Савладај у себи искушење,
одустани од крхких ријечи.
Савладај у себи гордост,
одустани од завидних обећања.
Савладај у себи сујету,
одустани од запитаних осмијеха.

Кад искушење занијеми,
гордост оглуви, а сујета обневиди,
загрлиће те, божанска пјесма.

Фото: Фб страница – Favourite Flowers

На заравни безкраја
На подијуму од месечевог сјаја
плеше жена дугом обучена!
.
Ту мирно тече и река плава,
Израњајућа звезда је обасјала
.
Коло велико, ту праве виле и вилани,
јер то земља мати, срцем је запевала!
.
И плес је непрекидни,
у стварности нестваран!
Сваки покрет стаза је нечија,
на небу светлом исцртана!

Фото: Девојка плеше; Википедија

Сам са собом – окренут страшном суду,
у ноћи као испод
звона,
нетрагом трагам ко да ми корак
мину
предосећа.
.
Кроз тишину до грла закопану у вејавицу,
као запаљене гранчице
пуцкетају
моје мисли
ископавајући наду у дубинама
искони,
од чега им се
снег
на крилима топи.
.
Уоколо мене стопе звери – даљина
о коју глад
опустеле зубе оштри.
.
Ноћ, снег,
свет до кога сањам
док ми гатара
из длана
слово љубве чита.
.
Ту где је сенка живота пала
и следила се
у мртав пејзаж,
само моја крв осветљава
пут до живих.
.
Сви са собом –најближи свету,
очекујем да
од тишине
тренутак
експлодира.

Фото: Фототека Србског Журнала

Мудрованије из Тијаније

Вратио сам се у Тијанију после дужег лутања. Како је лепо и како је лековито живети у Тијанији – у Вечности! Срце је увек широм отворено, душа испуњена, видик јасан, без заклоница. Јутровао сам у пунини радости и стварања. Осмислио сам и духом саградио разнобојно спирално степениште са тридесет и три провидна кристална степеника. У овом времену, и у свим временима, стварање је највећи духовни циљ. Стварање – то значи славити Лепоту у свим њеним облицима и појавама. Стварањем рађамо себе у себи, себе у другима, себе у свему, у Једном, у Свелепоти.

* *
Док сам радио на изградњи кристалног степеништа, гледао сам цвет своје душе, слушао њену песму и гледао њену лепоту. Ушао сам кроз њена доња врата која воде у препуну архиву, па кренуо на десну страну њене полулопте, у прапрошлост, и с њом сам се додирнуо тридесет и три пута. Додирнуо, испричао, исплакао, испевао, изиграо, измиловао, опраштао. У њој сам се видео са свим великим учитељима и аватарима из разних времена, почев од Прајапатија (“пре ја па ти“), Срб-а и Перуна, до Његоша и Николе Тесле. О стварању пуно говори садашњи аватар, по духовној праслици и знању многосличан Тесли, Др Григорије Петрович Грабавој. Колективна свест је нарасла да прихвати учење о Једином Богу, о општем складном развоју и спасењу, васкрењу, вечном животу, учењу без патње, о врховној сврси.

* * *
Највећа лаж у историји уопште је да су Срби мали дивљи народ, и да су се доселили на садашње просторе у шестом или седмом веку. Срби су народ са изворним геном, који је на ову планету донео светлост Слова, Слога, Речи, Реченице, Гласа, Језика. Србска блистава повесница (историја) је скривана, прерађивана, забрањена, крадена, велике историјске личности присвајане, омаловажаване или убијане. Над србским народом извршен је србоцид, највећи покољ у свем постању. Но, изворни ген је Божје чудо. У њему је запис кога је свестан и сваки сељак из Шумадије. Свестан је шта треба да уради у сваком трену одсудном, а њих је било – ни броја им се не зна. И у овом времену живимо, уствари, у у-судном времену. Непријатељ, домаћи и онај други, потпуно је погубио уларе и дизгине, забалавио, запенио, у мозак свршио. Залудно им, биће славе, јер се Светлост на Истоку буди …

