Лирски записи

 

Све што је лепо, племенито, дивотно и узвишено – није од овога света!

Никаква лепота не може да опстане, и да живи, у овоме свету.

Свака ће узвишена, несебична и божанска љубав бити осујећена у овоме свету.

Племенит, посвећен и освешћен човек нема уточишта у овоме свету.

Лепа, продуховљена и паметна жена, пуна љубави и божанске милине, бива жртва у овоме свету.

Заиста, све је у овоме свету удружено и заверено против божанских душа.

Овај свет је створен за зла и крволочна бића у свим обличјима, од најнижих животињских врста па све до човека.

Само људи-звери могу да опстану у овоме свету.

Људи-звери, уистини, и владају овим светом, од Праискони па све до дана-дањег.

Бог нема никакве моћи у овоме свету.

Бог не влада овим светом.

Бог је напустио овај свет.

Када би Бог владао овим светом, онда би љубав, лепота и доброта били најзаштићенији и најповлашћенији у овоме свету.

Тада би племенити и узвишени људи слободно корачали овим светом.

Овим светом влада Онај који је најмрскији Божји отпадник; Онај који се највише противи Божјем устројству света; Онај који се највише руга Богу и, свему ономе што га на Бога подсећа, а то су управо – љубав, лепота и доброта.

Зато и не треба жалити за овим светом.

И, ако је писато, да нестане овај свет – нека нестане!

Одавно је и заслужио да нестане!

Кад помислим само, колико је дивотних и племенитих божанских душа у највећим мукама скончало у овоме свету, запитам се: да ли има сврхе и смисла, борити се, још увек, за спасење овога света?!