Живот у страху је страшнији од смрти за слободу!

Више смисла има умрети за слободу, него ли живети у непрестаном страху за живот без смисла.

Уистини, ми и немамо већега непријатеља од страха.

Страх је наш једини заклети непријатељ.

Сви други непријатељи, гле, нису ни до колена овоме непријатељу!

Боље један дан бити орао, каже Пробуђени Песник са Истока, него стотину година кокош!

Живот у вечитом страху поништава и сам живот.

У страху су велике очи, а мали разум.

Штавише, у страху и нема разума, нема свести!

У страху постоји само страх, и ништа више.

Докле ћемо да страхујемо од самога страха?!

Докле ћемо да страхујемо зато што смо Срби, што мислимо србски, што осећамо србски, што говоримо србски, што имамо србске претке, и што имамо србски светлосни запис?!

Докле ћемо да мислимо онако како би непријатељи наши желели да мислимо; докле ћемо да причамо онако како би душмани наши желели да причамо; докле ћемо да се понашамо онако како би крвници наши желели да се понашамо?!

Живећи (а уистини не живећи!) у вечитом страху, ми ни једно србско питање нисмо ваљано решили.

Ми смо много тога започели, али ништа ваљано и до краја нисмо заокружили, само стога што живимо у страху од страха.

Сва наша суштинска и суштаствена животна, културна,  духовна и политичка питања, ми смо препустили нашим душманима.

Да наши душмани, уместо нас, пишу нашу повесницу, да пишу уџбенике за наше школе, да пишу нашу књижевност, да пишу наше законике и законе, да решавају сва наша горућа животна и философска питања, да нам доносе прописе када ћемо шта и како радити, или не радити!

А све смо то са страха од самога страха дозволили.

Наш страх за св ове године, минуле и долазеће, толико нарастао, да је постао и већи од нас.

Заиста, наш страх је много већи од нас.

Нас одавно нигде нема, ми се одавно нигде не видимо, јер нас је страх посве закрилио, посве обурвао и усисао, тако да смо ми изгубили сваку самосвојност и самобитност, и постали крдо и стадо које крвници по потреби на кланицу воде.

Е, ако је већ тако, ако смо се дотле предали и препустили страху, онда смо се ми већ одавно исписали из Србске Књиге Живота!