У мутном сну
однемоћах ти на уснама остављеним,
земљо-пелено,
што на те пожеле ме мајка.

.

Подерано време –
бледе крпе расутих дана.
По њима ноге босе и сан
са слутњом и жељом ко свитање.
Песма родна ко тајна далека
по мени надошла.
И брда – груди јесени зреле
у погледу дубоком ко жудња.
Небо светло на дану што мре,
сунце – успомена тугом зарадована
и река ведра са песмом протицања.

.

Повратак ми лепота у сну ускрсла,
причешће ми ово блажено ко отров.

.

(Из збирке ПЕЈЗАЖИ У ОГЛЕДАЛИМА)

-руком писана и осликана књига Песника- објављује се у целости-

Овог ведрог топлог и округлог подневља
Поново се пењем на Каблар планину
Повећавам укус моћ и мудрост пењања
Благосиљам успоне на сваком искораку

.

Мој напор циља вечни живот за све
И не плашим се да ћу негде погрешити
Решавам један по један тврди проблем
У своме бићу и на успонима планине

.

Дошао сам на врх да стојим усправно
Лако је лако бити непомер у равнини
Када се пењеш буууди муфлона у себи
Када стојиш буууди дрво и буди дрво

***

Човек Вечности расте вечно се пењући
Недодиром милка врхе унутарњих планина
У трену ради милионе добробитних ствари
И на рубу растуће Вечности созерцава Безкрај

За све на свету довољне су речи,
тугу да донесу или обрадују,
могу да трују ал њима се и лечи,
позив на борбу или мир поручују.

.

Зато мисли своје за језик увежи,
траг оставља оно што је изречено,
без разлога крупне речи не потежи,
не врати се назад копље избачено.

.

Кад коме причаш увек буди јасан,
говор као поток бистар да хитро тече,
увек одмерен никад превише гласан,
и смисао без вике довољно опече.

.

У тебе кад гледају очи молећиве,
надају се чути што срце им слути,
у теби ако иста осећања не живе,
удахни дубоко и само прећути!!!!

„Животом кормилари

окрећући точак судбине и среће!

Имена даде Тихани и Тијани,

Тихо отворајући своју

куглу срећних околности!“ – В.С.

Заштитница је мајки и деце, богиња случајности, среће, судбине, природе, 

доноситељка напретка, прираста али и временских непогода.

Ова ћудљиве богиње има рог изобиља, препун воћа, семенки, цвећа, жита али

и  точак, кормило и глобус као симболе променљивости судбине.

Овим је Тиха  поред материјалног, симбол и духовног богатства

Она има куглу, симбол променљивости срећних околности.

Класична грчка митологија каже, да је кћерка Афродите и Зевса или Хермеса.

.

Повезује се са египатском богињом Изидом у ново божанство, Изис Фортуна,

или Изис Тиха, богиња са лотосовим цветом на глави.

У словенској митологији име ове богиње је једноставно Срећа.

Имена као што су Тихомир, Тихана и Тијана потекла су управо од имена богиње Тихе.

Најчувенији Фортунини храмови налазили су се у близини Помпејевог позоришта.

 

-слободна интерпретација текстова интернет часописа „Куш“; „Опште образовање“ и још понешто…-

Изабери!

Изабери пут

Корачања на путу вечности!

Изабери цветове мирисне

И кремење земље знамење

И потоке певајуће

И ветриће свирајуће!

.Изабери!

.

А ја осмехе

Путем ћу расути

И сузе радосне

Дугом обојене

Кроз беле облаке!

.

Ето тако ћемо

Корачати на путу вечности!

 

И сунце је сјало

и ветар се вијао

кроз јесен

и кукурузишта

и нешто је пало

на тебе као Дар –

изненада

без речи си стао

и тако остао

тренутака пар…

.

А ништа се догодило није

и није било ништа

сред тог кукурузишта…

Само ти се снило

између два шушња

у уздаху ветра

да си чуо – Ништа.

