Омладинац уместо радост
у теби је жалост и твоја младост
се претвара у гадост
посрнулост прелази у палост
Омладинац добро је што још си жив
ал ако не устанеш сад бићеш мртав и крив
овај свет и без тебе таквог довољно је сив
и не требаш му такав још и ти
Омладинац знај рад побеђује глад
и што ређи слађи је хлад
људе упропашћује град
због новца се постаје смрад
Омладинац зато брзо се пробуди
битни су и други људи
ко год хоће нека га нек се чуди
ти настави тако сад у добром се труди
знаш добро КО ће сјутра свима да суди
Омладинац у тебе гледа клинац
постајеш полако главни ослонац и носилац
зато добро пази да не испаднеш кривац
уздржи се немој да си живац
него хватај прави правац
и тебе чека сјутра да постанеш старац
зато млађем немој никад да задајеш ударац

Трећа четвртина Азбучног Кола Године (К, Л, М, Н) припада периоду календарског лета, зреле животне доби и поподнева. То су поља друштвеног живота или поља испољавања телесног живота (телесне чакре) у относу са другима и ка другима. Док прву четвртину описују поља личне духовности (умне, духовне чакре), другу четвртину описује лично телесно (телесне, земаљске чакре). Трећу четвртину дакле описује друштвено телесно (земаљско) а четврту друштвено духовно.

КАКО

КАКО је принцип полова – отношење са другима који су КАКО и ми. Док ИЖЕ представља такође полове – спој два краја године – принцип Близанаца – принцип двојности и огледања у свему створеном, I је уједињене двојности у вертикалу а КАКО је наново разилажење јединства на полове. КАКО пада у период Рака којим влада Месец и њихов утицај се огледа у наглашеним осећањима и привржености породици и дому. Рак је симетрична животиња која се креће  у страну (хоризонтално кретање ка другима) као и година што се из јединства вертикале вечности (дугодневница – ВИДОВДАН) креће у страну, у своју другу опадајућу половину. Када би рака поделили на пола добили би две истоветне половине а те половине са својим крацима (кљештима и ногама) подсећају управо на слово К.

Слово К је половина лика слова Ж. КАКО је ЖИВОТ подељен на полове – на мужко и женско. КА је женско а КО је мужко. КА и КО су уобичајени наставци у свим словенским језицима за мужка (КО) относно женска (КА) имена и називе. Тако имамо: МИРКО, СЛАВКО, ТВРТКО, РАСТКО, МАРКО, ДАРКО, ЖАРКО, ЖЕЉКО, МИЛКО, МАРИНКО или: АНКА, АНИКА, МИЛКА, ЗОРКА, ПЕТКА, ЖЕЉКА, ЈЕЛЕНКА, ДАНКА, ДАРКА или пак ДЕВОЈКА, МАЈКА, БАКА, ЖЕНКА итд. От слова КАКО слово ЖИВОТ је у смеру Азбучног Кола Године утаљено три четвртине Кола относно 9 месеци. От сусрета и споја мужкарца и жене (КАКО) потребно је 9 месеци да се роди нови ЖИВОТ.

КАКО се относи на хоризонтално КРЕТАЊЕ и стога на принципе времена и простора као КАДА, КУДА, КАДЕ (ГДЕ), КАМО. Такође се относи и на то са КИМ, КОЈИМ и КАКВИМ.

(Илија Зипевски, АзБукВеда, седамнаести наставак)

 

 

Звона…

Крећи се селе, крећи се брате,

Оче и мајко, звона нас прате!

..

На пут се спремамо, не знамо куда,

Око нас пустош, помор  свуда.

..

Празно  село, Оставише они,

Само две три куће, ове у колони.

.

Спаљено све је! И куће и  врата,

Осташе да куцају казаљке сата.

..

Ој село родно!

Остављамо тебе, на милости не милост,

Злотвору своме,

.

Родна ми грудо, огњиште моје,

Идемо негде, не знамо куда,

Да дом други, свијемо себи,

..

А једног дана, када Бог одлучи,

Родна нам грудо, враћамо се теби!

..

А до тада,

Не дај  Грудо, корову израсти,

Брани се сама, нека те злотвор,

Посећи не може,

..

