(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Морамо да верујемо у себе.

Да верујемо у своје божанско порекло, у своје посланство, у своје науме и намере.

Колико верујемо у себе, толико ћемо и бити успешни.

Морамо да верујемо, свим бићем својим, да ћемо сутра бити бољи него што смо то данас.

И, заиста, бићемо бољи!

 

02

У савремених Срба преовладава сумња у себе.

Срби овог времена не верују у своје божанско порекло.

Штавише, не поштују и не цене себе!

Ретки су они који су свесни свог посланства, свог задатка, своје одговорности.

Отуда у многих Срба долази до изражаја самопрезир и самомржња.

 

03

Не смемо да мрзимо никога и ништа.

Мржња је ужасна!

Разједа и поништава Божанско Биће у нама.

Вуче нас надоле, у Таму.

Љутња, бес, гњев и мржња – то је Пут без повратка, Пут смрти!

Човек подложан и опхрван овим ужасним осећањима –

 исписује самога себе из Божанске Књиге Живота.

 

04

Ако радом на себи, посвећеничким трудом и радом, створимо Поље Беле Светлости око себе, тада ћемо бити заштићени од многих (а, можда, и од свих!) зала овога света.

Поље Беле Светлости (Божанска Аура), кроз дела наша,  исијава из Великог Духа Стварања.

А шта то значи?

Ми својим мислима, својим осећањима, својим речима, и својим делима, уистини, зрачимо светлост (од ПраСветлости) у Простор и Време, творећи Дејствено  Поље око нас.

У каквој ћемо Светлости обитавати – од дела наших зависи!

 

05

Данас је свим младим људима веома тешко.

Заиста, никада младим људима није било тако тешко као данас!

Њих су од малих ногу васпитавали, сви су их тако васпитавали, да уопште не верују ни у шта духовно, тајинствено и онострано.

Њих је Рептилија дограбила још у дечјим вртићима и, посве их поробила.

Огромна већина данашње младежи, унапред пристаје на задат живот.

На све пристаје – без бунта, без опирања.

Као да се изгубила самосвест о слободи, самосвест о божанском пореклу човека.

 

06

Овај технолошки напредак савременог света јесте веома опасан.

Опасан је овај технолошки напредак света за овако ниску свест људскога рода.

Технолошки је развој морао да иде другим и другачијим путем.

Требало је унапред предвидети све опасности и сва искушења човечанства у времену високе технологије.

Они који су радили на технолошком развоју савременог света, нису били уопште одговорни према Животу.

Превидели су, да сваки лудак, у свакоме часу, може, буквално, да уништи Планету.

Када атомска бомба буде доступна свакоме лудаку – шта ли нас чека?!

А то је – већ колико сутра!

 

07

Нама преостаје само посвећенички рад на себи.

Рад на својему унутарњем бићу.

Ми смо дужни да развијемо такве духовне моћи, које ће превазићи свеколику моћ високе технологије.

Ако ми својим духовним бићем не победимо машине, онда ће машине нас да победе.

Из спољног света ништа не можемо чинити.

Зато, дејствујмо из свог унутарњег бића и суштаства!