су очувани само у топонимији). У хришћанској традицији ово време је посвећено празновању рођења Пресвете Богородице (Мала Госпојина).

Значење слова НАШ можемо приписати најпре породици, дому, потомству и родитељству али и свему ономе што је наше дакле ширем појму заједнице. То су и плодови Године, како материјални тако и душевни относно духовни. Још је у Винчи богиња Мајка представљана са раширеним рукама у знаку гостопримства, изобиља и заједнице. Раширене руке винчанске Мајке описују заједницу којој Она несебично дарује своје плодове. Све што распон руку Велике Мајке обухвате јесте оно што је НАШЕ.

Словолик Н је у старословенској Азбуци носио облик N дакле супротан лик слова И тојест ИЖЕ. Занимљиво је то и да између слова НАШ и ИЖЕ у смеру Кола Године такође има девет месеци. Док ИЖЕ раздваја или везује Годину вертикално, НАШ то чини водоравно.

Слово НАШ се налази на сумраку дана или сумраку Године (почетак јесени). Стога може бити да није случајна сличност речи НАШ (на италијанском NOSTRI) са старословенским НОШТ (ноћ). Супротно от слова НАШ налази се слово ДОБРО и то је почетак ДАНА (почетак пролећа). Ношт је ништа (night – nothing, nicht – nacht) а дан је от глагола дати. Отуда и супротстављеност потврде и отреке као ДА и НЕ.

 (Илија Зипевски, АзБукВеда, двадесети наставак)

 

Била једном два краљевства, славна и јака, која су водили два брата, Јакослав и Снагослав. Велика земља, плодна и родна, шума и гајева док ти поглед сеже, пуно животиња и свакојаког растиња. Лепота на сваком кораку, а добри и вредни људи у сваком насељу. У краљевствима су цветале школе, било је пуно уметника, наука се развијала невиђено. Једном речју Божија имања. Слабо је било завада и кавги, све се решавало мирним путем и уз праштање.

Тада се одједном у краљевству светлог краља  Јакослава, појавио неки свештеник Завада. Где год би дошао избијале су туче и немири. Становници су зазирали од његових проповеди и савета, али је он упорно ишао и завађао све кога је могао. То дојаве краљу и он одмах посла војнике да га приведу. Паде он на колена пред краљем, слаткоречив и пријатан, како га је неко већ створио, и смишља даље преваре и лукавства. Краљ му строгим гласом рече: „Чујем да ми завађаш народ. То је код нас строго кажњиво. Казуј ко те послао овамо и зашто.“ Овај се не диже, већ и даље клечи, па тихим гласом, да омађија све около, проговори: „Светли краљу, највећи од свих, дођох да видим ово сјајно краљевство јер вас прате приче о лепоти, доброти и сверазвоју. Желео сам и ја да то видим, јер је код нас све мрачно и зло.“ Краљ је већ омекшао па му упути ново питање: „Па зашто онда завађаш људе и тераш их да се боре. Добио си свуда безплатан смештај и храну, сви су те лепо угостили, а ти тако враћаш.“ Завада и даље клечи, па опет оним чудним, успављујућим   гласом рече: „Сви су били добри према мени. Хвала им. Само људи овде не воле да чују истину. Кад им кажем шта за кога прича брат или сусед, они одмах крену у борбу. Ето, кад бих којим случајем, теби светли краљу рекао да твој брат Снагослав, прича лоше о теби, твојој жени и твојих пет синова, ти би одмах кренуо у бој против њега.“ Краљ се мало замисли, а онда погледа своје дворјане који су сви заспали и попадали по сали  за пријем. Одмах му нешто би сумњиво, али ништа не рече. Поред њега је још једино неуспаван стајао витез Правдољуб. Краљ се окрете, те рече: „Витеже одведите свештеника да се одмори у нашим тамницама.“ Тако и би.

Истовремено код краља Снагослава, исто дошао неки монах Завада и проповеда љубав и жртву. Али где год крочи сеје мржњу и страх. Сељани се више не окупљају, чим се смркне затварају се у куће, а неке тамне сподобе пустоше земљу. Иначе, то је велика земља, плодна и родна, шума и гајева док ти поглед сеже, пуно животиња и свакојаког растиња. Лепота на сваком кораку, а добри и вредни људи у сваком насељу. У краљевству су цветале школе, било је пуно уметника, наука се развијала невиђено. Једном речју Божије имање. Слабо је било завада и кавги, све се решавало мирним путем и уз праштање.

Дочује то краљ и пошаље гарду да доведу тог монаха. Он одмах паде ничице пред краља, сав скрушен и понизан. Краљ га громогласно, оштрим гласом упита: „Монаше откуд ти у овим крајевима. Чујем да свуда сејеш мржњу и страх. Зар те народ није лепо дочекао и погостио?“ Монах започе тихим успављујућим гласом: „Сви су били добри према мени. Хвала им. Само људи овде не воле да чују истину. Кад им кажем шта за кога прича брат или сусед, они одмах крену у борбу. Ето, кад бих којим случајем, теби светли краљу рекао да твој брат Јакослав, прича лоше о теби, твојој жени и твоја три сина и три кћери, ти би одмах кренуо у бој против њега.“ Краљ се замисли и погледа у дворјане, а они залегли где се ко нашао и спавају омађијани дубоким сном. Види он да ће бити белаја, те се окрете свом верном витезу Светлоправу и рече: „Одведите монаха доле у одаје и постави стражу само од витезова. Затвори сва врата и прозоре и прати шта се дешава.“

Међутим монах, као и онај лажни свештеник, имају јаку магију те су омађијали све дворане. Сви су навалили на краља да одмах крене у поход против брата, јер он ружно причао о њиховом светлом краљу.  Исто тако и у другом краљевству. Не могаше краљеви да се одбране од саветника и улизица, да се крене са војском у рат. И тако краљ Јакослав објави рат брату, сакупи војску, али поведе испред свих коњаника, копљаника и пешадије и оног монаха. Исто тако и краљ Снагослав, сакупи војску, своје витезове и пешадију и крете у рат. Али испред свих њих иђаше вајни свештеник. И дођоше они на бојно поље које се звало Праведник. Једна војска наспрам друге, развили сви бојне редове, уперили копља и стреле, а витезови се ухватили за сабље Србославке. Краљ Јакослав махну свом брату да иступи. Снагослав одмах крете и на сред поља. Њих двојица у златним оклопима, са чувеним сабљама и бодежима, кацигама  и штитовима се гледају.  На сваком штиту крст и четири оцила, а испод златним словима испис „ко неће брата за брата, хоће туђина за господара“. Онако високи и стасити, искусни ратници, али и праведници, загледаше се у оне штитове. Краљ Снагослав први скиде кацигу, а онда и краљ Јакослав. Погледаше се и све им би јасно. Позваше оног монах и свештеника испред њих. Краљ Јакослав рече: “Помолите се вашем богу, ко год да је то.“ И замахну сабљом те посече лажног свештеника, а краљ Снагослав уради исто са наводним монахом. Браћа се изљубише и загрлише и одоше свако свом столном граду, са обећањем да никада нико не може да их завади. А како би то пренели и својој деци, они ће одрастати пола године код једног, а онда пола године код другог краља. И тако и би.

Светом шета и промиче много зла и пакости. Али, ако човек има светло срце и добре мисли, увек их разоткрије. Иначе, цео свет би стално био у лажи и ратовима, а то ни једна добра и праведна душа не жели.