Вољена моја,

Од корова грано!

Звоните звона, звоните јако,

Нека вас чује, Метохија цела,

Сва брда твоја, потоци,реке,

Родне њиве, и наша прела.

Син на оца и брат на брата
судба је свих Рашана проклета.
Завађа их моћна Сила света.
Цезар је пао од сина Брута.

Земаљска власт би’ небеској примат.
Стога „De vide et impera“ смисли.
Моћан тај врло речити алат
да свет се читав њиме покори.

Источно сунце Држава света
под полумесец снени је скрила.
Ланцем златним унијала брата
па Рашана Германом чинила.

Вучица што Скитском степом јурила
Старој дами синове подојила.
Са дунавског казана воду пила.
Расенским језиком проговорила.

Песник Бранко коло је смислио.
Он назвао њега виловито.
Магију колску с’небом саставио
да њоме браћу сљуби тајновито.

„Пијемонт“ братски четири оцила
великојезерског расејања.
Глачања љубави братске тоцила
светлог са светлим сједињавања.

Тебе се често сетим

кад утихне песма моја.

Да ми је бар у те жице

баршуна глас, музика твоја.

.

Ја мерим време на пре и после тебе.

Ти си ушушкавао душу

терао студ да не озебе.

.

У очима све смо жеље крили.

мигом на горе и већ на небу били.

Тада као и сада, дупло те пожелим.

.

Узбуркам срце да му чујем хук,

уместо њега набрекне језик,

оловни ратник и настаје мук.

 

Богови пакленог света, су мала створења, која живе на малим планетама, имају колективни ум,  воде паразитски начин живота и за живот су им потребни минерали са великих планета. Али, пошто је притисак тих планета за њих погубан, они су вештачки створили гмизавце/рептилоиде,  са којима су представници  светлог света ратовали.

Рептили су вештачки створени паразити који имају и колективни и индивидуални ум; потчињени  су јединственој свести, везаној са Боговима пакленог света.

Вештачки створена – хуманоидна бића, су са гмазовским геном, удела већег од шеснаест посто па чак и до седамдесет посто – људи који су паразитском идеологијом издали човечанство, водећи паразитски начин живота.

Мрачни магичари су људи са јаким вибрацијама.

.

Хијерархија тамних сила суптилног света.

Суштина суптилног света: ентитет који живи у пакленом свету, једући изгубљене душе људи, налази се на путу  смрти пакленог света.

Демонска бића која су рођена у пакленом свету, стигавши на нашу планету, не представљају стварну опасност за светле људе. Главна карактеристика по којој  се разликују – гори очи.

Нави есенције, нави вештице, нави духови – свест о нашем мрачном свету, нису опасни за људе са високим вибрацијама.

Принчеви таме су они који су задужени за одређену територију.

 

Хијерархија светлосног света.

Бог је Створитељ, Свевишњи.

Старији богови уске специјализације.

Удружења ведрог, манифестног света –  галактичка унија хуманоидних створења са Духом, душом, свешћу.

Колективна свест (Савест), којом владају богови појавног света, који су на планети, готово у центру универзума.

Богови суптилног света.

Светлосни Људи који су у високо-вибрационим енергијама, они који осећају своју душу, живе на пет планета универзума.

Светлосни магови – магови, шамани, свештенице, упућени. Људи који откривају своје способности, развијају свест, осећају и отварају душу  себи и искуству прошлих инкарнација.

Безсмртни светлосни богови -који су прошли више од једне инкарнације у свету на планетама универзума, развијајући /свој/ ум својих душа. Они су отелотворили искуство прошлих инкарнација и иду и развијају своју свест.

Лагани духови, свештеници суптилног света, лагане есенције универзума. Постоји пуно тајни које људи у прелазу тренутно не морају да знају.

Верујте – моћне светлосне силе су иза нас.

Али најважније је да требате пронаћи снагу у себи,

да бисте разумели.

на којој сте страни.

 .

