Дошли сте ноћу у опреми пуној
Ко’ чопор хијена из мрачне саване
Да свецима живим везујете руке
Безбожничка војско у служби Сатане

Дошли сте по’ мраку да хапсите свјетлост
Носећи решења некаквога суда
Зар се не бојите народног проклетства
Зар вам је од Христа срцу дражи Јуда

Послати да лучу утрнете наде
По’ налогу сила безумља и мрака
Продали сте душу , част , образ и вјеру
Купљени за малу шаку сребрењака

На дан овај свети , хапсите Владике
Пузите по блату за мизерну плаћу
Спремни да на ријеч свога господара
Испалите рафал на рођену браћу

Многи од вас једва , крај саставља с’ крајем
Али вјерно штити богате тајкуне
Али дан ће доћи да пред Божјим судом
За недјела своја платите рачуне

Па вас овом пјесмо преклињем и молим
Догнајте се бистром уму и памети
Немој да због хира ненародне власти
На вас баци клетву Василије Свети

Криминалци свуда тешка чуда чине
Пуцају на људе , продавају дрогу
А ви по задатку нечастивих сила
Хапсите свештенство које служе Богу

Али залуд својом стравите нас силом
Јер нас има више но на грани листа
И сваки је од нас погинути спреман
За правду , за вјеру , за Исуса Христа

Ни’ Владике наше , страх вјерујте није
Не плаше их ланци нит пендреци тврди
Јер оном ком’ закон у топузу лежи
Траг стопала вазда , нечовјештвом смрди

Ја сам ово ноћас написати моро
Јер љутња ми нека прокључа кроз вене
И част би ми била , када би сте хтјели
Да личне слободе , лишите и мене

Кад би сте ме хтјели затворит бар мало
У тамници пуној самоће и студи
То’ би за ме био најсјајнији орден
Што ми га је неко , ставио на груди

 

Усне твоје су мед,

исконски слад,

земаљске природе.

Руке твоје,

музиком чула,

лепоту у букет сплићу.

.

Душа твоја је цвет

латицама окренут небу.

Около дивља пелинов прах,

Не дам горчини да те сколи!

.

Бићу кутак

за благо твоје.

Прозрачи ме собом!

Сакриј се у срце моје!

Нећу те убирати,

лек ми, сласт са тобом

Имају траве једну мисао тешку као камен

Јер оне мени кажу: „Не треба твоја песма.

Лези у нама. И склопи руке, где било, под главу.

И ћути. Дуго ћути док не заборавиш говор.

И посматрај мирно брег сасвим удаљен, и плав,

Што дубоко ћути. И дигни очи полако са брега

У облак, тако немиран и бео, незаустављен у небу.

И спусти очи са облака у себе.

И заустављен сам у себи,

Лежи. И ћути са очима у себи под облаком крај брега.

Збуњен од мрака у себи, погледај, и обично схвати

(Обично, као што нас ветар случајно заклати):

Над брегом нема облака. Брег ћути сам, мало црн од сутона.“

Лежим у трави високој и неодређено мислим.

Мрав један на мом колену као на брегу човек.

Немиран, мрав стоји. Ја ћутим. И то је моја песма.

Сасвим замишљен, лежим у трави.

Траве шуме тешко као камен.

 

срмена нит танка
небеса што сеже
предиво пречисто
за вишњега веже
узправност без краја
невидљива круна
пурпурнога сјаја
наличје и лице
божанска спознајам
огањ тај што гори
наследство предака
поколењу збори
светла рода борац
образ крвљу мије
и створен и творац
праведни бој бије
мудрост се ђедова
проноси кроз гене
чојство и јунаштво
протиче кроз вене
везани сви колом
од нити срмене

Не заборави драга

она наша прољећа

и дане

кад смо одлазили на трг

тамо гђе долазе

људи и птице

које су нам миловале дланове

кад смо их даривали

мрвицама љубави

да нас више воле

и кад су заједно самном

чувале твоја снивања

док си се њихала

на крилима развигора

испод којих сам крио пољупце

плашећи се твојих буђења.

