Мирослав Симовић: ЗВЕЗДАНИ САН


Сањам те у ноћима, пуних звезда,

сањам те у песмама, причама,

сањам те кад очи своје затворим.

Увек си ту да ми наду даш,

да ме подстрекнеш, да мој бол ублажиш.

Тада ми се чини, да кроз снове живим,

да се у сновима препознајем,

да је сан мој живот, да је сан моја борба.

У сновима сам слободан, у сновима могу све,

да праштам да волим, у сновима се молим.

Да душа моја може да се уздигне до великих висина,

да границе нема, да је то космичка синфонија.

У сновима сам ја, у сновима си ти,

У сновима смо слободни, у сновима смо ми.

Постави коментар