Лирски записи

 

01

Примиче се Нова година коју никада нисам доживљавао као Нову годину.

Ништа се значајно не дешава ни на Земљи, ни у Сунчевом систему, нити у Галаксији, нити у Космосу.

И сами називи месеци делују бесловесно.

Каже се седми месец (септембар), а мисли се на девети; каже се осми (октобар), а мисли се на десети; каже се девети (новембар), а мисли се на једанаести; каже се десети (децембар), а мисли се на дванаести.

Као да се неко спрдао овим календаром, и овим избором Нове године!

Све ми је то још од детета било чудно и сулудо.

Нити је краткодневица, нити дугодневица, нити равнодневица, већ девет дана после краткодневице, када никаквог смисла нити никакве знаменитости нема, прослављамо Нову годину!

 

02

Нама се већ, у ноћи краткодневице, догодила Србска Нова 7522. година.

Туђинске нас нове године не занимају.

Имамо свој КолеДар, имамо своје називе месеци, имамо своје бројање година.

Зашто би нам туђе било значајније и вредније од нашег?!

Јесмо ли толико бесловесни и малоумни?!

Јесмо ли народ без достојанства и самопоштовања?!

 

03

У наших Древних све је било са сврхом и смислом.

Нова се година прослављала као рођене Младога

Сунца – Младога Бога – Божића Сварожића!

Од Нове године, а то је краткодневица, Сунце почиње да јача, да се развија, да узраста, а наша је дужност да му у јачању и узрастању, својим обредима и својим молитвама, посвећенички припомажемо.

Наши су Древни пратили кретања Земље, Сунца, Месеца, звезда, сазвежђа и звезданих јата.

И, не само што су пратили, већ су и свој живот усаображавали са звездама и планетама, са Језгром звезданог јата.

 

04

Има оних Срба који Веру наших Древних доживљавају као паганство.

И сами употребљавају ту реч, кад год желе да се наругају својим Прецима.

А шта значи реч паганство?

То не знају, али зато знају да се ругају!

Ко се руга?

Онај који је и сам за ругу и поругу.

Ругање сам одувек доводио у везу са слабим и немоћним а пакосним и подлим људима.

Само се слаби и немоћни ругају.

Само се ниски духови подсмехују.

Духовно надмоћан човек никада се не руга, никада се не подсмехује.

Њему духовна узвишеност не дозвољава да се спуста тако ниско, да некога исмејава или да се некоме руга.

 

05

Никоме ништа не замерам, и никога ни за шта не опомињем.

Свако од нас путује својим путем, и свако од нас живи свој живот.

Ја само овде износим свој став и своје виђење, своју поетику и своје појимање.

Свој поглед на свет.

Ако се неко овим мојим писањем осећа повређеним – нека ми опрости!