Увијек ћу се сјећати

оних прољећа

и дана

кад сам те чекао

у сенкама бијелог багрема

на трамвајској станици

тамо гђе сви

неког чекају

и цртају његове кораке

чежњама мајских мириса

и капима сјетне кише

док бехар мирише

и зелена седмица

гмиже својом путањом.

Не заборави мила

прољећа и дане

о којима не волим

писати истрошене пјесме

и похабане стихове

…јер рекли су ми

да је љубав

и изгубљено прољеће

које се никад

вратити неће

…и вечери ћутања

крај зелене ријеке

чији хладови у тишини

сакупљају прошлост.

…И сада

понекад туда прођем

и погледом грлим

исти онај трг птица

на којем и сада долазе

птице и људи

и клупу у сјенкама багрема

гђе неко неког чека

иако су отишла наша прољећа

која изгужваше године

уморне од снова

и живота у пролазу.

Ако за истину немаш меру

онда си сигурно на правоме смеру

спреми се сада се грехови перу

и покажи колку имаш веру

а сви ће около нешто да ти с’ру

насрћу прете на тебе се деру

понашаће се према теби

ко према уличном керу

баш зато песму ти и даље држи

за ум свој чврсто је вржи

гласом галами што више пржи

притисак њихов тад лакше се издржи

а спас долази све је бржи и ближи

зато хајде устај на ноге се дижи

крећи на време на време стижи

ово је теби што правду признајеш

знам сигурно ћеш да истрајеш

јер од ње никад не одустајеш

имаш довољно снаге не посустајеш

зато све од себе дајеш

кајеш се кајеш и кајеш

у покајању остајеш тако опстајеш

*

Владан Пантелић: Рађа се сасма особен песник

Чудни су путеви Јединога Бога! “Моји путеви нису твоји путеви“ – каже Бог. И заиста нису. Божје мисли се простиру до безкраја, човек  мисли од данас до сутра, понекад мало дуже, и размишља шематски. Још није научио да свесно гради своје догађаје, своју будућност. Није научио да гради свесно, али то непрекидно ради несвесно – мислима, речима, делима…

Овај мали увод сам направио због сопственог чуђења како се обрнуо живот Милана Миљанића, јако доброг ученика у основној школи и гимназији, уствари најбољег ученика. Родитељи и свеколика родбина су очекивали да ће направити велику каријеру у животу као инжењер, професор, да ће ићи даље, докторирати, итд. Тако размишљају сви тз. нормални родитељи. Но, деца и родитељи су посебни универзуми. Понекад су усаглашени, понекада нису. То је живот. Сви ми имамо сопствене путеве, тако је хтео премудри и милосни Бог. И само нас сопствени путеви испуњавају, туђи не.

Милан је изабрао да искуси кривудаве божје завијутке, да искуси и пакао и чистилиште. И изабрао је да из тог стања свести бистрооко посматра рај, тј. моћну реку Истар, недалеко од свог стана, рађање и раст Јарила сунца на истоку, румене заласке на западу, да посматра људе из своје перспективе слободњака, невезаног за уобичајена људска мишљења, критике, невезаног за савете, предлоге. Оно што је прошао Милан од гимназије до данас није упоредиво са стилом живота Ђуре Јакшића, Јакова Гробарова и других.

Милан је сада још млад човек, сачуване високе интелигенције, брзомислећи, дубоких паметних очију. Његову дугачку густу косу, која му у замршеним витицама пада до кукова, пожелеле би, очешљану, и велике диве Холивуда. Има фантастично памћење и ништа не заборавља. Пише лако и брзо и течно. И све, све око себе, види као безброј песама, јер је и сам живот Песма непрекидна, Песма тајновита.

