Не тражи границу ума

У знојном јастуку,

Док свемир беспослено на

Прозору сједи-

У њедрима ноћи

Куца страшљиво срце док

Скупљам опале звијезде

Сву ноћ кишну и стављам их

У твоје очи.

Подиже се дивља хајка

Против једног српског рода

Да му не да да осети

Шта је срећа и слобода.

Иде хајка преко села,

Преко села и градова.

Иде хајка преко река,

Преко река и брегова,

Где год стигне, где год стане

Јадна раја гине, страда.

Заслепила сила турска

Од рајине страшне претње,

Па се дигла да уклони

Српске дике, своје сметње.

Заслепила турска сила

Од негдашње српске славе,

Па се дигла да поскида

Све јуначке српске главе.

Ненадовић храбри паде

И Бирчанин с њим погину.

Али Јанко, Гагић Јанко,

Он умаче у планину.

Залуд хајка за њим јури,

Без одмора и без станка,

Нигде нема горског сина,

Нигде нема Гагић Јанка.

Ал’ кад хајка не могаше

У планину да га нађе,

Она ману горске кланце

Те у Болеч село зађе,

Па Јанкову кућу тражи,...

,

(одломак песме)

.

До сада сам описао пун круг слова азбучног низа  који сам назвао Азбучно Коло Године. Тај круг се састоји от 16 поља – 16 сугласника и 5 самогласника који ако их ређамо по азбучном низу, стоје над сваком от четвртина Кола  (последњи самогласник У увире у први А – крај Кола је почетак новог Кола). Дакле: А – б, в, г, д – Е – ж, ѕ, з, и – I – к, л, м, н – О – п, р, с, т – У. Ако самогласнике гледамо засебно они извиру из тишине као А, Е, I, O, У и опет увиру у тишину пре новог А и стога описани у кружници дају облик петокраке – човеколике фигуре раширених удова где свака четвртина слова чини шаку относно стопало Бога Господа (Года) са по пет прстију (4 сугласника плус пети самoгласник).Самогласник I представља кичму са главом. Тишина отговара краткодневници, А је рођење (Божић – Коледо, Богојављење, Сретење), Е је раст и испољавање, ширење (пролећна равнодневница – Младенци, Благовести, Васкрс, Ђурђевдан – Јарило), I је врхунац, узнесење (дугодневница – Видовдан, Ивањдан, Петровдан), О је испуњење, обликована, целовита личност (Илиндан – Перун, Преображење, Велика и Мала госпојина – Макош – јесења равнодневница) и У је смрт (Митровдан – Бабиндан – Морана, Николдан –  Смрхат или Воден који чамцем отводи душе на онај свет).

 .

Правило азбучног низа да се након сваког самогласника ређа по 4 сугласника наизглед отступа на једном месту а то је у другој четвртини која садржи самогласник широко И – Иже. Иако је самогласник, И у старословенском језику често означава глас Ј или ЈИ. Стога у савременом руском и бугарском језику глас Ј обележава управо И са надредним знаком – Й. Стога И може да се сврста у сугласнике кao глас Ј који понекад поприма за разлику от искључиво самогласничког I.

 .

От Аз до Ук описан је један животни круг, удах и издах, рођење, живот и смрт Године – Господа. То су Алфа и Омега словенске Азбуке – Аз и Ук. Они су представа божанских супротности као духовна (небеска) сила и телесна (земаљска) сила оличени као правилан (А) и обрнути троугао (У) који у свом сједињењу чине Живот.

 .

На слици је приказан геометријски облик налик укрштеним АЗ и УК уписан у кружницу. Кружница је подељена на 24 делова а делови су обележени бројевима фибоначијевог низа с тим да би се сваки двоцифрени број сабирао до једноцифреног (дакле није 13 већ 1+3 = 4). Повлачењем линија између бројева 3, 6, 9, 3, 6, 9 добијамо шестокраки геометријски облик који подсећа на укрштене троуглове попут АЗ и УК.

 .

Oвај облик ме је такође подсетио на Стеванчевићев графикон годишњег кретања нематеријалних енергија јужне и северне земљине полулопте који обликују годишња доба а са њиме и празнике унутар србског календара. На слици је рекреирано метеоролошко календарско откриће Милана Стеванчевића. Сусрет супротних енергија падају око Ђурђевдана (почетак лета) и Митровдана (почетак зиме). Ивањдан је најтоплији дан у години док је Богојављење (Јовањдан) најхладнији – оба посвећени Јовану Крститељу. Када енергија почиње да опада дешава се Преображење относно када креће да расте долази до Сретења. Ове енергије варирају из године у годину што ће рећи да ови празници у прошлости нису били фиксни већ би њихов датум израчунавао сваке године – којим параметрима још увек не знамо.

