Милица Дивотница, Бела Србкиња са Радан-планине: О, сети се, душо мила, своје бесмртности и љубави…
И док сада Земљом ходам,
сећање ме стално зове
О сети се душо мила
своје бесмртности и љубави праве.
Да потече, бистра река плава,
са Небеских висина и звезданог сјаја
да донесе исконску ведрину из дубине свог жара
и заувек однесе сву прљавост овог пада.
Да заблиста свака душа
и осветли сваки поглед
да се нова боја љубави
из дубине душе
вечно прелива и ствара.
Јер ти си послат да одржиш Божји храм
и тихо светлиш за нови дан
да освежиш Божји запис и запечатиш свој дар.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Дивотно, Милице!
Печати Милице. печати!
Зов душе…
Само Створитељ Србе Свести
Благодарим Звезде сјајне