Д.Симовић: Великој Мајци

 

 

(Сонетни венац)

Изнад мирних капљица воде

Дрхтури љупко булкино лице

А младе травке дижу и носе

Најлепши мехур од сапунице

 .

Шире се, шире крилца од сласти

Ено: већ кипе лончићи круна

Трепери комарац ко љубичасти

Аероплан над главом жбуна.

 .

Кртица чуљи уши и ришка

Око извора где гордо трепће

Паун дана, ширећи перца.

 .

А доле, где још светлуца жишка

У закључаној колиби среће

Неки цврчак орах сна крца.

Верујем да је тачна она народна:

ЛЕПА РЕЧ И ГВОЗДЕНА ВРАТА ОТВАРА.

Лепа реч не кошта ништа, а причини радост и задовољство саговорницима.

Лепа реч не треба да буде лаж и ласкање. Она је израз добре воље,

заинтересованости за саговорника, пажње, добронамерности.

Она је улазница за пријатан разговор, за искреност.

Она топи лед, отклања уздржаност и злу вољу.

И није тако тешко пронаћи ту лепу, праву реч ако смо

према људима добронамерни. Грубост и лоша воља враћају

нам се као бумеранг.Не доносе нам ни радост, ни задовољство,

нити нам чине живот бољим.

 

Уткала у језеро зраке рујна зора.

 Кроз звоњаву тетреби јецају са бора.

Плаче негде жуња, у дупљи се крије.

Само ја сам весео – до плача ми није.

 .

Знам, у сутон ћеш доћи далеко од пута,

 сешћемо уз навиљак поред стога жута.

 Ко цвет ћу те сколити пољупцима лудим,

безумном од радости никад се не суди

. .

Ти ћеш сама бацити блузу раздрагана,

однећу те опијену у жбуње до дана.

Нека плачу тетреби и нека роморе,

грца чежња весела у румени зоре

Велом свете тајне покривена
где се склонити
а да нисам жена?
..
Стргох тајну стадох обнажена.
Гледајте!
Ја сам жена!
..
Полетеше камењем понижења.
Удрите!
Крива сам, јер сам жена!
..
Затрпаше хумку цвећем жаљења.
Китите!
Ја рађам, ја сам Жена!
..
-слика-Лобен Пашкулски-

 

Легенда каже да и даље

у овом свету постоји човек.

Говори се да га можеш видети ако

имаш очи.

На светлу дана је скривен.

Не боји се ни страха самог.

Очи му светле огњем живота,

речи  му лечилице, благодарнице.

У сутон обичава да изађе на ваздух

и поздрави Сунце које иде на починак.

Говори тихо и помера светове,

гаји Љубав  у недрима

и тера бесове. 

Једном је дошао глас да он није сам

него да има и још таквих попут њега.

Легенда каже да и даље постоји човек. 

Ништа није како изгледа тако ни он.

Живот – та чудна чудница најчудноватија

Наличи на прекрасно расцветалу белу ружу

Са милион милиона лати – могућих путева

Од изтканих тананих нити ВечностБезкраја

 .

Ходам складно без станке малим корацима

Многоного и многогоруко и многомислено

Танком плавом ивицом непрекидне промене

Дими моје јутро и нагло буди неиспав људе

 .

Нада опасана пламеном пробудила чудише

Гледају тупо јер им спава прозор за живот

Пројављује се то јасно – у њиховом изгледу

Мотрим из рупе моје свирале размишљања

. 

Чојка сваког лако најлакше можеш упознати

Гледећи право преко његовог мача у осмех

Али не буди лонац који се меша у туђе прсте

Упознај чојка благо – као пријатељ и као брат

. 

Идем малим корацима и садим орахе орњаше

Видим погодно место за садњу садница жеља

Потом зурим у плаво напупљено високо небо

Ох! Ох! да ми је Тебе Творче сасма упознати!

Када ствараш – свијаш ћелије и светове целе!

Мој је траг Вода.

Осетићеш

кад прелије Нежност

.

Тобом изненада…

.

Мој траг је Додир.

Схватићеш

кад заискри Љубав

.

Тобом изненада…

.

Мој траг је Песма.

Разумећеш

кад невидљиво Заћути

.

Тобом Изненада…

књига- Душа моје душе-

Уснуо сам страшан сан

у коме људи више нису

видели једни друге

нису чули једни друге

загледани у светлеће екране

ушију пуних бучне пластике

нису осећали једни друге

нису разумели једни друге

умова пуних ужаса, жеља и страхова

уста пуних погрда, лажи и бесова…

.

Ужаснут, отворио сам очи

и видео да то није сан

да је стварност за многе…

За многе

али не више за мене.

Не за мене.

.

Отворио сам очи

и видео да је сан

за мене завршен..
.

.
www.ekologijasvesti.com

Мислиш да је тешко стихове писати?

То је само отисак душе на папиру.

Можеш га гужвати,  палити, брисати,

ал не можеш спречити страсти да навиру.

.

Мораш себи крв исисати,

кожу изврнути, то боли, дабоме …

Па, да ли је тешко песму написати?

Није тешко, кад имаш коме.