Драган Симовић: Свако од нас обделава свој врт
Лирски записи
01
Свако од нас обделава свој врт.
То је метафора, песничка праслика.
Свако је од нас на своме задатку.
Свако је од нас посвећен и посвећеник.
Свако је од нас у прави час на правоме месту.
Свако је од нас управо тамо где треба да буде и управо у време кад треба да буде.
Смирено и достојанствено градимо и стварајмо свој свет.
Градимо и стварајмо свој свет за један наш будући живот.
Будћих живота ће бити, као што је и претходних живота одувек бивало.
Нисмо ми случајно овде и сада.
Нисмо ми никакав случај!
Свако је од нас уистини тамо где би и требало да буде.
Не стрепимо, не зебимо, не страхујмо!
Биће оно што мора да буде, и онако како мора да буде.
02
Има једна дивна и велика посвећеница.
Посвећеница пробуђена и освешћена, самосвојна и самобитна.
Посвећеница која смирено, стрпљиво, достојаствено и с љубављу гради и ствара свој унутарњи свет.
Свет предивних вагри и боја, свет дивотних мисли и још дивотнијих снова.
Њене слике јесу њена лирска поезија у сликама.
Њене слике јесу онострана музика, звездана вилинка преточена у дивот-слике.
Њен пут јесте тајинствено и онострано путовање ка Дому своме, ка Дому своме у Светлости Унутарњег Неба.
Заиста, има једна дивна и велика посвећеница!
Зове се Татјана Кришков.
И гле, ја сам прозван и позван да, песнички, сведочим о њој!
(Татјана Кришков: Соната за Теслу)
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Благодарим Песниче.
Опет сте ме пријатно изненадили!
И како сте дивно рекли „Свако од нас обделава свој врт“.
Тесла је буквално донео светлост човечанству.
Уздигао се у вертикалу, тако високо, да га многи нису разумели.
А шта може један сликар да каже о Тесли?
Та идеја се мотала дуго по мојој глави.
Сматрала сам да морам некако да му се одужим. И замишљала сам разне композиције, идеје. Нашла сам и на једном сајту списак његових проналазака, пријављених у Патентном заводу. Један проналазак под бројем 787412, је назвао „Уметност трансмисије електричне енергије кроз прироне медије“! Какав наслов! И тај текст сам уписала у ову слику. Имају у слици и шеме, и графичке слике његових проналазака. Уплеле су се ту боје, облици, ликови, светлост, муње, музика, његова бела голубица. Њу никако нисам могла избећи, долетела.
И тако, све је то некако полако излазило на видело и почело да вибрира.
А Тесла лепо рече: „Будућност припада мени.“
Верујем да је тако. Долази време чисте и бесплатне енергије.
И ја теби благодарим, драга Татјана!
Твој коментар је диван, песнички надахнут.
Свака реч је искрена и чедна, и све је речено из душе и срца.
Својим унутарњим бићем осећам, да си се Тесли на најлепши начин одужила.
Верујем, заиста, да је Соната за Теслу већ стигла и до Тесле!