-наставак текста-

Светлосне силе, Маги, Светлосни Богови, Светлосни Духови, преци нас гледају – људе, не разумевајући ово друго. Све се променило од дана када су на земљи постојале светле вибрације. Људи су се сами променили. Многи су се променили генетски. Ипак, последице јаких вибрација, једење меса дају себи осећај. Али, генерално, људи су бистри, чисти, али су робови, натрпани лажном догмом, зомбирани и напорима повлаче траку постојања. Они који теже моћи ка бољем животу, ослањајући се на средства за живот, новац, заправо, обмањују себе. Јасно је да су материјални свет и угодно постојање оставили трага, али ова цивилизација, изграђена на лажима и обманама, одавно више не одговара светлосним силама. Наравно, Богови покушавају нешто да промене, стварајући ситуације да се људи сећају о души, о светлости, бацају лажне окове. Али многима је једноставно одвратно гледати до чега су људи стигли: ради материјалног благостања спремни су на подлост, издају све. Свако има своју кошуљу и ближе је телу, зар не. Али издаја је увек кажњива. Размисли о томе. Чаробњаци ће, наравно, изаћи, покушаће да изведу много бистрих људи из ове лажне таме у којој су сада, даће духовне праксе, показаће снагу. Али људи ипак морају сами да направе избор: или ће исправити летвицу, а њихов духовни свет ће бити једнак материјалном свету и људи ће почети да верују у себе у светлосне богове, или ће ова цивилизација заувек ћутати. Али Богови и преци се надају да ће све успети: људи ће следити пут знања, променити свој поглед на свет и отерати ово слепило новцем. Вредност је, на крају крајева, у пристојности људи, у истини, а материјалне вредности су само пратеће.

Извор:фб страници Евгений Евгеньевич Тамчишин

 

 

Шта се ноћас крије испод неба тамна

да ли крвав месец или звезда сјајна

или ће испод свода опомена Бога

пасти на поприште отворених рана.

.

Под небеско пространство ћемо лећи

лицем према Богу и пустити глас

молити се дуго и са суза много

брат за брата од Господа тражиће спас.

.

Док кроз душу нашу пролазе олује

и тече бол из крваве чесме

из хиљаду срца што гину и љубе

Србин на Србина јуришати не сме.

СНОВИ И СЕЋАЊА

Што више трагам по своме животу и покушавам да објасним необјашњиво, то све више постајем уверен да ово путовање постоји само у сећању и да другог објашњења за њега нема. С времена на време загледам се у тренутак сабијен у времену и простору и са молитвом на уснама, музиком речи и тишином срца, молим те да не напушташ мој сан. Осећам како си уронила својим плавим очима дубоко у мене, а ја сам ти поред тога и замку направио да се уплетеш у нити мојих мрежњача, тако да испливати из мене не можеш. Ослободити те не умем, а можда и не желим и нећу. Удишеш мој дах и храниш се мојим песмама, пливаш кроз моје снове, заробљена си у њима, а владаш мноме и у нави и на јави. Људи ме гледају и виде промене на мени.

Објашњавам их и они одлазе задовољни игром мојих речи, а понеко од њих упути ми благ поглед и осмех задовољства, дајући ми до знања да је разумео не само промене на мени, већ и оне у мени. А како да их сам себи објасним? Не могу никако другачије, већ само сећањем. Слике ми лете кроз главу замршене у твоје плаве косе које се играју на морском, нежном ветру, док вучеш по песку босе ноге. Чујем твој глас. То море хук свој из дубина доноси – снажан је, а опет, лагано ми милује лице. Ипак, вара ме, то је твоја рука на којој уплашен дрхти љубичасти морски јеж којег си скинула са стене и сада машеш њим испред мога носа терајући ме да помиришем на њему мирисе страсти морске пене. Причаш ми како су му бодље мекане и нежне, чудиш се и не разумеш зашто га се људи плаше и враћаш га његовом дому, молећи га да поздрави другарице – морске звезде. Скидаш све са себе, бацаш се и сламаш стаклену воду. Прскаш ме и изазиваш да кренем за тобом, а бежиш уз вриску, плашиш се шта ће бити са тобом када те ухватим и потопим. У загрљају ми мазним гласом говориш да ти је хладно. Привијаш се уз мене грлећи ми рамена снажно, љубиш ме и рукама ми пролазиш кроз косу. Показујеш ми прстићем ка Сунцу, жалиш се на њега да ти прљи и црвени кожу, а учиш ме како се у води плеше, као што на небу чине галеб и ластавица. Вучем те под воду и нестајем у дубинама твојих очију, и ођедном лежим на кревету у својој соби загледан у таваницу. Свађам се са сном и сећањем, не знам ко те од њих двоје више воли. Задржавам их обоје, драги су ми јер без њих мој пут би био пуст, а овако знам зашто те волим.

