Category: All
Вукица Морача: Девојке
Ој лепенко из Лепенског вира,
Уметник ти на фрулици свира,
Што камен из Лепеница гравира
И знаке грдне сам изабира.
.
Ој девојко из Старчева града,
Метал кују тебе накићују,
Градњом кућа свако ти овлада,
Нема хлеба без мотике и рада.
.
Ој девојче из древне Винче,
Писмена одавно не сриче,
Пишу по грнчарији свашта,
Писмо прво, право писмо јашта.
.
Ој девојке из давних времена,
Од камена до метала смена,
Од грaдова до Винча палата,
Уметници и живот без рата,
.
Тек сад човек почиње да схвата,
И да Србин воли својега брата.
Србија је пуна сваког блага,
Драгуљ Неба, мени тако драга.
Миљенко Жуборски: Афоризми
(1938. – 2020.)
Истина је неспоразум са стварношћу.
Љубитељи човечанства, немају времена за појединца.
Жртве рата је дотукао мир.
У шта се верује у друштву, сумња се у самоћи.
Спољашњи непријатељи су прешли, у унутрашње непријатеље.
Часна реч је остатак од часне реченице
Коме је небо кров, највећи је домаћин.
Ко грешке прави, другима их не опрашта.
Где се будала пече, паметан се греје.
Човек слабо верује у оно што познаје.
Док сам дошао до речи, променио сам мишљење.
Не може ништа да ми надокнади, оно што може све да ми замени.
Како да пазим шта говорим, кад не бирам шта ћу да мислим
Лепо се види сваког јутра да јуче данас постаје сутра
Дани нас мудри овако уче наксутра сутра ће бити јуче
Душица Милосављевић: Сварга
Наташа Ђуровић – циклус „Жеље од тканине“-2
„Постоји ли, уопште, тај црни бисер? Свако зрно песка би могло бити његово семе“ питао се рибар коме су годинама у мрежу улетале само морске немани, сирене и понека душа која је остала да чува олупине потонулих бродова.
„Зовем се Матео. Зачет сам у утроби сеоске траварке на дан кад биље не мирише, рођен слеп на једно око и зато ни моја срж није била пријемчива да прими њен дар. Ја сам трагач, као мој отац, проклет од обе стране. Моји табани су сувише мекани да бих ишао далеко, а море је и оков, свет и уточиште за мене, невидљивог посетиоца чудесних места боје галебовог кљуна, младог пера албатросовог крила, ока пеликана док прави гнездо, која живе у мојој машти и која пред сам мрак, добијају облик колибе у којој ме вребају духови мртвих снова.
“О, Летиција, ти никад ниси била жена која би умела да носи огрлицу, нити било шта друго око врата, сем свог живота који се, као карусел, врти од чекања до чекања“
.
Прича се може прочитати и другачије!
.
„О, Летиција, ти никад ниси била жена која би умела да носи огрлицу, нити било шта друго око врата, сем свог живота који се, као карусел, врти од чекања до чекања“
Моји табани су сувише мекани да бих ишао далеко, а море је и оков, свет и уточиште за мене, невидљивог посетиоца чудесних места боје галебовог кљуна, младог пера албатросовог крила, ока пеликана док прави гнездо, која живе у мојој машти и која пред сам мрак, добијају облик колибе у којој ме вребају духови мртвих снова.
Ја сам трагач, као мој отац, проклет од обе стране. Зачет сам у утроби сеоске траварке на дан кад биље не мирише, рођен слеп на једно око и зато ни моја срж није била пријемчива да прими њен дар. Зовем се Матео“.
„Постоји ли, уопште, тај црни бисер? Свако зрно песка би могло бити његово семе“ питао се рибар коме су година у мрежу улетале само морске немани, сирене и понека душа која је остала да чува олупине потонулих бродова.
Словенка Марић: Историја
Нимало ми није криво што сам у гимназији имала тројку из историје. Напротив, мило ми је јер се за мене није залепила лажна историја која се, на жалост, и данас учи у нашим школама.Истиниту историју изучила сам касније, највише у позним годинама. Савладала сам мноштво нових лекција и раскринкала фалсификоване тезе бечко-берлинске школе и комунистичке историје. Ево неколико лекција:
Лекција 1: Нетачно је да су се Срби (и остали јужнословенски народи) доселили на Балкан крајем 6. или почетком 7. века. За ту тезу нема никаквих озбиљних доказа.Они су овде старинци од прастарих времена. За то постоји мноштво историографских, археолошких, антрополошких, лингвистичких, генетичких и других доказа.
Лекција 2: Нетачно је да су Шиптари староседеоци и потомци Илира. Они су дошљаци из 12. века, а Илири, Трачани, Гети, Дарданци и нека друга племена са Балкана су преци Срба и других јужнословенских народа.
