Саставио у име Рода Војислав Паунић

Да’Аријци

Да’Аријци ни у ком случају не смеју се упоређивати са представницима немачких нациста (Немци – они који су неми- мутави не умеју да говоре).

Немци, иако су себе сматрали непосредним прецима једног од четири клана Велике Расе, то заправо нису; германизовани Словени,  полабски Словени,  лужички Срби, да – Германи не!  Према историчарима,  Да’Аријци су прва Раса која се појавила на земљи.  Споља,  представника ове расе је лако препознати – они су увек били уочљиво високи,  сивих очију и плаве, готово беле косе. Очи увек заслужују посебну пажњу – често се упоређују са бојом челика или сребра. Управо боја очију и нијанса коже,  опредељује разлике између 4 словенска Рода.

Да’Аријци су хиљадама година били познати само по нултој,  RH+  крвној групи, али под утицајем мешавина и генетских промена, појавила се и А група. Чистокрвни Даарији, чији изглед је горе описан, не могу имати ни Б  ни АБ крвну групу,  јер се не могу комбиновати са другом расом. Иако је то питање дискутабилно,  на крају је прошло више миленијума, а од мешања и генетских утицаја, крвна група,  може такође имати негативан RH,  што у древној историји није било могуће са овим фактором.

Због уништавања, од стране непријатеља старих Словена,  али и своје већ хришћанске власти,  не постоје директни извори. из којих би се могло прочитати о расама. али према ведским сазнањима,  Дааријци су били одлични ратници, који се нису плашили негативне енергије непријатеља и психотропних ефеката. Вредно је запамтити да су Да’Аријци по својој природи мирна и хумана раса, чији представници поштују своју врсту и не штете другим народима. Али,  ако би се поставило  питање заштите породице и земље.  Дааријци би храбро узели оружје и доказали своју снагу, памет и храброст. Овај Род свете раса има сиво-челичну боју очију, па је талисман на сребрном ланчићу са руном или словенским симболом, артефакт, који ће омогућити буђење сећања на овај велики Род .

Ха’Аријци

Ха’Аријци се с правом сматрају другим, најважнијим Родом велике Расе.

Њихова посебност у изгледу су зелене очи, висок  раст  и плава коса, а (по једној теорији).  на Мидгард су стигли из сазвежђа Орион. Таленат ових људи и њихова способност да се развијају у било ком правцу,  директно су зависили од генетике, коју је оцртавала светлина боје очију. Хааријци могу имати и 0  и А групу крви, али увек са позитивним резусом.

Овај Род се окитио славом и уметношћу ратовања.  али прославио се као и носилац интелекта свих Словена – Хааријски мачеви сматрани су поузданим браниоцима свих словенских земаља.  Посебно треба истаћи чињеницу да су Хааријци били познати по свом високом војничком духу,  и могли су утицати на непријатеља. не само уз помоћ физичке снаге, већ и снаге духа и своје неисцрпне позитивне енергије.  Међу представницима ове расе,  често је било видара и исцелитеља,  који су били спремни да пруже помоћ ономе коме је била потребна.

Потомци овог рода прилагодили су се највише у савременом свету,  јер су одлични механичари,  који лако могу да се носе са било којом техником. Још у древности,  први Хааријци су били технолошки најразвијенији.  У исто време, Хаарски Карун (руне ), с правом се сматра универзалним писањем Велике Расе и служи као основа за многе модерне азбуке. Мудрост и увид, знање и тежња самоусавршавању, продорни ум и интуиција – то су главни знакови правог Хааријца.

.

Извор: www.kolodar.rs Фејсбук страница: Kolodar Srb; Инстаграм: kolodar_srb

 

Беше као да природа

тка себи одећу од дијаманата

и ставља на чело

дијадему од злата.

.

Беше као да сам дрво, опијено

у зачараној земљи,

гранају се руке моје

а из прстију цветају

цветови.

.

Беше тако, седео сам

у школи а низ осунчан прозор

кондензовани ваздух се лио.

Професор математике

рукама машући,

прстима показујући,

објашњавао је, извлачио

корене.

.

Поезија Лужичких Срба

Приредио Предраг Пипер

 

Пљачкајући и робећи Драгачево, ужички Турци

ухвате, једном приликом, у Гучи златокосу девојку,

родицу Проте Гучанина.

.

Док су Турци, идући низ Бјелицу, палили чибуке,

лепа робиња уграби прилику и наже бежати Турци је

не хтедоше оставити, већ се на коњима дадоше у потеру

за младом робињом. Али, лепа Златија, како су је

сељаци, због златне косе, из милоште звали, бејаше бржа

и од њихових коња.

.

Дуго је несрећница бежала, али се, на крају, сморила.

Турци су је сустигли и исекли на комаде.

.

Место на коме је исечена лепа робиња налази се у

селу Турица и зове се Златна.

.

Р.М.М: “Јеличке легенде“

Нећу да продам душу ђаволу
за шаку Јудиних сребрњака
копљем Светог Ђорђа пробићу тмине
које ми заклањају месец
и крст користе за мучилиште.
Тамјаном ћу отупити мач неверног џелата
молитвама ућуткати ратникe без срца
да не погане праг мог искона.
Иконе мојих заштитника осветлиће мрак неверника
дати вид ослепелима.
Ако одсеку моја три прста
не могу одсећи наду у спасење
нити помутити извор мојих веровања
осмех и захвалност за праведну жртву
увођење у ред изабраних.
Док се чује глас мојих појаца
и шири ветар из кандила
док звона зову на саборовања
и свеће терају урлик тирана
Васкрсом објављујемо нови живот
у зиму нас греје рођење најлепшег младенца
живећу
и када тело предам
станишту мојих предака.

