Ах, како је земља напуњена

с идолима свакога изрода!

О, како је лице свемогуће

мрачна глупост обезобразила!

Таме цар се зли обрадовао

видећ име неба подругано,

видећ људе ђе свакој мрскости

са тамјаном олтар окађују,

видећ гадне змије, крокодиле

да безумна сљепост обожава.

.

О невини синови природе,

о мудрости проста најсјајнија!

До рођења св’јета истинога,

ви пресретни поклоници сунца!

Ви сте вјерни небесни синови,

вас свјетила луче животворне

носе к Tворцу, лучах источнику;

луч је сјајна богословија вам,

луч вам жертву у небо уводи,

луч вам Tворца освјетљава душу!

Прочитао сам много чланака и књига добијених путем каналисања али нећу набрајати њихове називе, јер то није ни важно. Важна је њихова садржина. И важна су бића која каналишу. И важно је шта се постиже знањима добијеним каналисањем.

За неуке људе, за почетнике на духовном путу, за лаковернике, подаци које добију су – откровења, која ће, по њима, да промене духовност света. Или су у питању обећања од моћних ванземаљаца да ће нам они скинути са врата светске вуцибатине: банкарски лоби, фармацеутски лоби, војни лоби, као и  мултинационалне компаније, произвођаче штетне хране, кварне политичаре – наше робовласнике;  и да ће нам они дати решења за све земаљске проблеме.

“Небески учитељи“, који стоје на оностраној страни канала, су обично безимени, или “узашли мајстори“ из ткз. високих дензитета, или су то команданти флотила невидљивих бродова, или групне душе. Некада се “учитељи“ јављају из света отишлих, и дорађују нешто што нису стигли или нису умели док су на земљи боравили. Постоји и стотине других варијанти.

На овоземаљској страни канала су отворени људи префињених осетилица, Многи су жељни сензација.  Неки од њих не владају сасвим својом отвореношћу.

Међу онима који каналишу има веома паметних људи, има и моћних научника… Много, много пута се показало, да је лако преварити човека – почетника на Путу, и лако је преварити, што се, такође, много пута десило, и човека чиста срца.

Када вас неко лаже, ма колико био паметан, не може све време да одржи складност говора и не може све време да држи у глави оно што је слагао. Природа лажи нема чврсте темеље. Препуна је рупа. Лажи не воде великом циљу и  пре или касније, бивају откривене.

Вратимо се каналисању.

 И гле! Гле!

Никада се не помињу Срби, када се говори о прошлости, као  да и ти небески зналци прате нашу кривотворену историју, поштују Берлински конгрес и  потпуно су сагласни са нашим историчарима, који спавају на столицама у Академији наука, или чепркају по налазиштима широм Србије, доказујући, са страним “стручњацима.“ постојање некакве Дунавске цивилизације.

У каналисаним порукама помињу се разне цивилизације, много векова млађе од нашег Рода – Рода Аријеваца, који је населио, најпре континент Дарију, потом просторе од Индије до Португалије.

У каналисаним порукама никада се не помиње србица – комплексан систем дубоког размишљања – духовни, ментални, фонетски  најсавршеније писмо и поред многих дорада и прерада,  иза којих стоје паклене намере да се раздвоји србски народ широм света.

Помињу се млађи језици – енглески, немачки, француски, језици од јуче, настали од србског. И, наравно, никада се не помиње основно, Расенско-србско огледално писмо, писмо богова, старо хиљадама година!

Диже се сунце Свароговог дана.

Сваког дана повлачи се тама незнања, тама кривотворења. Откривају се знања наших предака који су стварали историју Мидгард земље. Оживљавају наше сећалице. Разбистравају се наши умови. Отварају се многе наше успаване способности – телепатија, јасновиђење, путовања духом и телом у друге димензије, на друге планете, буде се многа чула, расте способност повезивања са душом, духом, свешћу. Буди се прасећање и повезивања са нашим праборавиштем на далекој планети, одакле смо дошли  вајтманама бржим од светлости.

Повезујемо се са Творцем.

Човек је многочулно и многооко биће, отворено за убрзан раст и велико стварање.

Наш Учитељ, наш гуру, је Творац. То сви морају да освесте дубинским радом на себи. Све тајне и сви светови налазе се у нашој нутрини. У нашој нутрини налазе се и све наше битке.

Нека трубачи са оне стране канала мало оладе своје напоре да нас образују понављањем јалових прича, и нека лажне наде и лажне религије и лажне богове оставе у свом дензитету.

Знамо за јадац!

Формула – знамо за јадац гласи: то су – шарене лаже, лизалице, неделатни круголетови, замајавање, мађијање, залуђивање, лагање, давање обећања без покрића и без рока. То мирише на туђинце, увек је уопштено, понављајуће… а све ће се остварити о… светом никад.

Добро размислимо, а онда – преломимо јадац!

Пустићу своје птице
саме по соби да лете.
Руке ћу своје да пружим
да хватају дим, део по део.
Мисао ћу да одвежем,
нек најлуђе романе плете
а глас ћу да поринем
нек чује се ко вапај,
ко плач,
ко крик кад се уплаши неко мало дете.

Погледе ћу своје
свуда да упутим
радознале, смерне, опаке и круте
нек иду и они, нека свуда лете,
нека режу, зову, маме и нек прете.

Пазите се људи махнитог ми хода
Ја рањена зверка постах оног трена
кад отргох срце од рода ми мога,
кад оделих себе од очног ми зена.

И кад рекох збогом
теби, мили цвете
кад последњи поглед
упутих ти смеран,
Ја постадох камен,
стена, хладна кора,
сен што као листак
њихати се мора.

