„У току Ведског периода, човечанство је достигло такав ниво материјалних знања,  која су му омугућавала, да колективном мишљу ствара енергетске слике.

И човечанство је извршило прелаз у нови период свог зивота – Сликовни период. Помоћу енергетских слика, створених из колективне мисли, човечанство је добило могућности да ствара у Всељени. Оно је могло да изгради живот сличан земаљском и на другим планетама. То би било могуће,  само уколико се не направи ни једна грешка.

Али у периоду Сликовности који је трајао 9000 земаљских година, увек се правила грешка у стварању једне или истовремено неколико слика. Грешка је настајала уколико су на Земљи били људи са недовољном чистотом мисли и културом осећања. Она је затварала могућност за стварање у васељенским просторима, и довела је човечанство до окултизма. Окултни период у животима људи је трајао око 1000 година. Он је започео са интензивном деградацијом човечје свести. У крајњем случају, деградација свести и недовољна чистота мисли при високом нивоу знања и способности, увек су водили човечанство до планетарне катастрофе. Тако се понављало више пута у току милијарде земаљских година.

Сада је на Земљи Окултни период. И као увек. требало је да се деси катастрофа планетарних размера.

Требало је, али рок је прошао!

Kрај окултног периода је наступио.

Сад треба свако да осмисли своју улогу, своју суштину, и у чему се састоји грешка. Помажући једни другима, да се прође мисаоно цео историјски пут у обрнутом смеру, да се одреди грешка, и онда ће наступити ера срећног живота на Земљи. Таква какве још није било у историји планете Земље. Васељена са притајеним дахом и у великој нади очекује..“

-фотографија преузета са фб странице „Звонећи кедри Србије

За један трен смо у природи, на излету.

Не знам да ли сам те позвала или си сам дошао.

Неке ствари су одавно договорене.

То језеро је усускано брдима,

питомим и сумовитим брдима.

Она су га обележила.

Колико га стите, толико га притискају.

На језеру уживамо, радимо шта нам се ради.

Ја највише уживам да гледам

светлуцање сунца по води.

Цика и граја деце.

И држимо се сунчане стране.

Када сенка поциње да се шири идемо назад,

носећи са собом све што нам је потребно.

И рече сунце води,

Да током својим и њега води,

До река, до мора, до океана,

Да живи и оно у тој слободи!

.

И рече сунце земљи,

Да засади му у њој зрак,

Да и оно цвет и дрво роди!

..

И рече сунце ветровима,

Да подигну се, и небом

Плавим целог га понесу,

У сусрет белим облацима!

..

И рече сунце оку женскоме,

Да отвори га, и погледа га!

Оком, душу да му замилује,

Срцем, пут љубави да му показује!

Данашња физика подучава нас, да сви ми сањајући,

и са сваком својом мишљу стварамо свет.

Древни шамани из Северне и Јужне Америке схватали су,

да ми не само да стварамо оно што доживљавамо у свом животу,

већ и да сањамо саму природу реалности,

и да је, стога, „живот само сан“.

Међутим, када не сањамо свој живот,

тада морамо да прихватимо, да живимо у кошмару,

који су створили други људи.

.

Милица Симић(превод)

Издавач: Лео комерц

Наслов оригинала: Courageous Dreaming / Alberto Villoldoо

Извор: Knjižara.com

Ми у Светој Тијанији имамо „своју“ дугу.

Знамо оба извора из којих пије воду.

Нажалост, имамо и страшни Тијанадо,

који је јуче протутњао земљом Тијанијом,

спустио страшну кишу,

која је испунила потоке,

препунила пољовиту реку Тијану,

преплавила пашњаке, лековите гајеве,

засаде који живот значе, разорила мост

и отпловила у реку Бјелицу.

На крају се појавио Жарко Сјајко,

испружио злаћане и топле руке,

које доносе радост и смирење,

и које све доводе у ред.

У предвечерје  злати се

и наранџи  обрис „Слаткога светла“.

Погледај –

Показаће ти лептир

колико је био немиран у мени.

.

Небо светли, севају муње

то Перун напушта двор у кочији.

Погледај –

Показаће ти гром

колико је пуцао у мени.

.

У зору тама открива

бело лице.

Погледај –

Показаће ти дан

колико сијам.

Слика: Кераса Висулчева (нет страница Сутерен)

Благо оном народу који ропство трпи,
а свест им је свима сасвим пробуђена.
Он има снагу одакле да црпи.
За њега долазе сретнија времена!

.

Тешко је народу што је у слободи,
а људи му немају развијене свести.
Њих све ка ропству и пропасти води.
Сами ће себе у ропство довести!

.

Благо болесноме који се пробуди,
па почне тражит’ за ту болест лека.
Тај иде ка друштву најздравијих људи,
у сусрет судбини срећнога човека,

.

а јадан је онај што је препун здравља,
а не зна здравље своје да негује,
већ сваке ноћи чашицом наздравља
и сваким даном све се више трује.

.

Нема ничег’ да се потрошит’ не може
и ничег да се не може зарадит’,
богат може остат’ го, до голе коже,
а сиромах воћем нјслађим се сладит’.

.

Свакога ће од нас Господ искушати:
платити толико, кол’ко зарадимо.
Свакоме ће право по заслузи дати,
а свако је избор за одлуке им’о.

.

-књига „Путевима славе“

слика Зорана Анђелковића- нет страницa „Serbian Times“

Колики треба да су царева рука и царев мач,

колико му похлепе треба,злата и просјака,

колико мрака, ухода и протува,

колико дворјана, придворица и удворица,

колико писара, говорника, гласника и добошара,

колико шарених парада, комедија и паравана,

колико кварежи треба у даху целе свите

да би и ЈЕЗИК НАСУШНИ ШИРИО ЗАДАХ?

Случајно и лудо питање

док пас лавежом уједа звезду

на ЧИСТОМ ЈЕЗИКУ ОЦА СВОГ И МАТЕРЕ.

Лако је њему.

У пасјем свету олош напада ћутке,

самсаре из далека заобилазе пунокрвне,

а само елита са педигреом

учествује у јавном животу

и иде на параде.

– фотографија преузета са  нет странице „Венецијанске маске и цветни аранжмани“

Стару планину напада нова класа,

Стару планину напада нова класа,

банда потокождера, изворопија

одузима народу основно право гласа,

та профитерска ружна лоповија.

.

Понижава Србију, не поштује законе,

док кукају кукуреци и плачу жалфије,

иза корумпиране власти траже заклоне

убице природописа и географије.

.

Свакога јутра у паници чекамо вест

да ли је инсект исукао отровну рилицу

загадио нам и језик, изврнуо свест

и у безакоње гурнуо ћирилицу.

.

Док не почне народ луди да се буди,

док не никне расковник у српском кршу,

о исконском праву срна, медведа и људи

неће ћутати Ћута, певаће и даље Ршум.

Сакрићу опет оног правог себе,

по ко зна који пут.

Одглумићу неког другог од беде,

изобличен, бесан и љут.

.

Сакрићу опет оног правог себе,

као да живим лажно,

али оригинал упорно маску гребе,

болно и снажно.

.

Сакрићу опет оног правог себе,

да не изазовем скандал,

јер шокирам малограђанске амебе,

тиме што сам оригинал!

.

Сакрићу опет оног правог себе.

Сам себе не препознајем.

А када оригинали маске победе,

целога себе ћу да дајем.

.
Сакрићу опет оног правог себе,

макар у бунтовни стих.

Ту оригинал увек маску поједе

и ту онда нисам скривен и тих.