Мирослав Симовић: ЗВЕЗДАНИ САН
Сањам те у ноћима, пуних звезда,
сањам те у песмама, причама,
сањам те кад очи своје затворим.
Увек си ту да ми наду даш,
да ме подстрекнеш, да мој бол ублажиш.
Тада ми се чини, да кроз снове живим,
да се у сновима препознајем,
да је сан мој живот, да је сан моја борба.
У сновима сам слободан, у сновима могу све,
да праштам да волим, у сновима се молим.
Да душа моја може да се уздигне до великих висина,
да границе нема, да је то космичка синфонија.
У сновима сам ја, у сновима си ти,
У сновима смо слободни, у сновима смо ми.
