Драган Симовић: О МОЋИМА БОГОВА
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
01
У Летописима Акаше нађох, да смо ми – наши Богови!
Ми смо сами своји Преци, ми смо сами своји Богови.
Богови смо, заиста, само онда када смо сабрани; само онда када смо ужижени у Вечно Сада, у Овај Тренутак.
Ми те дарове и моћи својих Богова имамо и сада, само што нисмо свесни тога да их имамо!
Ако нисмо свесни да имамо то што имамо, онда је то исто као и да немамо то што уистини имамо.
Изгубили смо Веру, Веру Богова, и зато нисмо више сами своји Богови!
02
Да бисмо поново задобили дарове и моћи Богова, ми морамо да изиђемо из Ума и Времена.
Морамо да изиђемо из Прошлости и Будућности; да поништимо и Прошлост и Будућност!
Распети између Прошлости и Будућности, ми не живимо и не дејствујемо у Садашњости.
Нисмо у Садашњости, и стога никаквих божанских моћи више немамо.
И, не само што смо распети, већ смо и расцепљени по висини, на две безвредне полутке-половине.
Распршени смо на све стране, као каменицом разбијено зрцало, тако да у Свести немамо више потпуну и јасну Слику Властитог Божанског Бића.
03
Квар се догодио у нашему Уму.
Наш Ум нам није био наш поуздан Водич.
Умом смо властитим заведени, и, потом, суновраћени у Таму Незнања.
У наш Ум је убачен погрешан програм Рептилије, и тако смо од Богова постали гмизавци.
Наш Ум је узроком нашег Заборава.
Наш Ум је узроком нашега Незнања.
Наш Ум је узроком нашега Пада.
04
Квар у нашему Уму узрокован је, између осталог, и прихватањем идеологије јудео-кршћанства.
Са прихватањем јудео-кршћанства, ми смо престали бити сами своји Богови.
Ми смо постали робовима идеологије, која од Расе Богова твори расу гмизаваца.
Заиста, ми нисмо ни свесни колико смо душевно и духовно уништени идеологијом Рептилије!
05
Наш Пут навише води кроз Свест.
Наш Пут навише мора бити Освешћен.
У Свести Богова – Освешћен!
Када у Свести Богова будемо видели себе као Богове (а то и јесте Освешћивање!), тек тада ћемо поново и задобити, давно изгубљене, моћи Богова.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Data nam je priroda kao dar bogova.
Bogovi su podarili i blagoslovili prirodu,data je kao poklon ljudima sa svojim razlizitim darovima ploda.Probajte i osetite te plodove svezih ukusa.
Tako je priroda stvorena magijom bogova,i kao prvi stanovnik planete zemlje,dobila svoj veciti zakon postojanja.
Priroda je imala svoju svrhu,koja je u svojim ciklusima godisnjih doba stvarala svoju sustinu postojanja i tako svojim sarenilom ulepsavala prostranstva majke zemlje.
Po rodjenju bogovi su dodeljivali dar u obliku simbola svakom drvetu.
Taj dar simbola bio je u samoj srzi svake biljke,sa svojom svrhom i svojim znacenjem.
Itako je priroda poslata saveznik izmedju coveka i bogova.
Godisnja doba su data da bi se odrzala ravnoteza i ocuvalo jedinstvo veze.
Drvo je snagom svoje duse,dok je raslo,moralo da ojaca i trebalo je da se seti svog dara postojanja.Zato je dobila svoja godisnja doba.
Dobila je prolece u kome je pocela da se budi,njeno stablo je pocelo da dobija svoj ukras u obliku lista.List preko koga ce primati bozansku energiju sunca.Ukras je bio tu,mekan,zelen,sa svojom svrhom.Pored tog prelepog lista stvarao se prvobitni oblik dara u obliku cveta.Cvet je nosio miris carstva duse,pun slatkoce,neznosti i osvezavajuceg blagostanja.Preko tok mirisa priroda je vracala sigurnost ljudskim dusama,podsecala ih je na mesto mira,vracala ih je sebi.
Ciklus leta je vec stvarao svoju sustinu,dolazilo se do konacne svrhe svog dara.
Drvo je svojom snagom,trebalo da svoj dar zacini svojom unutrasnjom lepotom,da ostavi svoj sopstveni ukus,miris,i boju.Morala je da iznese svoju lepotu i tako je postajala jedinstvena i prepoznatljiva.Sa svojom verom i svojom lepotom sama sebe je stvarala i ispunjavala svoju svrhu.Najvise je volela leto u vreme plodova,tada je zeljno cekala ljude,da je probaju i da se dive njenoj aromi,Zvala je ljude svojom dusom,volela je prisustvo ljudske duse,tada je ona slusala nihove price i snove,prijala joj je i znacila topla ljudska rec.Drvo voli kada ga pogledamo,voli nasu paznju,prija mu nas dodir i tako mi svojim prisustvom osvezavamo njegovu dusu.
Drvo je provodnik snova i tihi posmatrac dusa.I tako dolazi jesen,vreme kada ukras lista poprima zlatnu boju sunca kojim se hranio celoga leta.List opada i ispunjava svoju svrhu.Stize zima,vreme mirovanja i tihovanja,vreme kada se drvo povlaci u svoju unutrasnjost u svoju srz.Zeleci da miruje i da uziva u svojoj ispunjenosti koju je odradila,tada ona salje nebu sve ono sto je njena dusa cula i osetila.
Da bi se ponovo sledeceg ciklusa probudila.
Zavisi od snage drveta,neka nemaju svoj dar ploda,ali ona su vecno prisutna sa svojim ukrasima,tada oni ulepsavaju planetu zemlju,dok njihovi drugari miruju i tako se uzajamno pomazu.
Priroda preko svojih darova pokazuje svoje sopstvene moci,ona nas uci da verujemo u magicne stvari i otkrijemo svoje moci.Njen plod nam ukazuje i budi nasu unutrasnju vezu sa samim sobom,a ujedno nas i cuvaq da se ne izgubimo u spoljnome svetu.
Priroda nas budi.
Priroda je svoju zahvalnos,bogovima uzvracala preko svog dara koji je trebala da iznese.I tako se izmedju prirode i coveka stvaralo postovanje,zahvalnost.
Postala je vaspitac covekove duse.
I zato izadjite napolje i udahnite zivot prirode.
Драга Милице!
Ово је, што пишеш, чиста духовна поезија, чиста бајковита лирика.
Ово су поетске, песничке бајке за Ново доба.
За децу Новога доба у којему ће владати Дух Стварања.
Стога Ти предлажем, да ове своје коментаре (а то је поезија, лирика и бајка) сабереш и, објавиш књигу!
Нека та књига буде богато ликовно опремљена; неке у тој књизи буде што више поетских, лирских акварела!
Молим Те, учини то!
Нека Те благослове Богови и Преци!
Поздрав од Песника!