Лирски записи

 

Наши су древни хиперборејски преци били видовити и мудри.

Они, заиста, бејаху били повезани са вишим духовним и божанским световима.

Све су умели да наслуте и осете, све су умели да предвиде и, све су могли унапред јасно да виде.

Највиша видовита знања предавали су само оним ученицима који у свом срцу имају усађено начело етике и вертикале.

Видовита божанска знања нису се смела предавати људима нискога рода и порекла.

Када би неки ученик дошао код ура, посвећених чувара Великих Тајни Веда, ури би, пре него што би започели да му предају видовита знања, годину дана помно испитивали његово срце, и, ако би утврдили да учениково срце нема у себи усађено начело божанске вертикале, вратили би га тамо одакле је дошао, не откривши му ни једно једино знање, ни једну једину тајну.

Они су знали, да су висока видовита и божанска знања опасна у рукама човека који не држи до морала, етике и вертикале.

Ури су говорили: три корака на пољу етике и вертикале, а један корак на пољу видовитог знања.

Божанско начело добротољубља, милосрђа и самилости мора да иде испред сваког знања.

Знање није за онога ко не зна за самилост, доброту, милосрђе и љубав.

Такви бејаху закони наших древних.