Светлана Цеца Рајковић: Сунце моје плаво
Сунце моје плаво
Немам толико времена на Мидгарду,
колико стихова у себи носим,
о теби, сунце моје плаво
не знам, не сећам се
колико дана остајем овде,
да бих песме оне отпевала
о теби, сунце моје плаво.
Када час тај дође,
када на плавој звезди аларм се огласи,
Богови моји мили,
будите тачни, ни трен не чекајте,
позовите ме,
вратите ме дому мом,
сунцу плавом.
Оставићу песме твоје
да ободре потомке моје.
Пратите песме синови и кћери,
пратите соколови, ждралови и гавранови,
пратите вукови и веверице,
пратите сви, мили моји.
Свака реч биће путоказ,
сваки стих врата двора,
свака песма нови свет,
свет без обмана и лажи,
свет Белих Ура!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Дивота!
Предивна песма, Светлана мила!
О драга Светлана- дивно и истинито
Благодарим мили моји !
Светлана је величанствено опевала Светлост, зато што је сво њено биће део Светлости и из Светлости.( Покушај да се ослободиш овог страног додатка „цеца“, који су нам туђини потурили. Цеца нема ама баш никакве везе са Светланом) .
И Драган рече, да је Соко са Велебита потпуно у праву! И када погледамо не знам како бисмо нашли везу између имена СВЕТЛАНА и Цеца…