Драган Симовић: Ветар чешља снове Вилењака
ВИЛЕЊАКОВО ОНОСТРАНО ПУТОВАЊЕ
После три недеље тиховања, дружења са биљкама, дрветима, совама, гаврановима, орловима, чворцима, сеницама и славујима, те са руменим и пурпурним вечерњим облацима, као и са ветрима, кишама, муњама, громовима и звезданим јатима, вратих се, гле, снова, у Београд.
Оно што сам тамо у Природи, мастилом и пером, записао на пожутелом патинираном папиру, то сада вама, без икаквог дотеривања, предајем на увид.
Све је овде тајинствено, тајносано и мистично.
И све је онострано и, у стиху!
У згуснутом, језгровитом стиху песника вилењака.
То сам ја, то су моји снови, моје визије, моји увиди и моја просветљења.
То је поезија која се живи, која се мора живети!
СВЕТИ ГАЈ ПТИЦА И ЗВЕЗДАНИХ ЈАТА
01
Њише се, њише,
дрво на ветру;
с вечери ране –
дрво низ поље!
02
Загрљени – дрво и ја –
њишемо се, у сутон,
на ветру.
03
Дрво наспрам мене,
у даљини поља,
јесте – у исти мах –
и дрво у мени!
04
Песма благодарна
Великом Духу Стварања,
што ме у вечна
пространства живота
уводи из трена у трен.
05
Велики Дух Стварања,
мноме и кроз мене,
твори све нове
и нове светове.
06
Осећам радост
и дивоту стварања
у ноћи подно звезданих јата.
07
Вилењак с лиром
у врховима борова
свира
вечерњу вилинку сетну.
08
На пропутовању
низа звездана јата
срео сам, гле,
праисконог себе!
09
У вечноме сада
живи се
вечан живот.
10
Живи своје снове
у срцу своме!
11
Плес светла и сенки
на ветру вечерњем
понад рујевит-горја
у сутону од пурпура.
12
Проналазим себе, и препознајем,
у језгру звезданих јата.
13
У Будућности откривам
Праисконо Царство
Белих Звезданих Срба
и Плавих Вилењака.
14
Првобитна Светлост у нама
никада згаснути неће!
15
Враћам се Првобитном Себи –
рођеном од Светлости Првобитне.
16
Исцелиће те бића
из највиших светова;
призови их у помоћ!
17
И у Најружнијем
пронађи Лепоту
која може да спасе Свет.
18
Путујући у Будућност
враћамо се Праискону.
19
Једна те иста
Космичка Завојница
прожима пужеве, шкољке
и звездана јата.
Та иста Завојница, гле,
и у Свести нашој
обитава!
20
У дубинама своје душе
открих лепоту коју
никада још
не виде свет!
21
Једну те исту Лепоту
открих у језгру звезданих јата
и у дубинама своје душе.
НАД ПОЉЕМ У ДАЉИНИ
Над пољем се у даљини
надвили бели облаци.
Облаци од пене,
над пољем у даљини,
висе и мирују, с вечери,
ослољени о врхове
топола и јасика.
У сутону вечерњем,
из поља у даљини,
под белим облацима од пене
одзвања, сетна, песма девојачка.
(У Великом Гају, наспрам Горја вршачког,
20. жетвара 7522. года.)



DIVNO . LEPE SU I SLIKE. I DRAGE USPOMENE IZ DETINJSTVA. SAMO NEKI OD NAS NISU VISE ISTI KAO U MLADOSTI, NISU DRUZELJUBIVI NI TOPLI NI BEZAZLENI I RAZDRAGANI KAO NEKADA. VOLELA BI DA JESU. ZAO MI JE STO JE TAKO. NAS GAJ , NASE IGRANKE SETNJE, PRICE, MASTANJA SVE JE OSTALO U TOM PARKU. JOS UVEK VOLIM I U SRCU NOSIM SVE ONE KOJI SU DOLAZILI, I KOJI SU ZIVELI U NASEM SELU. U MOM SRCU IMAJU MESTO, A ONI KAKO HOCE. . POZDRAV DRAGI DRAGNE
Добро нам дошао Пјесниче Вилењаче-Чаробњаче.
Благословена да си ми, Племенита Јадранка!
Поздрав и теби, Драгана, и добродошла на Србски журнал!
Лепота је у теби, у твојој души и у твом срцу.
Та лепота ће, зацело, спасити свет!