ТАЈНОПИС БЕЛИХ СРБА

 (БОЖАНСКО БИЋЕ ВЕДСРБСКОГ ЈЕЗИКА)

По једном древном предању, насталом пре седамдесет и седам векова (на Белом Пупку Стриборије), Свети Језик Белих Срба створили су Ведски Богови, који су, истовремено, и Велики Преци свих Стриборијана илити Стриборејаца.

Имена Богова, који су, по Налогу и Началу Створитеља СвеБоха, творили Слово и Језик, помињу се у свим доцнијим предањима, свитцима и списима –

Срб, Велес и ДаждБог!

Србски Језик, илити ВедСрбски Језик, јесте Основа и Потка свих словесних језика, језика којима слове потомци Звездане Расе, потомци Словесног Рода.

Свако Слово у ВедСрбском Језику јесте Слово Бога; јесте Оваплоћење Бога, Пројављивање Бога, Присуство Бога.

Бог је живо присутан у сваком Слову, у свакој Речи, у сваком Писмену ВедСрбског Језика.

Из Слова происходи Истина и Светлост, и Слово нас истовремено води ка Истини и Светлости.

Онај што слови ВедСрбским Језиком мора бити усаображен (у Истини и Светлости) са Великим Духом Стварања.

Запажено је, и освешћено давно, да онај који слови ВедСрбским Језиком –

не уме, не може и не сме да слови лажи!

На свом животном и песничком Путу, сретао сам оне посвећенике, ретке посвећенике, који слове ВедСрбским и, сви су они, од првога до потоњега, бивали у Истини и Светлости.

Само они, и једино они, који су намерно кварили Божански Језик, могли су да казују лажи, јер су и сами  постали синови лажи!

Чистим, праисконим и праизворним ВедСрбским Језиком, слове, по правилу, само велики посвећеници Књиге и Слова!

По Језику, по Слову, по Речи којом слови, ја најбоље препознајем ВедСрбина, Белог Србина.

Никада лажни србин, умишљени србин, набеђени србин (мало слово, у овом случају, није грешка!) или расрбљени србин, напросто, не уме и не може (није му дано од Богова!) да слови, да беседи, да пева на чистом ВедСрбском Језику!

У то сам се уверио толико пута.

Што је језик којим говори више искварен, све је даље од Србскога Бића, све је више у лажи и злу, све је мање Биће Светлости.

Језик којим говориш, каже једна ведсрбска пословица, јесте најверније огледало твоје душе!

Језик и Душа (бивајући једно божанско суштаство), творе Судбину, Усудбу илити Карму, односно Закон-Сетве-и-Жетве.

ВедСрбска Слова, поготову ако су урисана или урезана (изнад улазних двери, на огњишту, у кори храста, букве, липе и оскоруше, или на некој веома важној личној ствари), не само по веровању, већ и по знању, бивају и јесу богодејствена, духовнодејствена и чинодејствена илити мађијска заштита од тамних, мрачних и злих сила!

Моје ми искуство казује, и сведочи, да расрбљавање почиње од Језика и Слова. Штавише, најбоље се по Језику и Слову види и препознаје колико је један расрбљени србин (мало слово ни овде није грешка!) удаљен од Језгра и Бића ВедСрбства.

Стога је, по мени, бесмислено и залудно опомињати расрбљене србе да се врате Језику и Писму.

Напросто, по Језику се и Писму најлепше сагледава да они више нису Срби; да је њима све Србско страно, туђе и далеко!

Нека само Расни Срби слове ВедСрбским; нека само Словесни ВедСрби пишу и рисају Србицом!

ВедСрбски Језик, ВедСрбско Слово јесте само за посвећене, за Стриборејце, за ВедСрбе.

И, ако зађемо у Тајинствено и Онострано, онда ћемо појмити и схватити, да је боље да ВедСрбски Језик, да ВедСрбско Писмо подигнемо на виши ступањ духовног, те да постане само ВедСрбима разумљив и разјашњив Тајнопис!

Оно што стварамо на Језику и Слову ВедСрба, неће моћи да читају (а и ако читају, неће моћи да појме и схвате!) они који нису од Нашега Рода.

Стога и кажем, да у времену долазећем, Србица мора бити, и остати, Знамен и Знак распознавања; мора бити Тајнопис у Божанском Кругу Посвећених ВедСрба!