Па да пустим птице,
нек иду, нек лете,
да одвежем руке,
нек вију, нек машу,
нек глас одјекне ми
у висине светле,
можда, можда тада
негде те и сретнем.

Можда род мој скупим,
удахнем и сплетем
у венце, у цвеће,
у гране ми родне
па да птице моје
све ми опет слете
и да мирно клонем
ко уснули дете.

Дешава се:
да неизмерну

 

праискону љубав према ближњима,
према онима који су ми

 

веома мили и драги,
осетим, и доживим,

 

тек у самоћи и тишини
тек пошто се издвојим
и удаљим од њих,

 

тек пошто се осамим,
тек пошто се спустим
у своје најдубље
унутарње биће и суштаство.

 

Истовремено,

 

с тим осећањем снажне љубави,
јави се и дубоко покајање,

 

дубока туга и сета,
што ту љубав нисам осећао

 

и у тренуцима док сам се налазио
у дрштву својих ближњих,

 

у друштву оних који су ми
веома мили и драги!

На исклизнућу што одвајкада

намеће своја начела

човек ће изгубити борбу са природом

ако не ухвати лептирицу

што слеће и хара по свести људи.

.

За кратко време потрошиш раскоши,

али јарке никако да прескочиш

нити да се попнеш на своје Хималаје

да оснујеш наследне династије.

.

Прелистај своје снове

да не прецрташ живот у трен,

омађијаним плагијатом волшебним.

.

Остаде начело покољењима,

разбистрите маглуштину сиву,

научите беспрекорно да говорите,

што шире, више и јаче.

Не дајте гаврану да каже:

‘Никад више, никад више’.

 

 

Очани мили моји,
Велом тајне покривени,
Сећањима очарани,
Љубављу зачарани!

.

Очанке миле моје,
Над разбојима заспале,
У сну руке рашириле,
Планине Цетињке понеле!

..

Очани мили моји,
Очима чарним на свет погледали!
Оци! Очићи, громногазећи,
На небу пут направили!

 

 

 

Данашњи Лужички Срби потомци су полапско-балтичких  Словена;

Љутићи и Бодрићи, у раном средњем веку,

 насељавали су више од трећине садашње Немачке:

север, северозапад и исток.

Браћо на југу зар баш нико од вас тамо

нема ни срца ни душе, да на север погледа мало,

само,

где се, изгубљени у мору, шака људи за живот бори

до крви?

У пакленом ћутању, браћо, немилосрдна песница

прети да нас умрви,

пију нам крв, да би нам понестало и ово мало

снаге што имамо,

преко хиљаду лета, напуштени, бисмо се, да ђаволу

душу не предамо….

 .

Браћо на југу зар не можемо рачунати са вама

да нам се хитно пружи братска помоћ смела,

у тренутку кад смрт лебди над нама свима?

Од оних, браћо, што нас тлаче вековима…!

На коленима је српска земља цела,

Славене моли: смилујте се над нама…!

.

Извор – Пројекат Растко-Лужица

да нахрани

да учврсти

да укорени

да утемељи

да придржи

да задржи

да оплоди

да оживотвори

да отрпи

да ублажи

да оснажи

да дарује

да прими

да одрази

да прикрије

да заштити

да пробуди

да каже

ко си…

 

Хајде

да очистимо срца од трња

из непокошених година

да душе дишу

додирима мокрих руку

као некада

јер грешно срце

се не може волети.

Хајде

дању да летимо крилима

заборављених јата птица

која нас чекају

у мирису липових грана.

Хајде

да више не живимо умирући

у сенкама празних тргова

и затуреним сокацима

који се са сунцем јуре

чекајући наше осмехе.

Хајде

да од ове ноћи

шетамо небом

са трептајима звезда

и тражимо неимаре љубави

који ће у твом гласу

уткати свирање хиљаду виолина

а у твојим сузама

немирне плаве реке

чији ће валови носити

кључеве помирења.

Када је реч о броју три или божанско начело тројства светлости поћи ћу од тога да је код старих Срба  сваке треће године слављен празник „Тријам“, по прастаром народном уверењу о божанском начелу тројства светлости. Тријам, као духовни појам, стоји у вези космичког значаја броја три, који се у србском предању првенствено односи на нематеријални крст земљине атмосфере или магнетни фокусатор, познатији као Часни или “крст са оцилима” у представи графичке стилизације магнетног поља Земље.

Електромагнетна сила са нашег Сунца на субатомском нивоу, која даје све оно што је потребно за живот на Земљи, увек и обавезно удара три пута у Часни крст. Отуда и потиче изрека: Три пута Бог помаже или Нема среће без треће!

.

Духовни и космички параметар броја три је астрономски: вулкани на видљивој страни сунца се увек јављају три пута, после сваке треће ротације Сунце мења магнетно поље а синоптички циклус на сунцу се понавља три пута… (М. Стеванчевић).

.

Семантички, слава Триама стоји у вези броја “три”, од ариј. три, три + џан (јан), створити, одакле је и јел. thriambos..

Тројност стварања оличена је у Триглаву или Сварогу, богу Створитељу сва три света, а три тачке су услов равнотеже у природи како у материјалном тако у духовном смислу. Отуда се у обичном говору, за психички лабилну особу и каже да је „растројена„, што значи да је здрав човек “утројен” у биолошком ритму Земље.

Хришћанска црква је укинула  у средњем веку слављење Тријама као „многобожачку“ славу, која је празнована сваке треће године, уз велико весеље, даворије, дитирамбе и певанију. Иза строгоће црквене забране крије се идеологија, али, народно весеље носи сву тежину космичког значаја броја три и духовност! То значи, да народни празник Тријама треба свакако обновити!

.

Извор-нет страница – Теслин свемирски екран