Бела Веверица: Дом у Тијању….
Око камене куће,
лаванда, нана дивља и
још стотине травки здравки и
плодова што дрвеће сипа благородно
У дворишту јутром зека
даном веверица а
распричаних и распеваних птица
…тек….колико има…има…
А опет –
тамо је тишина
Све је тихо а опет – и није.
Чује се земља,
шум лишћа ….
У шетњи сретнеш се
са младим храстовима а
и са оним старијим, озбиљнијим.
Има ту разног света.
Ту су и крушке и клека
и шљиве и…
а свако у расположењу за причу.
Време у Тијању чини се – као да стоји.
У ствари времена тамо и нема.
Време тамо – Ветар Бели – не доноси.
Ветар Бели – донесе понеки шарени облак
понеку кишу….
Ветар Бели тамо – помилује лице
и очешља косу!
Корак који се прави тамо – лак је!
Земља те носиии
а камен се радује када га сретнеш!
Заиста, Дом Владана Пантелића
у Тијању је Чарима опасан!
Чар по Чар – Чари које у лету дарују Чар очима,
Чар Душама, Чар Срцима!


Дивота, Бела Веверице!