Љубав пребива у средишту свих свемира, наших душа.
Она је Душа сваке душе, Срце сваког срца.

Када стварамо из Љубави – то Љубав Ствара нас.
Она је у нашем срцу, Планини свих планина,
и споља у свему,
чинећи нас тако Бесмртним Бићем Бесмртности.

Све Стварање, Које је Љубав,
део је Творчевог Божанског Постојања.
Љубав је нелична Властитост свега,
савршено отворена Истост,
Истина која се никада не мења у свему.

Једино могуће стање Истинског Постојања,
Љубав је повратак свом изворном Бићу,
јесте Извир на Увиру Себе,
јесте Дух и Душа свега,
јесте светкујуће Срце,
Источник Истине и Живота,
Осадашњење свега што Јесте.

Добри Милосрдни Господ
Љубављу Својом избавља нас из ропства.
Живот у Љубави сновиђење је наше,
Зреник наших душа,
обзорје Новог Мора и Новог Неба,
Царства Божјег на Земљи.

Јасновида Љубав,
Мудри Расудљиви Дух Свети
Проницатељ је у нама,
јесте Ободрење,
Сунце Очишћења и Очигледности.

И у другом животу ћу те волети
прекрасни човече дивне душе,
пролећни мирису јоргована,
трагу судбине, уништитељу беспућа,
благослову земаљских дана.
Волећу те како се једном воли,
у свим вечностима и постојањима,
у свим ноћима, зорама и данима,
у рају као и на земљи.
Волећу те у болести, у здрављу,
у животу и смрти, у васкрсењу
и уништењу…
У свему, свуда и увек,
све док душа може да кружи,

да се рађа и да лебди,
и више и снажније и дуже.
Волећу те!
Више него што Бог воли људе!

 

 

А негде у завичају оста само име

и љубав која може да се каже

песму ми најлепшу уништише риме

мртви под земљом ново сунце траже

.

између мене и песме завичај се скрио

и звери док ходим моје мисли следе

да ли сам мртав у живоме био

куда ли ће глава срце да поведе

                                                                                       

Разноге и разбујне прамисли-сећалице
Час врло хладне и ледне као пузавица
Час пакосне лукаве и зле као пецаљка
Час прочишћујуће и грицкаве као пијавица
Час страшила као привиди бауци дрекала раге
Час лековите благе мелемне као Прамајка
А час бистре бистре као извор Воде снаге

За све је крив рептилски напитак заборава
Којим је у много живота напијана моја глава

А Тијанија је земља чуварица и памтилица
И обнављачица и омлађивачица и сећалица
Завета и мозга и срца снажилица и хранилица

Ево ме идем и у ходу цепам заборава вео
Ево ме идем ка циљу свестан брадат и бео

Тијанија је откривна земља личја и наличја
Земља легендарних Витеза Праисконог Реда
Изворница Броја Слова Слога Речи и Говора
Земља Храста Јасена Каћуна Босиљка Ловора
И родница моја – носиоца многих одличја
Тијанија је универзумдром што у звезде гледа
Тијанија је певања и свитања свет и оносвет

В.П: “Појео сам Ја-буку“

Господе који јеси и који бдиш над пољем

над гором и над водом над сваким живим створом

Господе који можеш поведи Господе бољем

поспи Господе благост помилуј одговором

.

Господе који штитиш окрепи и оснажи

подај Господе вољу мудрости мало праха

одбрани Господе душу понешто бар уважи

црне одагнај мисли и ослободи страха

 

Господе који гледаш кроз свевидеће око

ослушни лелек звона ропац века по дану

отишло се далеко далеко и дубоко

усели Господе спокој живу зацели рану

Гледајући таласе

Сећања навиру

.

Унутар мене

Глас се у тишину

Претвара

.

Тишина

Отишла у таму

.

Сваки уздисај

После тебе

Није исти

.

Долазиш као кап

Окаснеле росе

.

У бесу разбијам

Све успомене

МР: “Разоткривена неосећања“

Иза шума, иза гора,

иза река, иза мора,

жбуња, трава,

опет тебе ноћас чека

чудна нека звезда плава,

звезда права.

.

Чак и ако не верујеш,

пробај тога да се сетиш.

Кад зажмуриш и кад заспиш,

ти покушај да је чујеш,

да одлетиш,

да је стигнеш и ухватиш

и сачуваш кад се вратиш.

.

Али пази: ако није

сасвим плава, сасвим права,

мора лепше да се спава:

да се сања до свитања.

.

Мора даље да се лута.

Тристо пута.

Петсто пута.

.

Мора друга да се нађе.

Трећа.

Пета.

.

Мора у сну да се зађе

на крај света.

.

И још даље иза краја:

до бескраја.

.

Шематска анализа: Марија Радовић, 6/2

Капетан Милован Недељковић

биљег овај

удари

оцу своем

ДМИТРУ булук баши из села Вирова

коие је веру и отечество

от скоплака сулеман пашине воиске

на битки радалевској

јуначки борећи се

погинуо

1806 м(а)р(та) 27.

.

Крајпуташио од Радаљева

и храма Светог Илије у Трешљевици

до Криваче,*

.

Био пешаку и рабаџији камена књига

и одмориште сунчевој тици.

.

Стигао до трубачке Гуче

да се његовом смрћу

земљаци храбрости уче.

.

*Споменик је из Криваче пренесен у Музеј

надгробника и крајпуташа у Гучи

.

П.М.М.,Н.Н.С: “Карађођуше“

 

Звона нека звоне

Небеском гором и

Свемир нека пева!

Покајници

положите своја тела грешна

да чујете Реч

Сунце опет да видите

ви убоги слепци.

Милостив је Син Господа

нашег.

Покајте се звери јер

пакла вечног су вам

отворене двери.

С.С.Л: “Изгубљено царство“

Изгребах ораницу

Мога детињства

Заискрише пупољци изникли из

чежње

И олује,

из мразних снегова

И недоспаваних јутара

Успламтелог дечаштва

И цвокотавих поњава

Целца снежних олуја

И црквеног звона

Позивара

.

Д.П.: “Каскаде“