Први смо дошли, последњи идемо

Некада давно , још у праскозорје,

винуше се вајтмани,

Мидгард посетише.

Видели су преци наши

да је Мидгард

земља дивна.

И спремише је за нас,

за Божанска бића.

И позваше наше претке,

ратнике и ратнице,

вилењаке и виле,

Богове и Богиње:

Земљи живот подарише.

Нису били црни лењи,

пратише нас,

Творчево дело да униште,

Мидгард да за себе присвоје.

Не плашите се борбе Бели Срби,

не плашите се утвара и лажи.

Наши преци вековима Мидгард бране,

наш је био и остаће.

Црне сенке нестаћете,

Мидгард не дајемо!

Први смо дошли,

последњи идемо!