Ноћ

Пала је ноћ.

На лице планете

тмина се краде,

тихо и вјешто

ко опрезна мачка кад крене у лов.

У самотна брда

понире сунце.

Нејасне слутње додирују свијест,

излазе сјене

на обали ријеке,

крећу се лако,

започињу плес.

Ноћу ми мисли

у сновима лебде,

ноћу ми срце ко звијезда сјаји,

ноћу ми душа блуди у свијет.