Ах, шума

Планински венци под босом ногом

трагови стопала још увек пламте

енергијом утиснути у сваку травку

и стену камен,

памте…

памте знамен!

.

Сијајте светови јако још јаче

јер поново расте оно што неста

све што тама узе у недра

сада се рађа у јутра ведра

из таме израста светло живота

неуништива Творца лепота!

.

Сијајте светови ,

јако још јаче !!!

Деа и Крипта, Салион, Вест, Калин и Герда

Рупсуз и Крет и многи други савези светла

враћају се у зори рађања !

.

Завèт је дат у знамену!

О ,сијајте светови у пламену!

У шеснаестоделну кружну шему се уклапају и доба дана и ноћи код Срба. Заправо назива за доба дана и ноћи код Срба има 18 и они су: зора, свануће, јутро, преподне, подне, поподне, сутон, сумрак, предвече, вече, мрак, неко доба ноћи, поноћ, глуво доба ноћи, први петли, други петли, трећи петли и праскозорје.

Ја сам доба првих, других и трећих петла ставио у једно поље и добио савршено уклопљен ритам дана и ноћи (24 часа) у шеснаест поља. Стога предпостављам да би други петли већ могли да се поклопе са праскозорјем а трећи петли са зором јер када бих поређао 18 поља у кружну шему, поља се не би уклопила са часовником. Дакле шеснаестоделна подела дана је тачнија.

Представљена шема би се савршено уклопила само два пута годишње: на пролећну и јесењу равнодневницу где дан и ноћ једнако трају. Током свих других дана године ова доба дана и ноћи се померају. Када би дан и ноћ мерили у 16 јединица, то би значило да један такав час траје један и по регуларни час.

Јога нас учи о смени рада два канала у човековом даху који су у вези са енергетским каналима који се зову ИДА и ПИНГАЛА. Смена рада ових канала испољава се као наизменично дисање током дана само на једну или само на другу ноздрву. Када дишемо на обе ноздрве истовремено то значи да смо уравнотежили ИДУ и ПИНГАЛУ и покренули средишњи канал СУШУМНУ. Наиме, ритам дисања само на леву или само на десну ноздрву се током дана смењује на сат и по времена. Да ли су древни Срби ово знали ?

(Илија Зипевски, АзБукВеда, трећи наставак)

Слава теби боле предубоки!

Краљ је јуче умро сивооки.

.

Јесенско и рујно беше вече –

Вративши се, мој муж мирно рече:

.

“Донеше из лова њега, знаш ли,

Тело су му уз стари дуб нашли.

.

Млад је био. Туге краљичине!

Оста седа иза ноћне тмине.“

.

Своју лулу са камина скиде

И на ноћни посао отиде.

.

Пробудиће ћерчицу крај мене

Да очице сиве гледам њене.

.

Иза окна топола се њише:

“Твог краља на земљи нема више…“

 

Пра прапреци моји

Били су осветљени изнутра

Били су спокојни у спољном

Знали су и могли

Да призову кишу

Да зауставе олују

Да уђу у планину

Да изађу на чистину

Да се подреде мислима душе

Да их воде кроз муку

И кроз радовање

Били су и земаљски и небески

Истовремено

С.Ђ: “Бела шаманка“

На шта се наслањаш: ноћи вучјег зова
И крваве луне у крошњама липа,
Треном кад је песник злослутан кô сова
И речи кô песак пустињски просипа?

На шта се наслањаш ноћи без славуја,
Са језом у свему сем у кори хлеба,
Пре него влат жита обори олуја,
А песничко чувство ником не затреба?

На шта се наслањаш за све глува ноћи,
Сем на своју тмину кад месец прогуташ
Погледом песника у милој самоћи,
Ил’ на перо с којим до сванућа луташ?

Само трептај звезда

 у ведрој ноћи

и песма прелепа

што душу буди…

искру што тиња

у Пламен претвара…

и песма и трептај

у Вечности спојени.

-Кроз света знања до данашњих и будућих времена-

.

Велики чаробњаци-ратници што се низведоше низ поток времена и пут Златоправа, донесоше извор живота и склонише га од знатижељних очију које немаху знања. Вољом њиховог усуда и моћи, порасле су Горе над њим и шуме непроходне чувају скривени пут од белог камена посутог звездама.

Знање о томе уписаше у потку Рода и оно занавек оста уписано у крви Звезданих Родова и њихових потомака данас. 

Трагови до њега и пут су скривени у тајним речима које отварају препреке.

Њих зна онај ко зна.

А онај ко зна остави стих ил’ два да се знамење и живота извор сачува. Звездана деца рода светога управо долазе. 

Ратници-Чаробњаци се поклонише Творцу и лепоти плана, одоше затим где само Дух зна.

Када се ломи све и око тебе олује бесне и крше грање одломљених снова, када звуци рата бубње и реже и кад тмина невидљивим гајтаном веже… 

Шта остаје, Шта? 

Да легнеш и простреш се наг пред злотвора?

Да молиш и продаш и оно мало лепоте у дну срца? 

Можда. 

Ако и треба продати нешто, одмах таштине узми вешто и пуне капуте страха гола, те одлучно заграби у бунар од бола 

и мехове од вина испуни њима. 

Замотај у злато што ти они даше и продај њима јер то није наше. 

Запевај у себи да нико не чује 

реч ил’ три песме што побеђује.

Нека из очију сукне пламен,

Нека из грла изађе знамен!

Извор: Звезда Род-Zvezda Rod-

небостазјем ветар свилокрилни

стопала нам милује уснула

раздељени светлином умилни

распаметом хиљадама чула

.

два се чуда премећу у треће

несагором зведанога праха

опет биће што сад бити неће

од усхита до несаглед страха

.

пупољци усана пролећно бехаре

низ груди се сливају бујице

опијају дуго махнитаве јаре

.

чекања нам слуђују улице

због бескраја надање је веће

спој бесмртни распрснуте среће

 

У одећи од

звезданог златног праха

стојим на небу белом

под сјајем Творца самог

дах твој тражим

снагом својом целом.

И тече силе река

љубави нежне

што живот тка!

Ту душа душу такне!

 

 

Слава Теби, Јакобоже, силни, огњени,

што небеско коло рукама јаким држиш,

и окрећеш га, о моћни владаоче Неба,

господару муња ватрених и громова.

О, сине Богиње Велике, мудре и светле,

окрени коло Сунчево око сохе небеске

што је твој брат Вид свевидни чува,

огањ, и сјај, и младост Сунцу врати,

Виду блиставом светло дање сачувај.

О, Јакобоже славни, огњеве палимо за те,

за Сунце наше што земљу нам греје,

коло играмо, Теби кличемо и појемо,

заврти коло Сунца нашег животодавног

да нам се младо роди над Мораном победно.

Слава Теби, Јакобоже,Велике Богиње сине!