Црн зифтосан

Изнутра

Кроз опну магличасту

Израња
.

Па ко угарак

У мене црног

.

У сржи ми

Дубоко

Широко

Високо

Одзвања

.

Душом и

Телом му се

Покорно

Клањам

.

И ваљам се

Ваљам.

Ловци саплетених и погурених корака

Са чудним предумљем умљем и заумљем

Време им је закривљено а видици крвави

На небу многобројство прелепих шар птица

Уранила и урокљива комшинка превидиша
.

А ја из невидиша крећем сам на видиш

Опет и опет пењем се на заравњену стену

Мрак је мркли али ми је у души меко и бело

Ту ћу остати дуго да предвиђам и стварам

И циљно кривим нишане птичјих крвника

.

Дослух са облачјем – проричем да киша сипи

Беж’те вране свраке чавке и соколи брзани!

Беж’те ласте гаврани креје и дугорепи фазани!

Беж’те црвенперке косовке врапци и пупавци!

Бежи кувикушо и бежи бели онострани орле!

.

Мудрост не лежи у алавој и дугопрстој руци

Учи дању – ноћу по дијагонали и вертикали

Читај природу одједном и у густом сажетку

Мудрост је само оно што свестиском деснице

Исцедиш из седам кила грана суве дреновине

Фото: Никола Педовић, Г. Дубац – Гуча 

 

Ја волим прастаре речи

са центром у Богу

а не у грлу…

Ја сам пророк без портфеља

истина без узрока.

Ја сам урок пустиње:

из срца свога цедим кишу

и слатким соком љубави

натапам плодове урме…

.

И пустиња процветава

чудним цветовима…

И ја процветавам

чудним цветовима…
.

П.Ш: “Антикварница срца“

 

 

 

 

 

Дружи се са онима који су ти блиски по енергији!

Са осталима се не мешај ако не мораш

јер немају сви свеобухватан ум

и поглед на све четири стране света,

а због те ускости склони су издаји, превари, омаји…

.

Није свако ратник као што се представља .

Онај ко у Истини обитава не користи лаж,

већ муње из срца  беле оваплоћене

у речима стреле да клеветања и неправду сатре!

Он не штеди, гађа јер део је ватре

из срца што се рађа!

Брдо на крају Прокупља, Хисар, праћено је легендама. Једна од њих је и да у подножју брда, постоје бројни  тунели. Прва особа која је успела да дође до срца Хисара, био је професор историје, коме је тајну открио –  непознати калуђер,

У дубини тунела налази се проширење, на чијој средини се налази полулоптасти камен, који  се жари у мраку,  камено корито које виси у ваздуху, ни за шта окачено, и у које се са једне стране улива вода.ниодкуда а са друге излива –

Оно што је професор открио и доживео, учинило га је душевно оболелим.

-Скраћена верзија приче – извор: Misterija Hisara – Topličke Vesti

Бела сам шаманка!

Душа ми је свеколика.

Позната см однекуд

свим женама.

Прамајка којом се пресликавају

њихове идиле.

Ведрина ми беше сестра

све док нехотице

не поклоних СРЦЕ!

Затворих очи ДУШЕ!

Спаваћу хиљадама година

да бих дамаре примирила

да се залуду не гласе!

.

С. Ђинђић: Збирка – Бела шаманка

 

Дух је наша права природа 

Када искусимо живот у телу, ко је онај ко то искуси?

Ко је онај унутра који осећа све шта тело ради, који осећа изван тела и који се сећа одакле је?

Дух.

Део смо извора живота. Бог као Творац свега је наша једина права природа. У свом дечијем схватању живота смо му наденули имена, религије, приказе и обличја…али…дух нема обличја. Дух је изнад свега и дух твори све. Сви облици су његови по потреби.

Када ти тужном док седиш у башти долети лептир и улепша трен, када ти хладни поветарац расхлади лице и груди сред врућине летње, када ти мирис природе освежи све, када те позове драго биће и улепша дан, када те ратник спаси пред крвником, када те дете загрли чисто, када те отац прекори и спаси и кад мајка разуме и воли, када ти друг донесе радосну вест, када море таласима пева ти, када Сунце јутро донесе смело, када мед ти капа са усана на усне вољене душе, када мачка ти преде на крилу, кад пас радосно лаје кад те види, кад јашеш Ата и осетиш радост постојања, кад крушке медене једеш сласно, кад љубиш усне вреле јасно, кад летиш другим световима и кад песме ствараш надахнуто боговима…

е тада си дух. Тада схваташ шта је Бог. Све у свја. 

А опет онај који хоће у Љубави.

Љубав није онаква каква јесте и јесте онаква каква хоће. Некад ће ти ударити шамар да бриди сатима али то обично бива када ти живот спашава.

А и тада те не боли…како би и болело кад Љубав воли.

Дух је наша природа. Када волимо истином, ми бивамо Богом. 

Извор:  Звезда Род Zvezda Rod

 

Нека ти сви људи, које сретнеш,

буду живе слике онога добра и

зла, које је у теби.

Задржавај се мислима и љубављу

стално на добрим сликама, да би

и ти постао сликом добра за браћу своју.

кажеш да си човек да си ватра жива

заклет да си коцкар адуте што скрива

.

а где ти је срце не видим ти лице

около у јату круже злослутнице

.

то што се покреће није твоје тело

то је само привид немогуће дело
.

бежиш осећа се ето из ваздуха

од Оца од Сина од Светога Духа

.

М.Ц.М: Збирка песама – “Лом“