 .

Након Ук у Азбуци имамо и слова Ф, Х, Ц, Ч, Ш која ћу обрадити у следећим објавама. Разлог зашто она нису унутар Кола Године је највероватније тај да су она настала као варијанта читања отређених већ постојећих сугласника унутар Кола.

(Илија Зипевски, АзБукВеда, 25-ти наставак)

Откуд пустињаку снивачу океан и бродови.

Никад у сан зашли.

Откуд хук и гибање низина,

а виле на изворима чарале,

љубиле га витке усамљене воде.

И бивао мирис свих брдских трава,

бивао камен и плави облак,

с Монт Еверестом се надрастао.

Под скутом чувао дарове милости,

сањао себе мртвог на бодежу светлости,

расутог у гласу моћне песме.

Откуд се скобише морске пучине.

 .

Луди снивач досањао врхове

на опасној литици, ивичној хриди.

Граница континента, међа свих снова,

иза модра пустош, црна утроба.

И тоне брод. Бели брод.

Небески снивач,

снолика птица на последњем гребену.

Зар наниже до Божјег лица.

Још миришу траве с копна,

вода и камен у нежности,

у белутку сребрнање.

Још једном фатаморгана неутољене жеђи

и – решава се мистерија светлих вода.

Све су само одштета унапред

моћних, дубоких мора

за потопљене бродове.

 .

Снивача не уписивати у књигу жалости.

Дозволити говорење лудости.

Време пада у обрнутом смеру тече.

Часовници су обмана, коначно,

главна артерија уназад одбројава,

и дуги век је могућ у три откуцаја.

Суновраћени летач успеће можда

да одсања музику беле светлости

са крова света.

.

Збирка  „Преображавање светлости“

Слетеше ласте на прозор.

Цвркут птица црта ми осмех.

Затварам очи и удишем најлепши простор.

(Трже ме прасак)

О радости, роди се дете!

Ватрометом неко на бандери жице сасек`о (помислих).

.

Одједном метеж мрава, грабе све живо.

Хитају, не знам шта се збило!?

Потрчим и ја, дограбим два пера лака

стављам их под мишке да будем јака.

Ноге ми  муња огањем пржи,

трчим, а осећам гром је све бржи.

Гледом у Небо, стоји дечак прозеб`о.

Патент му закопчавам  и песму о „Плавој птици“ певам.

Сиве птице креште, наш мравињак им смета,

плаво небо од њих посивело,

а на облаку црним ногама немилосрдни анђео шета.

Збирка: „Разговор са наслеђем“

Истинита повесница о нама, није у школским уџбеницима из историје, већ у народној поезији, бајкама и причама.

Уџбенике из историје писали су и пишу ватикански ђаци из бечке и берлинске школе.

Германи су столећима уништавали наше староставне књиге, како би могли да смишљају и пишу лажну историју о нама.

Потуљена азијатско-германска раса је све време сарађивала са хазаро-рептилима из Ватикана у свим вековним ратовима против Белих Срба.

.

Што имаде у Срба јунака,

свакога је вила породила,

породила, али подојила.

У ова три десетерачка стиха све је речено.

(Десетерац је ведсрбски песнички метар, и на њему су настале све древне ведсрбске књиге.)

Паметном је ово више него довољно.

Јунаштво је животна поетика Белог Србина.

Јунаштво није оно што неосвешћени и бесловесни мисле, већ је то светоназор, поглед на свет, поетика живљења и умирања.

Јунаци нису некакве будалетине и рмпалије, но вилењаци ратничког духа и високе самосвести.

Само Бели Србин Вилењак, који је упућен у тајне живота и смрти, може бити јунак.

Нема јунаштва међу обичним људима!

Јунаштво је исто што и поезија.

Између поезије и јунаштва може да стоји знак једнакости.

У древних ведских Белих Срба јунак-ратник је морао бити упућен и у тајне песништва.

Јунаштво и поезија иду једно уз друго.

Сви велики и посвећени јунаци-ратници у Белих Срба, кроз еоне, бејаху, истовремено, вилењаци и песници.

• 

Када те питају да ли постојим,

реци не!

Не откривај тајну непојмницима

јер међу њима нема људи!

Мудар буди

окрени ветар да их разнесе

док земља се из језгра тресе…

месецима,

а Месец се уздиже из дна океана!

Бди!

