Земља Звезда

Изашла је реч од Творца,

светим тоном обојена

и прошла кроз васељене

на таласу створитељства.

Загрлила све је Звезде

и пренела суштину и пој,

арије се покренуле

што стварају живот -сне…

До срца су оне стигле.

Света сада реч ту плови

Плавој Звезди она збори:

“ Хајд овамо часком ходи,

има једна успавана,

која треба бити сада

подигнута у светлости

и у плаво одевена.

Земљицом је мило зове

Свевишњега мили Род,

светлом топлим окупани

Звездани је то народ.“

Устрепташе душе сада

на пој светих вилин дева,

са небеса светлост пада,

озари се Земља цела.

Све се душе насмејаше

у радости самог Творца,

дивном бојом засијаше

небескога самог оца!

Прах сребрни да пронесу

у љубави и милини

и сву таму одагнају

као светлост у силими,

задатак је оних двоје

што познаше звезду плаву,

што светове дивно боје

у Творчеву свету славу!

Мудрац посла мисли снажне

на крилима орла свога

да печати речи важне

деце своје, самог Бога!

И орао крила вину

пут планете сада ове

и спусти се на планину

и речима сав Род зове!

Роде мили и дивотни!

Гласови су сада свуда

о новоме и о слави,

таласи се светлих бића

крећу радо по октави,

која сада живо ствара!

Нека би вам срца ваша

изнедрила светих речи

и хорски нека би запевала

да се Љубав свуда множи.

Две су ове сада душе

у суштаству од искона

дивно Земљу озариле,

Љубављу из срца сама

да арија подигне се

и да Љубав таму слама!

И вилинске басме Светла

подигоше Звезду плаву

и пронеше  попут етра

у Творчеву Свету Славу!

Гле, узрасте подно вама

тела ваших мајка Земља,

сјајно више Сварге сада

у блиставу Звезду она!

Подигните радост срца

и певајте душом сви!

О, сви моји Сварожићи,

Роде мој најмилији!