* * * *
Време, дугачка вијугава змија, чудница над чудницама, одмотава своје вечно тело, и открива све заборављено, вади из Акаше, осветљава. Сваког дана се откопавају нови локалитети широм земље Праисконије, широм земље Тијаније, који говоре истину. Земља Праисконија се данас зове Србија, али су њене праве границе много шире. Пола света почива на србским гробљима, Европа безосећајна посебно. Основу свих европских језика, мање или више, или у целости, чини србски језик. Стога је ружно, подло, а лажно свакако, када нам неки бриселац или нем-ац држи слово, или поуке о култури, језику, религији, уметности, или било чему другом. Земља Тијанија је унутарња потка Праисконије и неуништива је по својој природи. Ускоро ће цео свет знати ову истину, и она ће се предавати на свим универзитетиме истине. Можда ће се предавати и на Универзитету у Београду, уколико се откраве воштане фигуре наших академика, палео истраживача, геолога, историчара, психонеуролингвистичара, и разних зналаца.

* * * * *
Нараста моја родна Тијанија… Проширујем је својом свешћу. Раније је заузимала пространство данашњег Драгачева, чија је престоница Гуча, домаћин највећег светског надтрубљавања. Сада, у првоширенију, покрива васцелу земљу Праисконију. У другој фази биће проширена на негдашње земље Праисконије широм планете Гаје, а у трећој фази Тијанија ће бити и физички безгранична.
Сви тијанијанци тихују два пута дневно испод Храста-учитеља, или Бреста-устрепталка, или на Пољу од каћуна, или у дому Махатме – познатог Витеза Праисконог Реда, или на Гумну Љубе Поповића, или под старом крушком караманком мог стрица Селомира.

У свечаним приликама, на празнике, поводом великих природних промена, одржавају се велики ритуали које води лично Мансаман Остварени. Церемонијал мајстор и први помоћник је поглавица народа цврчака Вјастослав Вирлак. Путеводитељ до круголета, места церемонијала, је велики витез Радмир, чувар Живе Воде, тајинственик-дошљак из времена које је давно прохујало. Ритуалну заставу индиго боје, препуну бројева за здравље, вечни мивот, мир и спокој и друге, сашила је Вила Мала Језера и на њој, унутар србрно-беле с-вере, исцртала белог орла једноглавца, који симболизује усредсређено размишљање, јасновидост, моћ подмлађивања и брзог премештања у времену и простору.

* * * * * *
Народ Тијаније је весник нове свести која пламти као буктиња, и шири се брже од ватре, убрзане ветром Тијанадом, када се запали сува трава покрај пољовите реке Тијане. Због тога сви тихују на местима где извиру силнице, и због тога живо учествују у тајним ритуалима, заједно са великим душама овосвета и оносвета.

Ове године, јубиларне и прекретне, гости на ритуалу, поред народа Минерала, Биљака и Животиња, Патуљака, Вила и Вилана, Светлих Духова, биће и Витези Праисконог Реда. Предводи их славни Мерач Васељене – Аранђел Румених Облака. Остали гости су – Буљубша Златна Нит, Суђај Пегаз Бели, Мала Вила Језера, Благоје Стрелац Ариљац, Сабина Сијено, Санлаила – Велика Играчица, Надзевз Штит Штит, Анак Шива Анак Шива, Оанде Норвиџ Велики, Сурђон Велики Играч, Ил Конем Пилток, Љубиша Ловац, Бели Гавран, Драгон Пламеног Језика, Арсеније Четврти, Тринаести Апостол, Маирија Милосна, Кија Ма Мудра, Наташа Првоотијањена и други.

Из света отишлих најавили су долазак витези Јован Златна Ђинђува, Видница Мануел Пламбера и Ананда Писак Вавилонка, са својим овоземаљским водичима. Ово ће бити њихово прво учествовање у Великом Ритуалу – Девет Кругова Око Ватре.

* * * * * * *
Ритуал ће бити одржан на дан Звездане игре и нико, осим Мансанмана Оствареног, не зна цео програм, али се зна део поруке која ће бити упућена свету:
ОЗДРАВИ ГЛЕДАЈУЋИ ИСТИНИ У ОЧИ
БУДИ ЛЕП ГЛЕДАЈУЋИ ЛЕПОТУ
СЕБЕ ЗАПАЛИ СРЕЋОМ И ОБРИШИ КАРМУ
НЕМАЈ ГУРУА, РАДИ СА БОГОМ
НЕКА ТВОЈЕ КЉУЧНЕ РЕЧИ БУДУ: БОГ, ВЕЧНОСТ, БЕЗКРАЈ,
ЖИВОТ, СРЕЋА, РАДОСТ, ВАСКРСЕЊЕ, МЛАДОСТ, ЛЕПОТА, МИР, ЉУБАВ, СТВАРАЊЕ, СВЕТЛОСТ.
И ПЕВАЈ У СЛАВУ ИЗВОРА СВЕГА ПОСТОЈЕЋЕГ.

