Драган Симовић: Божанска Раса
Лирика вечног тренутка
Неправда учињена Србима превазилази све неправде овога света.
Патње нанете Србима превазилазе све патње овога света.
Боли нанети Србима превазилазе све боли овога света.
Због направде, патње и боли према Србима, овај свет је заслужио да нестане.
И боље је да нестане овај свет, него да нестану Бели Срби!
Јер, више вреде Бели Срби, него васколики погани свет.
Нема Белог Србина ни Беле Србкиње који не осетише, свим Бићем и свом Душом својом, сву неправду, све патње и све боли овога света.
Свеколика србска повесница, од Праискони до дана-дањег, писана је рукописом неправде, патње и боли.
Када будете видели да гори, да се сурвава и да нестаје овај свет, немојте туговати ни жалити за њим.
Све се то мора догодити због неправде, патње и боли нанете Белим Србима, који су једина Божанска Раса у овоме бездушном, поганом и злом свету.


Србска Дела
За Беле Србе
мржња је страна,
њима је од Бога
виша задаћа дана.
Они творе небеска дела
по жељи творца
и србства Бела.
Бели Срби
поносно стоје,
са жалом мотре
на мрзце своје.
Мржњом се баве
злотвори таме
јер је то њима,
једино врело хране.