Лекција 3: Српско име је много старије од словенског имена.
Лекција 4; Велики српски корпус народа се у великој мери распао.Покатоличени Срби на западу су постали Хрвати, расрбили су се Срби муслимани, Македонци и данас велики део Црногораца, Срби Арнауташи на Косову и Метохији и у Албанији претопили су се у Шиптаре. Претопили су се и они у Мађарској, Румунији, Бугарској.Осим тога Срби су масовно страдали од турских времена па у свим ратовима до данас.
Лекција 5: Над српским народом у току Другог светског рата извршен је ГЕНОЦИД у усташкој НДХ. Само у систему логора Јасеновац страдало је око 750 000 срба. А где су остала стратишта? Овај геноцид по свирепости злочина далеко је надмашио немачке злочине.Геноцид над Србима је започео много раније, у току Првог светског рата.
Доћи ће време, све ово ће једном признати наша историографија.
-извор-фб страница Словенке Марић-
Колодар Срб: Пролеће – Весна
Саставио у име Рода Војислав Паунић
14.марта/дерикоже, почиње Бела недеља. Она се завршава 20.-ог Белим покладама и великим празником за све Словене – Масленицом (долазак пролећа).
- март/дерикожа – Словенски празник. Током векова било је доста полемике између научника културе и хришћанског свештенства, о пореклу многих модерних фестивала, који се сматрају примарно црквеним. „Свети оци“ све врсте питања, таквог плана, сматрају грешним и труде се пажљиво, да их избегну, и то не узалуд, јер је готово немогуће наћи одговоре на тако осетљива питања после толико векова.Наравно, древна религија Словена – ведизам, је постојала више од једног века, а чак и после крштења свеколиких словенских земаља, било је немогуће искоренити све Кумире, богослужења и разне прославе наших предака у трену. Словенски календар препун је таквих изненађења. Црква, наравно, одбацује чак и наговештаје да су копирали празнике, иако је, уобичајеним погледом на словенске празнике, одмах јасно, да су после векова и векова, ведски-народни празници наших предака уткани у наш модерни живот.Један од таквих контроверзних празника је и Масленица која се према словенском календару одржала 21. марта на дан доласка пролећа. Данас знамо мало, о томе како су га славили далеки преци, али ипак су неке традиције и обреди преживели до данас. Оригинална Масленица наших предака се донекле разликује од модерне црквене прославе Младенаца.
Шта је овај празник значио за наше претке, и које свето, свето значење је било скривено у њему? Вреди напоменути, да је равнодневница, у првом реду значила почетак пролећа, радости и новог живота за сва жива бића. Заиста, у пролеће долази до буђења не само природе, већ и свих животиња, птица и биљака, права природна обнова. Из тог разлога, бујне свечаности Масленице одржаване су на дан пролећне равнодневнице, а наши преци су је поштовали као један од најважнијих и најзабавнијих празника у години.
Како се славила Масленица код старих Словена?Словенска Масленица или, како се још назива, Беле Покладе, славила се недељу дана, тачније девет дана. Овде је вредно разјаснити – недеља се за наше претке састојала од девет дана. Иако многи истраживачи и културолози доводе у питање аутентичност таквих података, за старе Славене је почетак пролећа значио не само обнову природе, већ и почетак обавезног економског раста и рада. Нико не може дати доказе или оповргнути ову теорију, јер ово је игра „поквареног телефона“ дуга већ хиљадама година.
На пример, у Србији празник, Беле Покладе, нарочито на истоку Србије, постоји и дан данас. На дан пролећне равнодневице, према веровањима Срба, медвед се буди и напушта своју јазбину, и тада почиње славље и сигуран је долазак пролећа, јер Велес, који је у медведу, не може да погреши око прогнозе.
У сваком случају, за старе Словене, фестивал Масленица се одржавао последњег дана зиме и значио је почетак живота. Они су веровали да су прославу Весне одржали стари Словени и да на овај дан Чернобог враћа сву власт Сварогу, а Богиња смрти и правде Мара напушта свет Јави и враћа се свом свету, дајући готово сву снагу другим светлим Боговима, који су одговорни за богатство, берићет и плодност земљишта.Много је сукобљених извора који описују паљење сламене лутке Маре на обредном огњишту. По некима је то симбол почетка топлине и смањења снаге богиње Маре у свету Јави, по другима се сматра применом хришћанства – као да се идол уништава. Али ипак, стари Словени истичу се из свих култура невероватно поштујући однос према својим Боговима, увек покушавајући да им удовоље. Да ли су Словени палили страшило које је симболизовало Богињу и њену снагу? Ово је питање невероватно сложено, и о њему је било пуно расправе. Вреди напоменути, да према хроникама или неким древним споменицима, који су преживели до данас, није споменуто спаљивање лутке па је логично претпоставити, да је овај обред постао традиционалан много касније. Код Срба, износе се старе ствари и пале ватре од њих (на Беле покладе).
