Ако знаш куда идеш –

а ти слободно пожури!

Ја ћу застати на овом

прагу за трен

пре но што се бацим

у провалију дана.

.

Неодлучан сам.

.

Ако ти мој трен,

моја неодлучност

изгледају као вечност –

Дивно!

.

Можда ниси схватио

али си бар осетио –

наслутио суштину:

Твоја журба мени

изгледа као трептај

као магла

као трошење дана

док дланом о длан!

.

П.Ш: “Антикварница срца“

Саставио у име Рода Војислав Паунић

Словенски календар сматра се једном од најзанимљивијих, најмистериознијих и најстаријих повести наших предака, која је успела да савлада огромно време и опстане до данас. Када се студира, чак и површно, боље се разуме  вера,  култура  и свакодневни начин живота предака.
Летњи родоверни празници  заузимају  посебно место  јер  су  у то време  преци напорно радили да обезбеде храну својој породици а сем тога, били су начин  да се мало одморе и захвале Боговима на њиховој милости.

Један од најишчекиванијих,  и најзабавнијих празника наших предака био је 8. гумника ( августа) када је дан Стрибога,  божанства одговорног за ветрове.
Наши преци су Стрибога називали различио:  Стрии,  Стриба,  Ветрило. Он има моћ над ветром  и свим што се налази у ваздуху као што су то птице па и стреле које су летеле.

Стрибога су поштовали и пољопривредници и морнари, Ветар је био потребан млиновима и онима који развозе брашно и зрно.  После празника Жетве –Велесове браде наравно да су ишчекивали довољно ветра да заокруже циклус припрема за зиму

Бог је одувек био представљан са дугом сивом брадом као симболом мудрости и искуства,  и са златним луком у рукама.  
До нас је стигло неколико легенди, о његовом рођењу и изгледу а једна је, да се Стрибог појавио од варница које је исклесао Сварог.  Његова браћа су Семаргл и Даждбог

Како су стари Славени славили Дан Стрибога

Сви становници села окупљали су се на капиштима приносећи требе Богу, молили му се,  док су свештеници  вршили своје обреде како би примили милост и заштиту Стрибога. Након тога, сви би се окупили за столом и забављали до зоре када је долазило преображење природе.

Иако по хришћанском календару то буде 19. Август,  сведок сам,  да није тако. Мој рођендан је 11 гумника/августа и ретко је било да буде изузетан дан – увек ветар, киша и захлађење….Ево иде 44 пут,  па ћемо проверити ове чудне године 7528,  од стварања света у звезданом храму,  какав ће бити преображај после Стрибога вечноветровитог.

Слава Роду !

-слика Стрибога – Шишкин-

Извор: www.kolodar.rs Фејсбук страница: Kolodar Srb; Инстаграм: kolodar_srb

ноћ од шкољки седеф неба

бисер игра под уснама

талас ватра груди хлеба

вулкан тајни у венама

.

незасито длан се лепи

на врелине несит тела

грло пламти дуго стрепи

распамети искон врела

.

пијемо се пијан дуго

нека траје луда игра

не треба нам ништа друго

.

до та страсти вечна чигра

нек се у нас неба руше

тако нам се лече душе

 

Време очију поганих и уста пуна речи лажних

Кривих прегача на све друге, сем на себе стављених

Време светаца и богова  од срца покривљених

Руке жаока пуних  – на љубав уперених

.

Време очију милосних и речи богоносних

Огледала Права пред себе стављених

Време срца светим кадом испуњених

Руку пружених живом водом орошених

.

И би милост пред поганством

И би жежек пред криваком

И стаде Бог пред Човеком!

Ако заборавиш ко си, заборавићемо ко смо и неће се

јутарња роса наших стопала нагледати.

Ако знаш ко си живећемо чудо и златно Сунце пуниће

наш пехар свакодневно.

Испиј вино живота, оно није од земаљске сорте.

Никада ти нисам рекао све

што ми лежи на срцу, души и тихује.

.

Што ноћу снева јутро без свитања…

…и питања…

.

Сунце ме буди а будан јесам.

Оно ме мази ватром својом.

У њој ја певам. 

Сан ми је јава а јава је прав.

.

Вечити путник на путу свом.

Под стопе ми сад звездани прах

мир и вид, слово и вед

разгоне светлом сваки страх.

.

Шта је живот без росе под ногама

без зрелих црвених трешања 

у подне када јара јари те срце зари

и кад душа кроз очи пева…

.

Никада ти нисам рекао сне.

Сни могу постати јава

и онај дође који срце бира

и духом и ватром све покрива.

.

А ватра бива чудновата та,

напоји те више него вода са извора

чисти боље нег планински поток хладни,

зна та добро шта је шта.

.

О да…

.

Чек само на трен пријатељу мој,

час да скокнем до белих врхова

где се гледа цео свет.

Па ти јављам где Сунце пребива.

 

 – Ој девојко, што с висока гледаш, дођи доле и коло рашири.

– О Русаљке, без знамења починуле,  пут без пута вам је познат.

.

–        Што чините?

Где  је глас молећив?

Путите, хлеб вам  недопечен.

Ченом белог лука кроз крошње вас терам,

цветни канавац за гране заденам.

Смиље по краљици бацам

гледам коло, у њега се не хватам.

.

– Ој девојко, краљице те моле,

с дрвета сиђи доле

и коло нам рашири.

–        Ој краљице, младе лепотице!

Доведите три краља да вам игра ваља,

а две женице нек ми држе лице.

Од  јутрос се по дрвећу верем,

 не би л` чула пастирова рога,

да вас потом водим до потока.

.

Ви коло играјте,

ја ћу пасти с Русаљком се онамо састати .

Изгребаћу себи лице,

јаукнућу нека гора јечи,

да нам помор лепих цура спречи.

.

Краљеви, нек ми прискоче,

сабљама унакрст нек ми свест откоче.

Умијте ме водом са потока

принесите лука ради урока.

.

Живе биле, догодине опет коло водиле.

 

 

Засја искра Божанствене Светлости по сред мене,
исправих се,освестих…

.

Док узрастам шири се Сфера светла.
Буди се живот у, нама, невидљивим бићима,
буди се травчица и храст, буја наш луг.
Чује се кликтај орла, рика јелена и бизона, завијање вук…

.

Гледам те очима Љубави, препознајеш ме душом Истине.
Једно смо.
Наш Плодни Лепотни Боже, хвала што стрпљиво нас чуваш, водиш и учиш.
Сазрели смо за дела свесне плодне љубави наше.
Извире чиста лепота из свакога од нас,
и камен са нама душом светли.

.
Живела СРБ И ЈА