Крећу кише , необично дуг период падања

да сперу из дубина језгровиту воду живу

и узнесу је на површ овог Јава,

гледај атмосферу и руке своје

померај сфере које постоје

а не делај, само бди!

Буди ја, јер ја сам ти!

• 

Ево свежег примера који ми се открио. Званично се каже да је кукуруз настао у Мексику и да га је Колумбо донео крајем 15 века у Европу. Међутим цензорима из Ватикана некад промакне нешто те им је овде промакла чињеница велика као љути медвед. 

Када се неко бави потпуним брисањем прошлости, разлог је само један. Рат против онога коме се прошлост брише, борба да се запати заборав те да се данас све релативизује. Када се то деси, човек је збуњен и лакше прихвата идеје и намере непријатеља.

.

Ово је једна од најстаријих тактика противника Човека. Човек њима представља Творца у настајању и то никако не смеју дозволити. Зато је борба свеобухватна против човечанства.

.

Све што видите у званичној историји је врло вероватно цензурисана верзија истине у бољем случају а потпуна лаж у горем. 

.

.

Магна Карта је документ или нека врста устава Енглеске из 1215 године и у њој гле чуда пише да се не сме КУКУРУЗ отимати људима. 

.

Значи Европа има кукуруз 3 века пре Колумба.

.

Да ли је сад мало јасније зашто се толико труде да се избрише сећање и прошлост Срба и свих осталих? 

.

Пар питања: 

1. Против кога смо се борили на Косову ономад?

2. Кога смо поразили толико да су вековима после уједињени да нас сатру?

3. За шта су звонила звона на Нотр Даму-за узбуну или славу? 

.

Има још прегршт питања.

Одговоре знају Звездани Срби. Отворите очи, непријатељ не спава. Истина побеђује. Ево пар слика и линк из Магна Карте: https://www.bl.uk/magna-carta/articles/magna-carta-english-translation

Извор:Звезда Род/ZvezdaRod

• 

Више није тајна, да је човек окружен разним злим свестима, како у појавном свету, тако и у суптилном. Постоје људи који намерно преузимају енергију од других људи – мрачни мгији, њихови шегрти, као и есенције суптилног света, Нави. Све их занима енергија живљења, светлосна енергија људи, без које не могу. Посебно су активни током зиме. Али људи могу сами да врате изгубљену енергију. Чињеница је, да мрачни енергију људи преузимају, по правилу, контактом, на јавним местима или намерно из суптилног света. Нави есенције, разни енергетски црви и тако даље, по правилу ноћу, током спавања, декују када је особа  без одбране.

Али, према закону о очувању енергије, они могу да користе вашу енергију тек након годину дана. Значи они се пуне овде и сада, али вашу енергију користе за сопствени живот тек након годину дана. Због тога је неопходно вратити своју енергију. Да бисте то урадили, рано ујутру, пробудивши се, али можете и у било које друго време, лећи, опустити се и ментално наредити (само наредити): „Моја енергија, моја снага, врати ми се“. То је довољно и одмах ћете осетити, како ће се енергија почети враћати кроз дланове или на неки други начин назад у вас. Довољно је само лежати око пет минута и осетићете вал снаге и енергије. Вежба је кључна. Суштина је, да ако особа себи стално враћа снагу, онда нема смисла да вас преузимају,  и сви ентитети, паразити ће постепено заостајати за вама јер да бисте преузели енергију, потребна вам је и снага. Дакле, сви ови вампири ће морати да се одмакну од вас.

.

-гугл превод текста –  фб страница Евгений Евгеньевич Тамчишин

Слово Т у Азбуци носи назив ТВЕРД што на старословенском значи свод (небески).

Слово ТВЕРД је последње слово у Азбучном Колу Године, последње поље пред рађање новогкола (Божића Сварожића) и стога представља крајњу фазу Године и крајњи домет људског бића а то је свод – Небо – узнесење или метафизичко распеће.

ТВЕРД  као свод је ТВРД  јер је  СТВОРЕН  от ТВАРИ – густе, тврде материје, као и човек и човеков тродимензионални свет Јаве. Небески свод као крајња граница људског бића и света Јаве (поднебесја) заправо је чврста ТВАР.  

У том смислу Тверд относно свод представља ограничење човековог духа материјом физичког света, односно  ограничење душе грубим телом као крајњом границом њеног испољавања  у свету Јаве. Иако свест духа као и осећања душе надилазе тело, док су у телу њихово дејство је њиме ограничено  и  условљено.  И то је човеков небески свод – његова крајња граница – ТВАР от које је саздано ТЕЛО као ТЛО за које смо као (људска) бића везани.Тврдоћа преко које не можемо.