Сви Божји програми имају позитиван исход. Али неки су тешки, претешки, и дуго трају. Човек има слободну вољу и моћ одлуке. Може да изабере свој пут упркос уобичајеним мишљењима. Можда Миланова душа тражи најтежи пут из сам њој знаних разлога. Ма где се човек нашао, ма какав пут изабрао, увек може да то промени на боље. Искорачи, Милане! Можеш, можеш!

 

Једном је река хуком прошла

кроз твоје снове,

зар је ниси регистровала мила?

Колико у нама жива је била,

као сви џивџани света.

.

Кренимо сада у мирно море.

Кажем ти – Шта је сад, зашто се нећкаш?

Из тебе хуља живост за двоје!

Само рече: – Зар мртвом мору да будем стрек?

Хаљина, шешир и шал на ветру

хватање пене и риба рој.

.

У тесним пролазу брзаком ћемо проћи,

однеће нас пад.

Усмерена порука.
Вољена децо, говорим вашем срцу и срцима свих људских бића како бих поделила са свима вама Божански План за Нову Земљу у настајању.
Кључ за разумевање овога, ослања се на разумевање и осећање суштине онога што заиста јесам. Ја сам много више од планете направљене од земље, воде, стена, биљака и прелепих пејзажа. Ја сам Гаја, чија многа имена такође укључују Ђ’иана, својеврсног Арханђела ваше перцепције, чисту Љубав, саосећање и метаморфозу. Промена је у мени константа.
Заједно, све области које живе испод и изнад моје површине, ми смо увек у сталном ширењу.

Природа трансформације ка Новој Земљи је веома дубока, посебно уочљива у данашње време које не опажа само њих неколицина, већ је приметна за све који осећају да се догађа нешто велико и необично, што ови актуелни догађаји најављују – смрт старог и рођење нечег новог.
Моја вољена децо, молим вас запамтите да су еволуција, промена и трансформација део мог израза Љубави према Божанској Мајци и да се моја природа састоји од циклуса. Они напредују, развијају се, шире се и враћају у Јединство. Мој Дом.

Човечанство сведочи о овим сталним циклусима. Навикли сте на њих, иако не обраћате пажњу на њих, увек комуницирају с вама, циклусима као што су:
Од јесени до зиме, од пролећа до лета, од кише до река, језера и океана, од ембриона до бебе, до детета, од одрасле до старе особе, од кише до суше, од хладноће до врућине …

Мој процес успона, како га ви зовете, увек је био део Божанског Плана Мајке, процеса повратка кући. Тренутно се налазим у другом временском оквиру, зато је многима од вас толико тешко да схвате да су ове промене неопходне и природне, да се доживљавају веома другачије од ограничених менталних програма. Многа прилагођавања, промене и део божанске алхемије коју стварам уз помоћ свих Светлосних Бића из Друштва Неба, и од многих од вас, могу да наставим крпз путовање своје душе. Све ово није вам било битно раније, верујте ми кад то кажем, као Мајка Земља, ваша мајка, али ја сам вас поштовала и даље неговала и обилно даривала. Схватила сам да сте усредсредили своју пажњу на своје лично путовање, ослобађањем својих ограничавајућих система веровања и ваших личних драма.

Само неколико њих приметило је и осетило када сам први пут искочила из 3Д структуре и искуства. Од тада сам учинила много квантних скокова. Ја сам променила своју резонанцу у сасвим различит димензионални простор, али мало ко је приметио, јер сте били толико фокусирани на доживљај и анализу својих личних искустава, она која сам ја, кроз своју бесконачну Љубав, дозволила да се догоде иако нису увек били усклађена са Божанским Планом . Било вам је допуштено неко време да наставите да стварате искривљена искуства на мојој површини, док сам вас током целог процеса хранила својом Љубављу, али сада се појављује нова парадигма, Нова Земља која потребује учешће свесне снаге ваше Љубави. Стари системи се демонтирају док ово читате. Стари обрасци људског понашања који нису усклађени са новом резонанцом почеће да се растварају и више неће бити дозвољени.

