(Љубавна игра лептира)

 

Знаш оне плаве и тако мале,

лептире дивне што после кише

играју, плешу и живот славе,

крилима својим тихо најтише.

Знаш они сада у мом стомаку,

играју, плешу и љубав славе.

Уз своју тиху и уједно јаку,

музику среће осећања праве.

Зато те волим и ово ти пишем

док лептири играју игре своје,

знаш… За тебе живим и дишем,

ти си оно лептирско моје!

 

Волео сам те

и кад те нисам волео

кад су звезде трепериле

и били наши једини сведоци

кад је Месец дрхтао

од напуцалих загрљаја

кад су плакале полегле траве

погођене Стрелом љубави

кад су моји погледи

остајали на твојој капији

…помогни ми да те заборавим.

.

Волео сам те

и кад те нисам волео

кад су вриштале молитве

на умирању љубави

кад сам за тебе

окретао цвеће према Сунцу

кад смо брали зелене јабуке

а у Сахари падали снегови

кад смо покривали тишином

дане незаборава

…помогни ми да те заборавим.

.

Волео сам те

и кад те нисам волео

кад се улица

разливала тугом

и кад су леденице цвилеле

као улични фењери

кад су ветрови лудовали

а ми сањали трагове пролећа

кад сам ти стављао

под главу

цвркут птица

да нестану сузе пролећа

…помогни ми…

…помогни ми да те заборавим.

Поверилац Тајанстава и Чуда,
једини прави Знакотумач,
Љубав не каже: Ово је моје а оно је твоје,
ово хоћу а оно нећу,
ово дајем а оно не дајем,
ово нека живи а оно нека мре,
ово волим а оно не волим.
Љубав је Росоносно Пролеће
Које све оживљава и обилно дарује,
Даје целу Себе, Своју Вечитост.
Свака честица праха Врт је Рајски,
Ризница вечна преобиља,
Лампа је која гори а не сагорева.

Љубав, Архиоснов света,
ненарушивост је и неповредивост Свега што Јесте.
Не наређује
јер није способна за ароганцију;
не захтева
јер је Слобода која не тражи контролу;
не надвладава и не тријумфује
јер је Величанство Давања;
доноси вечно Обиље, Радост и Надахнуће;
остаје тиха и мирна усред највећег метежа овог света.

Слобода, ширина, поштовање и нежност
преплављује наше срце
када Љубав потече из њега.
Не гледа шта је дала, а шта прима,
шта ће добити, а шта изгубити.
Не тражи и не захтева јер је Све,
Зна, Јесте и Има Све.
Све је из Ње и у Њој.
Све што из Ње истиче утиче према Њој,
јесте Непокретни Покретач.
Изван кретања и некретања
Леполика Љубав, Ареал Духа Светог,
Раздање је ноћи и сваке таме,
Величанство је Красоте,
Непроменљиве Непоновљивости Своје у свему.

Велике ноћи на обалу камену се спусте

девојка рукама нуди се небу

обична шезња потсећа нас на помор коња

мачка сама креће се у кружници питомо и мазно

по улицама без ивичњака

слепи пузе без белих штапова

стотину белих баба певају харе кришна

растрчалој деци из обданишта

он се пакује али не може да крене

јер метро не ради – његов поглед на свет

она плеше пред змијом

која на час престаје да се увија

и губи шаре а потом и отров

усамљена гледам у икону као у тигра.

.

Х.Ш.Исаков: “Потрес мозга у Африци“

 

 

 

Враћам се ка обали.Преплићу се зрика

Цикада и гласови ноћних птица…

.

Зрика цикада

И гласови ноћних птица

Загонетке ноћи

 

 (Посвећено супрузи Лидији)

 

 

Вила сладострасна

угуши јецаје

светлуцавом хаљом својом.

Господари срцем

и стазама којим ходим.

Поцепај облаке

Сунце да ме види.

Изведи ме из лавиринта

Душе моје

јер Сузе Праискони

у очима ми горе.

.

С.С.Л: “Изгубљено царство“

 

(

 

Уснула бих на пољу твоме

Да сним са твојим цветовима

Дане сунчане пуне мириса

Да летим са твојим птицама

У врхове исцветалих трешања

Да  умивам се водом твојих потока

И пијем са твојих извора

..

Уснула бих на пољу твоме

Срцем и телом ти  приљубљена

Очима у твој свет загледана

Набреклих груди као извори планина

У пољубу вечнога трајања

Снагом свих округлих муња загрљена

Мрамор

Мраморни зид

Између раног јутра

И мириса ружа

.

Крај маховине

Мрамор лежи

Јутро

.

Стаза

По шумској стази

Опале латице трешње

-између сенки

.

У праскозорје

Стазом ходим

-дуго

.

Лула

Крај старе књиге

Заборављена лула

И паучина

.

Дугокоси монах

Дим из луле

Мир

ГП, ВВ: “Свет ниоткуда“

Милони светлосних зрака од Творца
Сваки зрак је Мудрост од Мудрости
Сада созерцавам зрак Пут благослова
И повезујем са Свешћу Духом Душом

Пут благослова је кичма – вертикала
Којом тече чисто дејство врховне правде
Пут благослова је мирни пулс – гласник
Што увек истинито говори о стању Духа

Тајим стваралачку незаинтересованост
Посматрам вредне и разнолике духове
Свака травка и свако дрво има свог чувара
И свако место планина река језеро водеан

Врати се снени човече својој суштини!
Љуби људе птице цвеће делфине соколе
Љуби пустињу прашуму камен и вихор
Љуби духове виле волхове свеце богове
Љуби Природу себе Творца и благосиљај!
Не буди странственик на овој планети!!!

 

 

 

 

 

Која ј’ оно ђевојчица,
Танка, б’јела и румена,
Те се свија око двора
Свако јутро и вечером,
С мојим Јовом јашикује?
Прођ’ се, диво, Јова мога,
Многе су га моме брале,
Ма га њесу одабрале,
За Јова је шћер у цара
Јову слична и прилична.