У старим писмима (феничанско, старохебрејско), слово Т  има облик крста +. Свако носи свој крст – свако носи крст свог тела, своје ТВАРИ- његова ограничења,  његове склоности и његову судбину – карму. Облик људског тела је крст. Док смо у телу, душа је телом распета и васкрсава тек по смрти или утрнућу тела. Трпљење је истрајавање и чување душе у пркос искушењима тела – његовим потребама, болима и задовољствима .У хебрејском и феничанском писму слово Т носи назив ТАВ што би могло бити наше ТАВАН,  ТАВАНИЦА  што се изједначава са идејом ТВЕРДА – свода.

У предању из библијског Постања каже се да је Бог створио ТВЕРД да раздвоји воде от вода. Небеске воде от земаљских вода. ТВЕРД је граница између два квалитета твари от којих је саздан свет као и сам човек. Горње воде суНебо – густо треперећа твар – ређа материја, а доње воде су Земља – ретко треперећа твар – гушћа материја. То је разлика између Права (Дух) и Јаве (Тело) .Границу између та два света чини ТВАР – от чврсте твари саздано је човеково тело и оно као такво остаје  у грубо тварном свету док душа која је саздана от танке твари, по напуштању тела (привремено или трајно) отлази у танке светове ПРАВА.

У човековом телу средиште те границе, Тверда је у грудима и она се простире уздуж пружених руку – Т. Горње воде су човеков ум и глава – три умне чакре (АЗ, БУК/ВЕДИ, ГЛАГОЛИ) а доње воде су човеков стомак, тело и три телесне чакре (ЖИВОТ, ЅИЛО, ЗЕМЉА). Човек је распет између добра и зла, између задовољства и бола, између потреба Духа и потреба Тела. У његовом срцу је помирење, смирење и пут у вертикалу вечности. То је представљено словом ДОБРО чије постоље представља врх ТВЕРДА а троугао надилазећу свест  АЗ.

Иако човек ова природна искуства, посебно непријатна, поступно (кроз животе) воде душу  до развезивања от тела – до разликовања свести душе от пролазног тела – то је често дуг, спор и болан процес. Зато постоје духовне праксе уз помоћ којих се активно ради на буђењу свести душе као што су јога, молитва, тиховање, пост, сазрцање, појање/мантрање итд.

Трпљењем побуда тела њиховим посмтрањем без реаговања – без везивања за његове осећаје (пријатне и непријатне) јачамо свест душе која телу претходи и која из тела изходи. То се постиже праксом медитације или тиховања – непомичним седењем при којем посматрамо свој дах, своје мисли, осећања и телесне осете без поистовећења свести са посматраним садржајем.Тако се јача воља а вољом свест  ЈА  ЈЕСАМ и то ЈА ЈЕСАМ  је свест душе.То је пут васкрсења новог човека – човека са свешћу душе наспрам старог човека заробљеним несвесним нагонима тела.

Исусово распеће је био крајњи испит Божијег Сина у телу пред Његово Васкрсење. Исус је три дана провео на крсту пре васкрсења што је оличење астрономске представе сунчевог „заустављања“ на небу три дана по краткодневници након чега се оно поново уздиже на небу.  У духовној пракси та три дана су три слоја твари која свест надилази: тело (покрете), осећања (осећаји) и ум (мисли).

ТВЕРД  је и представа мужког творног начела (женски је WM) и њега видимо у облику лица и трупа у размерама Отац и Син – јер саздани смо по Лику Божијем. Т је стога и облик који је уписан у облику мужког полног органа о чему сам већ писао раније. Стварање унутар доњих вода – на земаљској равни се догађа као оплодни чин – надахнуће сексуалног пражњења којим  ВАСКРЕСАВА живот као рађање потомства. Стварање унутар горњих вода се остварује путем духовног надахнућа мисли, визије и идеје па је стога лице као спољашност човековог ума такође облика Т. И једно и друго стварање овенчано је благословом који напаја енергија срца а то је ЉУБАВ.

Завршна четврт Године која описује доба животне мудрости и духовног посвећења након животних земаљских обавеза:

ПОКОИ – покајање, развезивање от прошлог, преображај.

РЦИ – реч, дело који остављају траг – урезују се у Земљу

СЛОВО – надахнуће, просветљење

ТВЕРД – васкрсење

То је време потпуног увенућа природе након чега она наново васкрсава и рађа новуГодину.

(Илија Зипевски, АзБукВеда, двадесет четврти наставак)

•