Како се заиста славила словенска Масленица? Наши преци су славили на посебан начин: разне забаве за младе, као што су борбе песницама/рвање, бацање камена са рамена а све у циљу показивања пуне снаге препорођеног света. Скакање преко обредног огњишта, смешни плесови, коло око Баваништа, па чак и пливање у отвореним водама. Обичај је био и да овог дана људи принесу требе Боговима.
Такође, у славу Богова, припремане су мекике и палачинке. Палачинке су биле обавезне на празничном столу. Симболика је играла значајну улогу у животу старих Словена, па су чак и палачинке и мекике, од киселог теста, имале своје скривено и свето значење.
Мирослав Мика Антић: Плава звезда (2)
Мора бити такве звезде.
Што се чудиш?
Пази само да је негде
не испустиш док се будиш.
.
Једног дана,
једне ноћи,
не знам када, ал’ знам тачно,
изгледаће небо без ње
тако празно, тако мрачно.
.
И сва сунца,
све лепоте
и све очи што се јаве,
никад без ње неће бити
сасвим твоје, сасвим праве.
.
Ја ти нећу рећи шта је
ова звезда чудна, сјајна.
Кад је нађеш – сам ћеш знати.
Сад је тајна.
Бранислава Чоловић: Нојева барка
једна звијезда сјајна
Алхеон је зову
по Божијиј вољи
сада свјетлост шаље
сагорјет ће све
што мрачне струје рађа
а ти човјече
види како ћеш сад даље
знаш ли, Нојева барка
сад се негдје крије
златнија од сваког постојећег злата
отворене њене све редом су капије
и чека оне што носе печате Раја
тражиш, питаш, луташ и у страху
панично се журиш
а она је близу, ухвати је у једноме даху
тако и Бог Васељену створи
удахну јој живот, рађање и радост
а сву своју Љубав
дарива у тачки што срце се зове
зато сад је вријеме и срце отвори
нек из њега сија та Божија љубав
јер она је барка за просторе рајске
и одабране синове царске
а они већ су спремни
еонима многим стрпљиво су ткали
побједу о којој већ причају звијезде
ускоро ће процвјетати липе
а ти буду спреман
да најљепше риме у души се угнијезде
и
Пјевај…..ОООООООООООООО!
Рефик Мартиновић: Не заборави
Не заборави драга
она наша прољећа
и дане
кад смо одлазили на трг
тамо гђе долазе
људи и птице
које су нам миловале дланове
кад смо их даривали
мрвицама љубави
да нас више воле
и кад су заједно самном
чувале твоја снивања
док си се њихала
на крилима развигора
испод којих сам крио пољупце
плашећи се твојих буђења.
Увијек ћу се сјећати
оних прољећа
и дана
кад сам те чекао
у сенкама бијелог багрема
на трамвајској станици
тамо гђе сви
неког чекају
и цртају његове кораке
чежњама мајских мириса
и капима сјетне кише
док бехар мирише
и зелена седмица
гмиже својом путањом.
Не заборави мила
прољећа и дане
о којима не волим
писати истрошене пјесме
и похабане стихове
…јер рекли су ми
да је љубав
и изгубљено прољеће
које се никад
вратити неће
…и вечери ћутања
крај зелене ријеке
чији хладови у тишини
сакупљају прошлост.
…И сада
понекад туда прођем
и погледом грлим
исти онај трг птица
на којем и сада долазе
птице и људи
и клупу у сјенкама багрема
гђе неко неког чека
иако су отишла наша прољећа
која изгужваше године
уморне од снова
и живота у пролазу.
Велика Томић: Шумска Мајка
Мед и млеко из попрсја
даје Шумска.
Час је видра, час хијена
час је жена, час Мајка…
Родна, плодна
обнажена, забрађена…
За трен на млинском колу
кад је виде ко анђела голу
воденичар, брк засука.
Сад му мука, крену шумом да је тражи.
Међ` крошњама очас беше.
Ноге му се одузеше
од те плодне женске дојке
кикотом му тури бољке,
и оде.
Скочи као веверица,
у њој јесу: МНОГА ЛИЦА.
Виђаше је сељани –
као травку, као пловку
веселу, невеселу, као болест мале деце
и колоне жена –
неплодност лече травком са именом њеним.
То је жена није бајка
наша Прамајка –
у лепоти, у доброти
у срдости…
ШУМСКА МАЈКА.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 