.

Српско-аустријског фестивала културе у Бечу

Прва награда за песму  на Међународном литерарном конкурсу

„Светосавска звона – Поезија шапуће о нама“

Од јутра до вечери

Звоне звезде у моме срцу

Таласају се на ветровима љубави!

.

Од јутра до вечери

Звоне звезде радости

На љуљашкама вечности!

.

Од  јутра до вечери

Сунчани таласи расипају се

По обалама,  на које воде

земаљски љубавпутеви!

Млад ме проси, за старог ме дају.

“Нећу, мајко, за старога поћи.

Знаш ли, мајко, јавор – дрво суво:

ветар дува, јавор – дрво љуља,

киша пада те дрво залива,

сунце грије – дрво све трулије,

-то је, мајко, старо, ожењено!

.

Знаш ли, мајко, питому ружицу:

Киша пада те ружу залива

Сунце грије – ружа руменија

-то је, мајко, младо ожењено.

Хоћу, мајко, за младога поћи!“

.

Казивач: Драгиња Терзић, Каона

“Драгачевке, изворне народне песме“

Сакупио: Ника – Никола Стојић, Гуча

 

Некада те љубих слободно

као пролећни јелен

који гули младице

љуштио сам бресквице

твојих груди

а сада, дрвени крстић

упада у моја уста

наметљиво и скоро богохулно.

.

Не требаа ми тај крст!

Не желим га!

Јер када те љубим

ја љубим твоје паганство

-а не твоје православље

или католичанство

љубим животињу у теби

-а не лепи кавез

љубим страст са којом се дајеш

-а не смерност

инстинкт старији од сваке глади

-а не ученост

слободу

-а не канон

узрок

а не последицу…

.

Скини тај крст!

Твоја племенита пут

не бива од њега светлија

.

ни мекша-

твоја миловања

невинија.

Скини га!

.

Обуци одећу од најфинијих трава

и заврти се у мом пупку

меко

као паук

на месечини.

.

П.Ш:  Збирка – “Антикварница срца“

 

 

Саставио у име Рода Војислав Паунић

Тешко је пронаћи човека у Србији,  али и другим земљама, где обитавају Словени, кога не би заинтересовала повест старих Словена.

Сазнање о нашем постању, потребама наше словенске душе, енергетици, талисманима, древним традицијама и Роду Велике Расе,  може бити од кључне користи за нашу будућност и како материјални тако и духовни раст.

.

Раса за Словене значи : Род Аса или земља Великих Аса – Асија. Ра-основни слог који означава светлост. Расија, Рас Сија!  Да не идемо предалеко, јер у језику има толико наслеђа које су нам преци оставили,  да ни пет књига не би било довољно, да све објаснимо!

.

Ако бисмо веровали званичној школи историје (изТорија – из Торе),  ми,  Словени бисмо онда били дивљаци, који живе од плодова рада Атланата – западњака, и не бисмо имали никога паметног,  (а на земљи смо се појавили неком њиховом грешком  па они сада са нама не знају шта да раде)!

.

Слава и хвала,  благо даримо нашем Роду, људима из Асгарда Иријскога – Омск –  Русија,  који сачуваше наше Веде од заборава,  те ми знамо, да нисмо дивљаци,  већ нешто сасвим друго.

.

Веде,  написане пре више од 40 000 година, тешком муком сачуване од покушаја уништења,  кажу:

.

После другог сукоба светлости и таме,  и страшне и велике битке, уточиште за Асе постаде планета Земља. Самим тим,  Род Аса је постао наш прародитељ.  Земља, или како се у Ведама назива Мидгард, беше раздељен на 4 дела,  рекама. На све 4 стране,  уз реке,  населише се људи Рода Велике Расе.

.

Према легенди, након овог тренутка, на Земљи су се појавила четири Рода велике Расе: Да’Аријци, Ха’Аријци, Расени и Свјаторуси.
.
Родови Велике Расе су људи,  са белом кожом, чије су мисли чисте, а душа испуњена добрим. Разликују се само по боји очију и расту, али су у основи братски народи. У протеклих неколико стотина хиљада година, народи старих Словена-Аријаца,  помешали су се са другим народима, тако да је сада прилично проблематично сусрести се с чистокрвним представницима Расе, а немогуће је доказати њихово чистокрвно и генетско порекло, због насилних и ненасилних мешања са другим народима наше планете. Вредно је запамтити, да је теорија о великим расним клановима, основа за стицање нових знања и снаге предака, али важно је користити је,  само за добро, јер у супротном може наштетити потомцима древних Словена.

-следи наставак-

.

Извор: www.kolodar.rs Фејсбук страница: Kolodar Srb; Инстаграм: kolodar_srb

 

Најдуже сам путовао

до срца својега

тражећи Онога гле

што у срцу мојему обитава

у Вечности и Безкрају

Ископаше ти очи, лепа слико!

Вечери једне на каменој плочи,

Знајући да га тад не види нико,

Арбанас ти је ножем избо очи.

.

Али дирнути руком није смео

Ни отмено ти лице, нити уста,

Ни златну круну, ни краљевски вео,

Под којим лежи коса твоја густа.

.

И сад у цркви, на каменом стубу,

У искићеном мозаик-оделу,

Док мирно сносиш судбу своју грубу,

Гледам те тужну, свечану, и белу;

.

И као звезде угашене, које

Човеку ипак шаљу светлост своју,

И човек види сјај, облик, и боју

Далеких звезда што већ не постоје,

.

Тако на мене, са мрачнога зида,

На ишчађалој и старинској плочи,

Сијају сада, тужна Симонида —

Твоје већ давно ископане очи!