Лирика вечног тренутка

Подржавам, у начелу, све родољубиве и патриотске странке у Србији, подржавам у Србству Дух родољубља и родинољубља (родинољубље – љубав према Родини).

Од свих србских родољубивих и родинољубивих странака и покрета, некако су ми најближи и најјаснији Заветници.

Не знам зашто – јер неке ствари не могу умом да разјасним – али, из неког разлога, највише поверења имам у Заветнике, а, превасходно, у Милицу Ђурђевић и Стефана Стаменковског.

Чини ми се, а имам и дубоко осећање, да су они истински родољуби и истинити родинољуби, да љубе Србију и љубе Србство.

Подржаваћу Заветнике, поджаваћу Милицу и Стефана, вазда и увек, све док иду овим ређим путем, путем коначног ослобођења Србства и Србије.

Овом приликом, из неког унутарњег разлога, посебно издвајам Милицу Ђурђевић – младу, образовану, култивисану, пробуђену, освешћену, елоквентну, бистру и неустрашиву Србкињу.

Она ме, по много чему, подсећа на оне храбре, самобитне, самосвесне и мудре древне Србкиње, на јунакиње из србске епике, из србске народне поезије, из србског мита, из србског предања.

Хоћу да верујем, да Милица зна Свој пут, да, уистини, храбро, достојанствено и одважно корача Властитим путем.

Миличина унутарња лепота, доброта, мудрост, племенитост и неустрашивост зраче са њеног лица, исијавају из њених бистрих и светлих очију.

И, за мене уопште није ни битно ни важно, да ли ће Милица и Стефан ући у Народну скупштину; важно је и битно да они постоје, важно је и битно да њихов Покрет јача из дана у дан, важно је и битно да они буде и освешћују Србство и Србију.

Желим да верујем, да су они звездана будућност пробуђеног, освешћеног и слободољубивог Србства.