ШТА БИ СЕ ДЕСИЛО….

 

3 септембар 2012, СРБски ФБРепортер

Пише: Јелена Бркић

 

Сваком своја мука највећа, па ми се чини да никад није било теже бити србин! Неправда и зло на све стране, увукла се меланхолија и несрећа у народ, нигде радости, ни на помолу… Вести пуне убистава, саобраћајних несрећа, уцена страних фактора, крађа домаћих и страних у спрези… и ништа се у судницама не решева, већ искључиво у вестима, које су све, само нису новости… све старо и већ виђено…

 

Дођу, покраду, оду и уживају у покраденом… Докле тако?

 

А шта би се десило, када би на челу Србије имали власт која би:

 

• испитала изборну крађу, привела одговорне правди и онемогућила да се икада више неко на такав начин дође на власт?
• прогласила Косово окупираном територијом?
• обуставила процес придруживања ЕУ?
• спровела реформу правосуђа достојну цивилизоване и савремене државе?
• извела пред лице правде све оне који су, као домаћи издајници, радили и сада раде против интереса Србије, краду и арче државну и народну имовину?
• прогласила банкрот, а затим преиспитала све досад узете кредите и јавно објавила да оне узете под сумњивим околностима и зеленашким каматама неће вратити?
• престала са бесомучним позајмицама, срезала постојеће беспотребне трошкове и окренула се домаћинској економији?
• одузела тајкунима део капитала тако што ће новац који су изнели из земље вратити и инвестирати у производњу и пољопривреду?
• увела мере којим би се подстицао извоз, смањио увоз, а посебно забранио увоз генетски модификоване хране?
• спровела корените административне реформе, смањила корупцију и криминал у здравству, школству, полицији, локалним самоуправама итд. на минимум?
• спровела реформу војске која би била у стању да очува суверенитет и територијални интегритет Србије? И која би притом имала у свом поседу нуклеарно наоружање, злу не требало?
• спровела реформу образовања у складу са потребама привреде?
• укинула медијски мрак и увела као обавезу медијима са националном фреквенцијом да имају бар три сата образовног програма дневно?
• офанзивно кренула у борбу са белом кугом, спроводећи по сваку цену све потребне мере да 2050 године у Србији живи 10 милиона срба?

 

Када би за све набројано и још више, било храбрости и знања, да ли би опет Србија била изложена санкцијама и бомбардовању? Или би само појединци били кажњени, па би им била одузета имовина или можда живот, јер нису спровели у дело оно због чега су плаћени?  Али, да ли је живот било ког појединца вреднији од отаџбине и будућности наше деце?

 

 

И шта би се десило, када би грађани Србије:

 

• престали да продају своје гласове и будућност своје деце за један одлазак на пијацу или бесплатну градску карту за превоз?
• схватили да је данас Косово, сутра Војводина, а прекосутра њихов дом?
• поставили питање: а каква је наша корист од уласка у ЕУ?
• захтевали своја Уставом загарантована права, између осталих – право на рад, пријављивали корупцију, лекаре, полицајце, професоре и све остале који траже новац или не раде свој посао?
• мало више читали и размишљали својом главом, а мање гледали и упијали накарадне телевизијске вести и серије?
• сви изашли на улицу са породицом када се закаже срамотна парада накарадних идеја које славе убиство живота, те захтевали да се њихов новац троши за лечење деце, а не промену пола?
• инсистирали да знају шта једу и пију?
• захтевали да живе и раде у безбедној држави, у којој би криминалци седели у затворима, а не у вилама?
• захтевали строгу контролу трошења новца који они одвајају од уста своје деце, да би та иста деца имала будућност, а не да би пребогати политиканти од своје деце правили нову „елиту“ која ће нам заувек уништавати животе, наду и државу?
• једном заувек схватили да САМО СЛОГА СРБИНА СПАСАВА, па се ујединили и бранили сопствене интересе?
• схватили да све проблеме које ми не решимо за нашег живота, остављамо нашој деци у аманет!

 

Колико још неправде, окрутности и деструкције мора да преживи српски народ? Да ли ће грађани Србије схватити да ипак од њих зависи хоћемо ли икада имати државнике, а не политиканте на власти? Да ли знају да ће за то бити потребно платити велику цену, вероватно жртвама? Нажалост, ако се не жртвујемо ми, жртвоваћемо будуће генерације.

 

Хиљаде и хиљаде питања, одговора немам. Бар док нам Бог не подари једну државничку владу којој ће бити јасно да је образ највећи капитал. Још је само остало њему да је молимо.