СВЕТЛОСНА НОЋ

Зар постоји даљина између нас? Зар постоје сати који деле твој сан од моје чаробне ноћи? Не! Постоји само твој глас који се лагано увије око мене када ми телефоном мазно пожелиш лаку и пријатну ноћ. Он тада застане у своме плесу. Размисли, па брзо закопча дугмад на мојој кошуљи и изведе ме у ноћ, док ме ти невидљивом руком чврсто држиш не дозвољавајући ми да одем сам. А где си заиста ти у том тренутку? Па, коме је то битно? Ти си тамо где сам ја, а ја сам тамо где си ти. Ти си у сновима, а ја сам у машти. Е, па ноћас сам решио да те одведем из твојих снова, кроз моју машту, некуд далеко, на место које нигде не постоји и где ћемо бити сами, слободни у тихој светлосној ноћи. Хмм! Неверници ће вртети главом, смејаће ми се подругљиво када им будем причао ову причу о светлосној ноћи. Али ће и они мени бити смешни, јер ће то бити тамо где не постоји време и где се свет неће окретати. Опет ће неко од њих паметовати и упозориће ме да измишљам и да нема таквог света. Јадници, они не знају колико су у праву, па то је за мене ситница. Ја стварно измишљам, зато ћу га створити за нас двоје, као и ону мистичну светлу ноћ. Каква би то шетња била а да се не попнемо на највиши врх измишљеног света, тамо где можемо звезде обрати као јабуке, крушке и поморанџе и из њих исцедити укусан сок. Наша шетња може бити и лет, зато ћу те узети у наручје и одлетећемо на ненасељено острво усред океана, на којем ћемо са високих палми слушати свађу брбљивих шарених папагаја ара. Шетаћемо босоноги по ситном песку који су таласи океана створили самлевши ситне, разнобојне шкољке, поклањајући му дугине боје.

Ваљаћемо се по њему, а у топлој, плавој води скинућемо га са својих тела. Заронићемо и испливаћемо на другом крају тог нашег магичног света. Трчаћемо заједно са децом по улицама малог рибарског места. Делићемо осмехе са њима, и уз цику и вриску малишана који ће играти око нас, затражићемо од старијих да нас одведу да посетимо њиховог сеоског шамана. Од њега ћемо чути за велике тајне космичког пространства. Зенице ће нам се раширити од добијеног знања, у неверици што смо живели у лажи, нестаћемо у трену. Сешћемо на бели, паперјасти облак и летећемо по небу. Другим очима посматраћемо наш свет и нећемо разликовати машту и сан. Људима ћемо пренети истину неба, да свуда око нас светлост влада, било да је ноћ или дан. Рећи ћемо им да не постоје даљине између свих нас, а и да нас не деле време и сати. Све је ово око нас, ипак, само један леп сан који допушта вољи да слободно игра своју игру у машти.

.

Велики број људи жели да пронађе кључ који отвара врата скривеног знања, али је мало оних који спознају да је кључаоница на њима.

.

Кафана је доказ да сећање ради на мирис. Смрдљиви дувански дим је као завеса која ме сакрије и са собом у заборав поведе све моје дневне проблеме, али ми зато мирис дуњеваче врати осмех на лице и нагна ме да се присетим младости када сам веровао да за мене долазе бољи дани. Волим кафану не да бих у њој пио, него да бих наздрављао са друговима, певао са музичарима, радовао се и захваљивао животу зато што од мене „вечну младост“ никада није сакрио.

.

Нико од нас није савршен и ништа што направимо није савршено, али је зато све у природи окупљено у савршено јединство. Из тог разлога не трудите се да постанете неко и нешто, већ једноставно останите какви јесте, природни, да бисте били све.