Вилењак у свету људи осећа се као албатрос, силна и величанствена небеска птица – у песми Шарла Бодлера – када се из азурних и светлосних висина спусти на земљу међу људе.

(Сваки би вилењак требало да прочита ову Бодлерову песму, под насловом Албатрос, како би у тој песми и самога себе препознао.)

Вилењаци су бића светлости која нису од овога света људи.

Они бораве у свету људи, међу људима, друже се и орођавају с људима, али, они нису од овога света!

Они се хране светлошћу и љубављу, а људи се, најчешће, хране тамом и мржњом.

Још у раном детињству сагледао сам и препознао себе у орлу.

Будући да сам детињство проживео у високим горама, брдима и стенама, где обитавају велики и моћни бели орлови, знао бих данима да их пратим, да посматрам њихов лет, те да откривам њихове особине.

Моћни орлови бораве у висинама, у високим стенама, у високим горама, а своје гнездо свијају на највишем сувом дрвету, или, пак, на највишој и неприступачној литици.

Зашто орлови бирају највише и најнеприступачије висине?

Да нико не би могао да их изненади, да нико не би могао да им се прикраде, да нико не би могао на превару да их улови.

Има још један разлог, такође, веома важан.

Орао је тешка и моћна птица; распон његових крила је велик и до три метра.

Тако моћна птица, попут моћне свемирске летелице, наравно да не може да узлети из долине, из низине, са земље; орловом узлету у висине претходи суноврат са висине.

Орао полеће тако што се суновраћа, што се обрушава са највише тачке, како би могао да размахне моћна и тешка крила, како би могао после залета да се узвине пут небеса.

Они који се у детињству нису дружили са орловима, и не могу ништа знати о орловима, или тек нешто, али само површно, знаду о њима, из уџбеника и приручника.

Гледајући орла, ја сам још дата схватио да сам њему сличан.

Ја тада још нисам знао да сам вилењак, али сам осећао и знао да сам сличан орлу, или албатросу.

Ко су вилењаци у свету људи?

То су бића, споља гледано, која се рађају међу људима, која се друже, жене и удају у свету међу људима; бића која имају свој род и своје племе међу људима, али, у самој бити, изнутра сазерцавано, они не припадају нити људској нити човечанској раси.

Они, напросто, нису од овога света, и они чудно делују за људе овога света.

Вилењаци се не хране земаљским енергијама (штавише, њих земаљске енергије убијају), већ се хране искључиво енергијом звезда, енергијом унутарње светлости, енергијом љубави.

Они не умеју да мрзе, они не умеју да се свете, они не умеју да чине никакво зло, нити, пак, умеју и могу да икоме и ичему наносе патњу и боли.

Посвећени су стваралаштву, посвећени су уметности, посвећени су поезији, посвећени су свакој лепоти, красоти и дивоти.

Њихов унутарњи пут јесте Пут стварања и љубави, Пут унутарње светлости, Пут унутарњег огња.