Драган Симовић: ОДА ЉУБАВИ
Има љубави
које никада не умиру.
Има љубави
које надживе своје љубавнике
и које путују кроз простор и време
тражећи неке нове љубавнике
у којима ће наставити
свој давно започети живот.
Има љубави
које су светионици у неким далеким световима,
међу давно згаснулим сазвежђима
и звезданим јатима.
Има љубави
према којима се и Васиона управља,
и без којих ни звезде
никада светлеле не би.
Колико је лепа песма. Колико истинита песма. Ово је ода Љубави.Ово је нада за све Љубави.
Верица С.
Ова се песма (Ода Љубави) буквално у трену догодила.
Само је једноставно изишла из мене, а да нисам ни био свестан тога.
Најлпше су управо овакве песме, које се саме од себе догоде, које саме себе роде и, које саме дођу однекуда, незнано откуда, и живе свој живот независно од песника, јер песник, када се песма већ догоди и роди, и није више битан.
Ти си, Верице, ову песму доживела као своју, а то и јесте прави доживљај песничке дивоте!
Песник
Ја јесам је стварно доживела као своју, истина је то! Хвала у име свих оних који дозвољавају себи да је доживљавају!