Душица Милосављевић: Ноћас
Драги наш вилењаче песниче , дивно нас Творац све повезује у најсветијем пламу његове неугасле љубави! Дао ми је да срцем спознам све оно како јесте и како бива у најсветијем плесу Љубави , у постојању самом, а величина љубави је таква да све што дотакне претвори у свето! Нека се светло активира и сија заувек!
Ноћас
Ноћас сам те сањала међ шумама нашим,
међ лепотом храстова и кедрових грана,
међ облицима небеским преливала се светлост
и ширила у вечност из нас са свих страна!
Иако смо обоје у суштини једно,
јасно видех тебе и себе како стојим,
у очима ти видех најсветијег орла
и величину љубави без које не постојим!
И гле, игру Богова и шта се тад деси,
из очију нам полетеше орлови у сјају
и спојише се у плам који ватру буди,
а чије искрице светлост свету дају!
Ноћас сам те сањала у самом постојању,
благословен Творац што визију ми створи,
душе нам се преливају сад у вечном пламу
и суштина наша што заувек гори!


Вечно нека траје та Љубав!
Благословени нека су сви који љубе!
Благодарим, Душице!