.

Не реци ником

то што си чуо –

јер ни теби није

гласно речено…

Само ти је ветар

шапнуо на уво

оно тајно Нешто

од других скривено.

.

Та Тајна је

да се чува

нежно и дубоко

у срцу свом је пази

јер кад стигне

до немарног ува

губи на лепоти

дубини и снази.

.

Пусти нека сија

у теби дубоко,

чувај је од ветра

лакомислених речи

а када од туге

замагли се око –

ти се сети Тајне

која тугу лечи.

.

И сунце је сјало

и ветар се вијао

кроз јесен

и кукурузишта

и нешто је пало

на тебе као Дар –

изненада

без речи си стао

и тако остао

тренутака пар…

Стидљиво долази јесен

силази у мој град

лију и досадне кише

по празном тргу расуте сузе

а на старом месту

тебе нема више.

 .

Увек си волела

пун Месец и звезде

јер си се бојала мрака

а сад се ветар игра с лишћем

које се не стиди боја

нестаје и сунчевих зрака.

 .

Некад сам волео октобар

јер ме на тебе сећа

на наше растанке и тугу

на твој црвени шал

на чекања и возове

и једну љубав дугу.

 .

Беже ми сиве улице

из мојих празних руку

стара липа болно плаче

жутим и црвеним сузама

у пратњи тужних акорда ветра

а душа јеца све јаче и јаче.

 .

У дугим јесењим ноћима

које успаваше лето

снивам незаборављене снове

на крилима озеблих птица

и младалачких жудњи

чекајући повратке нове.

Иди у Сан, кроз тутањ мора,

На крилима ветра лети до ње

Нека таласи покрију небо

Само веруј

Шта ће бити у свитање

Где океан лазурно блиста

И крци галебова изнад таласа

А срце

Нек у грудима трепери

Лети душом у свој Сан!

-лето, 2006.године-

-слика једрењака- Радгост Максим Ковган

.
Како сунце зрацима, тако ватра пламеном симболизује оплођење, препорађање, очишћење и расветљење.

Ватра – божански симбол,  и кад спаљује и уништава симболише препород.
Вода такође очишћује и просветљује до њеног најузвишенијег облика – до доброте. За разлику од ње ватра симболизује очишћење поимањем, светлошћу и истином.
.
Поштована под отвореним небом, у храмовима, на кућним огњиштима, у срцу – има је у свим религијама света и поклапа се са обнављањем године. Моћни је елемент бајалица (басми), у излечењу, терању зла.

„Свете ватре“ или „вечите ватре“ биле су познате Грцима, Римљанима, Персијанцима, нашим народима – гореле су у храмовима и имале своје чуваре.
Верује се да обредне ватре имају моћ да доносе људима, стоки и усевима плодност и напредак. Обреди прате кретање сунца (зимски и летњи солстициј).

Играње око ватре је типичан део култа мртвих. Игра се у кругу. Игром се успоставља веза између живих и мртвих, помажући души покојника да се придружи прецима – култ предака.

„Жива ватра“ има значајно место у лечењу људи и стоке. Добија се трењем: дрво се таре о дрво (од сувих липових мотки највише) кресањем огњила о камен, Особе које „ваде живу ватру“ су „чисте“ (часне, поштене, здраве); обично су то старије, поштоване мушке особе.
Везана за обредне ватре су наша два најзначајнија празника – Бадњи дан и Божић. Као замена ватри, у бадњеданским и божићним обичајима у великој мери заступљена је и свећа.

У кући је ватру чувао домаћин. Ватра на огњишту била је предмет култа, она је света, није обична; она је чиста, чедна, божанска и зато се одржава и гаси на посебан начин.

.

Извори: Говор душе; Српски националисти; Србски Журнал-Сретен Петровић; ……
-слика „Душа ватре“-Оља Ивањицки-