Фото: Ритуал Ватре; Википедија

Извидници далеке олује
разапели чадорје
од облака на небосклону;
ублиједи светло;
у безгласним сјенама шуме
зрак се овлажи сузама.
.
Мир туге у мом срцу
је попут снатривог мука
на линији свирача
пре но отпочне свирка.
.
Мој свет је нем
у чекању великог бола
којим ћеш доћи
и у мој живот.

Фото: Фототека Србског Журнала

Камен остаје
неком далеком свету иза нас
Тежак је…
.
Хладноћа у тој ноћи
Пукотину треба опшити
Траг у њеној коси сакрити
.
Под месецом
Одраз њених очију
Као морски вал
Може ли бити сан
.
Тај бедем
Био је
Њен и његов
Омеђен
Памук додирима
Речима

Фото: Природни камен; Википедија

Не љуби ме.
Или ми се
само чини…
.
Усамљена на животној
бини…
Док громови туку,
.
тражим мирну луку,
додир душе…Моји
се светови руше…
.
А, можда и
да опстану могу…
Ко ће знати…
Цех, неко, мора
да плати…
.
Сузом, болом, док
седимо за истим
столом,
што некада беше
Трпеза Љубави, среће…
.
Срце воли, себе
се одрећи неће!
Јер, у њему
су бонаце и
олује…
.
Једном ће неко
глас мога срца
да чује…
.
Коинциденције чудне.
Песникиње будне.
Кроте своја срца.
Док суза грца.
Или се са Радошћу
грли.
.
А, живот хрли
својим током.
.
Само унутрашњим оком
илузија се брише…
Иста? Никада више!

Фото: Фототека Србског Журнала

Белолика девојка,
Бело лојзе садила.
Садила га садила
И пазила журила.
Расти лојзе, расти ми!
Чак до неба висока,
До облака дубока,
До Љељиних дворова,
До те Љеље Пољеље
Миле шћерце Ладине
Приме узму за себе
Да ми Љеља дарује,
Да Пољеља дарује,
Мила шћерца Ладина:
Свога сина Пољеља,
Док је винце румено.
Јабуковач’ балкаста.
Ладно пиво жућкасто
И ракица бистра ми.
Док је лица за драгог
Живо срце за чедо.
Милош.Милојевић: Песме и обичаји укупног народа
србског – обредне песме, I –том

Фото: Девојка у народној ношњи: Википедија

Изговарам ти име,
Господе мој.
Укрепи својом благошћу
хтјења духа мога.
Милостивом руком твојом
закрили ме од промисли.
.
Изговарам ти име,
Господе мој.
Достојна да будем
у молитви када ти руке пружам.
Праштај за немоћ
што већа нисам од дужице ока.
.
Изговарам ти име,
Господе мој.
Пред великим судом
ћутаћу дјелима и покојом писаном ријечју.
Када се кроз истину прокаже моје лице
подај ми да у њему видим обрисе твога имена.

Фото: Символика Божанства; Википедија

Нај ти момче китицу!
-Тада дају киту босиљка –
Да премамиш цурицу.
Младу цурку и лепу:
Танка струка и бока,
Танког врата сјајаног,
Као месец у ноћи.
Белих груди сивасти
Ка голубе бијели
Ка бијели и сиви.
Бела лица румена,
Ка ружица белица
И белица румена.
Плавих глеђа небесних
Као ведра небеса.
Русе косе пребеле
Русе косе господске,
Ка предзорка та мила
Мила ми предзорица.
Господскога погледа,
А њежнога пошета.
Ти ћеш ти ћеш премамит
Сутра рану на вече
Ту ми свету Недељу
Милу ћерку Перкину.

Милош.Милојевић: Песме и обичаји укупног народа
србског – обредне песме, I –том

Фото: Момак Шумадинац; Википедија