ВИЛЕЊАКОВО ОНОСТРАНО ПУТОВАЊЕ

 

После три недеље тиховања, дружења са биљкама, дрветима, совама, гаврановима, орловима, чворцима, сеницама и славујима, те са руменим и пурпурним вечерњим облацима, као и са ветрима, кишама, муњама, громовима и звезданим јатима, вратих се, гле, снова, у Београд.

Оно што сам тамо у Природи, мастилом и пером, записао на пожутелом патинираном папиру, то сада вама, без икаквог дотеривања, предајем на увид.

Све је овде тајинствено, тајносано и мистично.

И све је онострано и, у стиху!

У згуснутом, језгровитом стиху песника вилењака.

То сам ја, то су моји снови, моје визије, моји увиди и моја просветљења.

То је поезија која се живи, која се мора живети!

 

СВЕТИ ГАЈ ПТИЦА И ЗВЕЗДАНИХ ЈАТА

 

01

Њише се, њише,

дрво на ветру;

 с вечери ране –

дрво низ поље!

 

02

Загрљени – дрво и ја –

њишемо се, у сутон,

на ветру.

 

03

Дрво наспрам мене,

у даљини поља,

 јесте – у исти мах –

и дрво у мени!

 

04

Песма благодарна

 Великом Духу Стварања,

што ме у вечна

пространства живота

уводи из трена у трен.

 

05

Велики Дух Стварања,

мноме и кроз мене,

твори све нове

и нове светове.

 

06

Осећам радост

 и дивоту стварања

у ноћи подно звезданих јата.

 

07

Вилењак с лиром

у врховима борова

свира

вечерњу вилинку сетну.

 

08

На пропутовању

низа звездана јата

срео сам, гле,

праисконог себе!

 

09

У вечноме сада

 живи се

вечан живот.

 

10

Живи своје снове

у срцу своме!

 

11

Плес светла и сенки

на ветру вечерњем

понад рујевит-горја

у сутону од пурпура.

 

12

 

Проналазим себе, и препознајем,

у језгру звезданих јата.

 

13

У Будућности откривам

Праисконо Царство

 Белих Звезданих Срба

и Плавих Вилењака.

 

14

Првобитна Светлост у нама

 никада згаснути неће!

 

15

Враћам се Првобитном Себи –

рођеном од Светлости Првобитне.

 

16

Исцелиће те бића

из највиших светова;

 призови их у помоћ!

 

17

И у Најружнијем

пронађи Лепоту

која може да спасе Свет.

 

18

Путујући у Будућност

враћамо се Праискону.

 

19

Једна те иста

Космичка Завојница

прожима пужеве, шкољке

 и звездана јата.

Та иста Завојница, гле,

 и у Свести нашој

обитава!

 

20

У дубинама своје душе

открих лепоту коју

никада још

не виде свет!

 

21

Једну те исту Лепоту

открих у језгру звезданих јата

и у дубинама своје душе.

 

НАД ПОЉЕМ У ДАЉИНИ

 

Над пољем се у даљини

надвили бели облаци.

Облаци од пене,

над пољем у даљини,

висе и мирују, с вечери,

 ослољени о врхове

топола и јасика.

 

У сутону вечерњем,

из поља у даљини,

под белим облацима од пене

 одзвања, сетна, песма девојачка.

 

(У Великом Гају, наспрам Горја вршачког,

20. жетвара 7522. года.)