Много година шаљем вам поруке да се мењам. Моја вибрација се убрзавала. Разговарала сам директно са вашим унутрашњим Ја, вашим новим СОПСТВОМ. Ново Ти, или ново људско биће, је оно које бира Љубав, јесте оно које бира да живи свесно. Ново људско биће престаје да се жали и види себе као жртву, предузима свесну акцију и спремно је да учествује у креирању новог обрасца свесности Срца, који је у савршеној хармонији са ширењем и мојим Вазнесењем.
Нови Ти, је појединац који шири Љубав према већем добру свих, и живи у складу са свим живим бићима.
Сва царства, ваша звездана браћа и сестре, она која су унутар мене и изван мене, и сва Бића Светлости, чија имена нису толико битна колико смо сви једно и исто, сви смо тим и надамо се да ћете као људска раса постати Једно, тако да можемо и даље бити велика срећна породица.

Нова земља, Гаја, више није игралиште на коме су присутни злоупотреба, сиромаштво, рат, патња, разарање, неправда, понижење, смрт, болест, глад, немаштина, раздвајање, и тако даље. Сви ови услови припадају старој 3Д структури и систему. Не постоје у суптилнијим вибрационим димензијама, тако да се та искривљена енергија не може више наставити на планети.
Молим вас, отворите своја срца док ово говорим да бисте могли ситуацију разумети из перспективе срца. Сви ови лажни системи веровања, изражени у екстерној пројекцији, могући су јер су учвршћени као мисаони облици, али они немају моћ нити се могу створити на Новој Земљи.

Моја драга децо, оно што вам говорим никако није обавештење о деложацији, присилном исељењу, то је само информација о ономе што се дешава, презентација чињеница о томе како је неопходно да поступам у складу са Божанским Планом; Немојте се плашити, напротив, ово је дуго чекани срећни почетак нове ере, оне у којој су темељи Истине, Светлости и Љубави.
Кроз људско искуство морали сте да подносите многа болна и неправедна стања и ситуације, али све то је проузроковано само искривљеним менталним програмом, делом себичног и дуалистичког искуства физичке 3Д структуре. Ове ситуације, искривљени и лажни системи веровања, створени од стране људског несвесног колектива, утицали су не само на све моје области, већ и на моје свето Биће. Сви су патили због тих лажних уверења која су људски колектив погрешно процењивао као одраз истине у својој стварности.
Али сада ћемо сви заједно оставити те старе начине виђења и понашања.
Сви заједно можемо скинути тежину старе структуре да бисмо узлетели у више нивое свести.

Ја, Гаја, враћам се својој првобитној намери, а то значи да ћу дозволити да се мој првобитни нацрт, мој оригинални образац душе врати у стање напретка и процвата, да сија светлије него икад. Доживљавам глобално чишћење и обнављање своје крви фреквенцијама Љубави и Светлости, све моје реке, језера, океани, земља, дрвеће, цвеће и моја поља, чисте се у овом тренутку.
Сва моја царства су пробуђена и укључена, не само она која су видљива људским очима, већ и сва елементарна царства, дом вила и дева, да поменем само неколико. Сви заједно радимо као тим да вратимо лепоту и сјај њихових домова у природу. Посебно се мој зрак, твој ваздух, моја атмосфера прочишћавају. Нови Ти помажеш свима нама.

Моја вољена децо, узмите моју руку и затражите и свој оригинални план. Ви сте креатори новог предлошка за колектив, ви сте ткалци нове светлосне мреже. Урадите то сада, без журбе, без принуде, без страха, али кроз своје срце. Потврдите и знајте ово. Увек смо уз вас, све ваше звездане породице, бића светлости, цело друштво са неба. Чекамо вас.
Чули сте позив, велики позив Срца свега што јесте, сада је време да верујете гласу који вас води кући. Ја сам Гаја. Загрљаји из срца свега што постоји.